Од понедељка олакшице за привреду

Синиша Мали наводи да је усвојено неколико уредби као што је то обећано пре тачно десет дана на представљању Програма економских мера за смањивање негативних ефеката проузрокованих пандемијом вируса Ковид-19.

Мали је рекао да је вредност пакета укупно 608,3 милијарде динара.

Усвојена је Уредба о фискалним погодностима и директним давањима привредним субјектима у приватном сектору и новчаној помоћи грађанима у циљу ублажавања економских последица насталих услед болести Ковид-19.

Затим, влада је усвојила Уредбу о утврђивању програма финансијске подршке привредним субјектима за одржавање ликвидности и обртна средства у отежаним економским условима изазваним пандемијом Ковид-19 као и Уредба о поступку за издавање дужничких хартија од вредности за време ванредног стања.

"Имплементација економских мера које су прописане овим уредбама почиње већ у понедељак. То значи да ће сви заинтересовани већ од тог дана моћи да се пријаве за коришћење мера, и то кроз пореску пријаву, коју и иначе попуњавате", рекао је Мали.

Када је реч о три уредбе које су усвојене, једна се односи на подршку у смислу фискалне политике и директне помоћи приватном сектору, као и на исплату 100 евра грађанима, друга на подршку привреди преко Фонда за развој што је мера за очување ликвидности, и трећа се односи на дужничке хартије од вредности.

Мали је рекао да је мало која земља у свету већ кренула са имплементацијом мера, већ да су многе изашле у јавност са економским планом, а да је Србије међу првима државама који тај план и примењују.

Ко је отпустио више од 10 одсто радника - мере не важе

Министар је нагласио да сва предузећа у приватном сектору могу да користе мере прописане првом уредбом коју је влада усвојила, под условом да од 15. марта до данас нису смањивали број запослених за више од 10 одсто.

Погодности из ове уредбе могу да користе и предузетници који су регистровали привремени престанак обављања делатности најраније на дан 15. марта, односно на дан проглашења ванредног стања, што је било једно од често упућиваних питања држави од стране привреде.

Када је реч о фискалним мерама, односно о одлагању пореза и доприноса, оне се односе на привредне субјекте, укључујући и огранке и представништва страних правних лица.

Одлаже се плаћање пореза и доприноса на зараде и накнаде зарада до 4. јануара следеће године.

До помоћи у два корака 

Министар објашњава да би привредници остварили помоћ државе потребно да ураде само две ствари - да у пореској пријави коју подносе сваког месеца као датум почетка плаћања пореза ставе 4. јануар 2021. године и да на порталу Пореске управе потврде преко које пословне банке желе да им се новчана помоћ исплати.

Попуњавањем ове ставке, привредници се аутоматски пријављује и за новчану помоћ у износу од 30.000 динара. 

Како је објаснио, поједина привредна друштва и предузетници имају само један рачун, те ће исплата ићи аутоматски, док они који имају рачуне у више банака требало би да одаберу преко које банке желе да им се исплати помоћ.

"Све остало ће држава урадити. Гледали смо да буде једноставно, брзо и ефикасно, наша жеља је била да што пре тај новац дође на рачуне запослених, истом брзином као што смо испунили помоћ за пензионере за једнократну помоћ", рекао је Мали одговарајући на питање новинара.

Према његовим речима, приврединици са пријављивањем могу да почну од понедељка, 13. априла, а које ће, каже, трајати до краја месеца.

"Пре него што исплатите плате запосленима, ви попуњавате образац везан за порезе и доприносе, шаљете га Пореској управи и аутоматски вам се одлаже плаћење пореза и доприноса на зараде и пореза на добит који је везан за 2020. годину", појаснио је Мали.

Каже, да привредник аутоматски постаје део програма који се односи на уплату минималне зараде за све запослене.

Прогоноза је да ће се тај процес у Србији завршити крајем априла, додајући да се исплата првог минималца може очекивати у првој недељи маја.

Плаћање ове пореске обавезе ће почети од јануара следеће године и то на највише 24 месечне рате, без плаћања камате.

Одлаже се плаћање и аконтације пореза на добит правних лица за март, април, и мај месец ове године до предаје коначне пореске пријаве за порез на добит правних лица за 2020.годину.

Затим првом уредбом се регулише и укидање ПДВ-а на оне донације које су извршене ка Министарству здравља, Републичком фонду за здравствено осигурање, односно здравственој установи у јавној својини.

