Како пандемија утиче на дигитални сектор

Компаније и стартапови у дигиталном сектору у Србији посебно су погођени пандемијом коронавируса, а прве последице ковид 19 су пад прихода, смањење зарада и мањи број нових позиција за запошљавање, каже програмски директор за образовање у Иницијативи "Дигитална Србија" Немања Ђорђевић.

То су, како наводи за Танјуг, основни закључци анализе те иницијативе под називом "Скенер дигиталне привреде", а која је анкетирала више од 300 представника домаћих дигитално оријентисаних компанија.

"Судећи по сајтовима Инфостуда, ИТ позиције су мање погођене, а разлог није већа тражња технолошких компанија, већ број огласа за ИТ позиције у компанијама из традиционалних сектора. То нам говори да, у тренутним околностима, технологија уноси драматичне и непредвидиве промене у све секторе привреде", наводи Ђорђевић и напомиње да ћемо морати да сачекамо крај полугодишта како бисмо боље разумели лекције из пандемије.

На питање како су технологија и иновације утицали на привреду и тржиште рада, Ђорђевић каже да је само у САД 3,3 милиона људи поднело захтев за осигурање од незапослености што је, како напомиње, скоро пет пута више него током последње овакве кризе осамдесетих година прошлог века.

Пандемија је, оцењује, убрзала оне процесе које су се већ одвијали.

"Сада када су нам физички контакти отежани до изражаја долазе комуникације и трансакције које могу брже да се прилагоде виртуелном окружењу (настава и учење на даљину, онлајн куповина) или они послови који нам помажу да пребродимо кризу (здравство, обрада и анализа података, развој специјализованих софтвера). Кроз целу историју иновације помажу људима да унапреде производњу, било да су времена мирна или се боримо са проблемима светских размера. Тренутно се четвртина ИТ компанија у Србији бави налажењем решења која би помогла у борби против ковида 19", наводи Ðорђевић.

Иначе, у Рејкјавику, главном граду Исланда, од 10. до 15. августа ће бити одржана Међународна летња школа за младе, за коју је пријављивање могуће до 30. маја, а чија је тема "Будуће вештине за одрживост радног места: Припрема за транзицију".

Невезано за тај догађај, упитан како млади могу да се припреме на будуће промене и да ли су у предности у односу на старије, Ђорђевић каже да разлике нема и да млади морају да уче о савременом свету као и одрасли, ако не и више.

"То што је неко рођен у дигиталном окружењу не даје само по себи посебну предност, мада нуди другачије прилике. Потребно је да обезбедимо новим генерацијама платформе и услове који ће им помоћи да изграде сопствене идентитете и који ће им дати прилику да учествују у стварању будућности какву желе. Најбоља опрема за непредвидиво тржиште рада јесте квалитетно образовање", наглашава Ђорђевић.

Додаје да нема поузданог упутства које ће неког довести "од школе до посла" јер је, како наводи, све теже замислити шта ће бити будућност за некога ко данас полази у школу.

"Зато ми више не можемо да имамо десетогодишње образовне стратегије и ригидне програме у нашим образовним институцијама, наши школски планови морају да предвиђају различите могуће исходе. Нама је потребно флексибилно образовање, оно које се мења у складу са брзим потребама друштва, оно које уме да се саморегулише, да одговори на стварне проблеме", каже Ђорђевић.

Сада током ковид 19 пандемије, како оцењује, види се да је нужно за истим столом окупити здравствене раднике и статистичаре, програмере и добре менаџере, политичаре и друге експерте.

"Школе и факултети треба да нас спреме баш за такав свет у коме нећемо имати од кога да препишемо решење и где ће се више вредновати искуство грешке и доласка до одговора, од беспрекорних понављања познатих резултата", наводи Ђорђевић.