Обвезник ПДВ има право и на одбитак претходног пореза по основу тог промета. Када је реч о уплати бесповратних новчаних средстава из буџета, у износу од око 30.000 динара, на њих имају право: предузетник, предузетник паушалац, предузетник пољопривредник, предузетник друго лице, правна лица која су разврстана као микро, мала и средња.

Једно од најчешћих питања је било и да ли неко ко је самостални предузетник, и нема запослених, може да користи ову новчану помоћ, а одговор државе је да може.

Такође, ова мера се односи на лица која са послодавцем имају потписан уговор о раду, на одређено или на неодређено време.

Исплата у мају, јуну и јулу 

Када је реч о исплати, она ће почети у мају и иде у три рате: мај, јун и јул.

Детаљи који се тичу подношења обрасца и пријаве за мере, могу се наћи у уредби која ће бити објављена на сајту Владе Србије, Министарства финансија и у Службеном гласнику.

Једна од недоумица привреде било је и питање, да ли тај новац иде као додатак на плату?

Циљ државе је, кажу, да се осигура да ће сваки привредник моћи да исплати плате својим запосленима, а да држава није та која треба да води политику зарада у приватном сектору већ да обезбеди услове за пословање.

Висина зараде преко 30.000 динара је на послодавцу, кажу надлежни.

Свака фирма ће зато морати да отвори наменски рачун, укључујући и паушалце, а преко тог рачуна ће држава уплати тај новац, чиме се обезбеђује да новац буде прослеђен запосленима.

Када је реч о великим правним лицима, односно компанијама они имају право на уплату бесповратних новчаних средстава у износу од 50 одсто основне минималне нето зараде за март ове године, и то за запослене којима је решењем утврђен прекид рада након увођења ванредног стања.

Исплата и за њих ће такође бити у мају, јуну и јулу, у износу 50 посто минималне зараде за месец март.

И они су у обавези да отворе наменски рачун, преко кога ће ићи та исплата.

То је новац који послодавац може да урачуна у минималну накнаду зараде од 60 процената, а може, како се објашњава у уредби, да иде и као додатак на тих 60 посто од укупне зараде запосленог.

На овај начин држава такође жели да се осигура да неће бити отпуштања радника, односно да ће запослени коме је привремено прекинут рад моћи да добије новчану накнаду.

Привредници ће изгубити право на коришћење фискалних погодности и директних давања уколико у периоду од увођења ванредног стања па до истека рока од 3 месеца од последње исплате директних давања, смањи број запослених за више од 10 одсто, не рачунајући запослене који су закључили уговор о раду на одређено време пре 15.марта ове године, за период који се завршава у том периоду.

Надлежни поручују да ће сваког последњег дана у месецу, почев од овог месеца проверавати да ли се привредници придржавају свих тачака из уредби и провере ће трајати закључно са 31. октобром ове године.

Фирме које изгубе право на коришћење ових мера помоћи дужни су да плате све обавезе за које им је одобрено одлагање плаћања заједно са каматом и изврше повраћај директних давања такође са каматом која се обрачунава по стопи која је прописана за пореске дугове.

Преко Фонда за развој 24 милијарди динара

Држава ће издвојити 24 милијарди динара за одобравање кредита преко Фонда за развој за подршку привредним субјектима за одржавање ликвидности, најавио је министар.

Мали је рекао да је основни циљ је да се обезбеди подршка предузећима за набавку обртних средстава и подршка за одржавање текуће ликвидности у циљу измиривања обавеза насталих према пословним партнерима, запосленима и држави.

Право на коришћење средстава имаће, према уредби у коју је Танјуг имао увид, предузетници, задруге, микро, мала и средња предузећа која су у већинском приватном или задружном власништву.

Услов ће бити да обављају производну, услужну, трговинску и пољопривредну делатност.

Кредити за одржавање текуће ликвидности и набавку обртних средтава одобраваће се на рок отплате до 36 месеци, на грејс период до дванаест месеци, по каматној стопи од 1 одсто годишње, а кредити се одобравају и враћају у динарима.

Минимални износ кредита који могу подићи привредна друштва је 1.000.000 динара а предузетници и задруге 200.000 динара, наводи се у другој уредби коју је Влада Србије усвојила.

Максималан износ кредита може бити за предузетнике и микро правна лица до 10.000.000 динара, за мала правна лица до 40.000.000 динара, а средња правна лица до 120.000.000 динара.

Основни услов за реализацију ових кредита је задржавање броја запослених на дан 16. март ове године с тим да се како до подношења захтева тако и у току коришћења кредита прихвата одступање од 10 одсто од броја запослених.

Почетком маја први минималац

Синиша Мали очекује да у првих 10 дана маја буде уплаћен први минималац сваком запосленом у приватном сектору за који се послодавац пријави да буде део овог програма.

Министар је рекао да је усвојена уредба и тиме дефинисан правни оквир и да сада не постоји никакава преорпека да тај процес крене и да ће упаво поцети од понедељка 13. априла, пошто не верује да ће неко поднети пријави током викенда.

Сва привредна лица иначе подсносе ту пријаву до краја месеца и позивам их да то убразају и уколико до краја месеца, шта год да поднесу, ми недељу дана након тога можемо да реагујемо са исплатом првог минилац.

"Тако да рачунам у првој недељи маја односно првих десет дана маја први минималц ће већ бити уплаћен сваком запосленом у приватном сектору за који се послодавац пријави да буде део овог програма", рекао је Мали.

Каже да је обавеза послодавца да те запослене и задржи и да верује и да хоће, пошто ће када се заврши ванредно стање опет бити борба за доброг запосленог.

"Обавеза формална је да немају право да отпусти те људе још три месеца након уплате последње рате новчане помоћи од стране држве, а то је, рачунамо, негде октобар месец", рекао је Мали.

Каже да су дефинисане добре и квалитетне мере са циљем да се одржи запосленост и да помоћ иде онима који је напотребнија - приватном сектору.

Право на минималац који држава исплаћује у циљу подршке привреди имају и предузетници који су једини запослени, рекао је министар финансија.

"Они јесу део овог програма, има доста таквих предузетника који сами раде, да ли су кројачи, фризери, козметичари...", рекао је Мали одговарајући на питања новинара у Палати Србија.

Према његовим речима, као и за све остале, тако ова мера апсолутно важи и за њих.

Чадеж: 120 новозапсолених

Представљању Програма економских мера за смањивање негативних ефеката проузрокованих пандемијом вируса Ковид-19 присуствовао је председник ПКС-а Марко Чадеж који је навео да је у последњих десетак дана, 5.265 радника враћено на посао, а запослено додатних 120 радника због повећања обима посла.

"Кроз поновно увођење смена и покретање производње, на посао је враћено 5. 265 радника, а чак су компаније запослиле и 120 нових радника због обима посла. Тај тренд нисмо видели пре десет дана и то полако почиње да се мења, не у неком масовном броју и обиму, али је резултат најаве какве ће мере бити", река је Чадеж на конференцији за новинаре на којој је говорио и министар финансија Синиша Мали.

Он је рекао да су од великог значаја економске мере које је влада данас усвојила и да ће већ од понедељка постати реалност, односно омогућити предузећима да користе ову помоћ и подршку и тако преживе тежак период у нади да ће он трајати кратко и да ће се брзо кренути у даљи развој.

Чадеж је навео и да подаци ПКС-а показују да је од почетка кризе, односно 9. марта, закључно са 6. априлом ове године, у блокади било 954 привредна субјекта, што значи да "нису успели да се извуку".

Укупан износ блокада је 688,3 милиона динара, а највише је блокираних предузетника, а затим привредних друштава.

"За њих од понедељка почиње нова нада иод тада могу да рачунају како да се поврате", рекао је Чадеж.

Замолио је привредне субјекте да буду максимално солидарни у овој тешој ситуацији.

"Замолио бих привредне субјекте да добро размисле када повлаче нечију меницу или не желе да продуже рок исплате дуговања и да буду малскимално солидарни у овим временима иначе ћемо долазити у још теже ситауације", поручио је Чадеж.

Он је навео и да је у 1.038 компанија делимично обустављен рад или су фирме смањиле интензитет рада, односно да је 30 одсто њих у потпуности обуставило рад. У њима има 111. 928 радника.Разматрамо покретање фонда за помоћ најугроженији.

Наводи да у ПКС-у размишљају о покретању акције да се оформи посебан фонд у коме би сви они којима нису неопходна средства, односно најављених 100 евра помоћи грађанима, могли та средства да дају најугроженијима.

Одговарајући на питања новинара како протиче пласман робе на КиМ он је рекао да тај посао сада иде без проблема.

"Пратимо ситуацију, потражња је сасвим добра, неке старе везе су обновљене, људи су навикли на наше производе, не само готове, већ и полупроизводе и сировине и ту рачунамо на снажан раст", рекао је Чадеж.

Говорећи о мерама подршке привреди, он је рекао да су представници привреде сугерисали влади шта је потребно, и не само то какве мере да буду већ и како да се оне спроводе.