Роба не сме да стане, хране не сме да нестане

 Свет после ове кризе неће бити исти, мењају се навике потрошача, доћи ће до убрзане транформације пословања, али неће нестати људски контакт.

У овим процесима, док траје пандемија вируса КОВИД-19, за Србију је важно да се што пре имплементирају економске мере јер се на тај начин смањују последице по предузећа - закључено је на четвртој онлајн конференцији Српске асоцијације менаџера у сарадњи са ICT Hub-ом.

Комплетна ситуација са пандемијом коронавируса траје дуго у Европи и свету, а према речима Драгољуба Дамљановића, председника УО САМ-а, социјални притисак постаје све већи и јако пуно људи остаје ез посла.

„Генерално, још увек већина покушава да задржи тренутну ситуацију и да виде шта ће се дешавати. Верујем да држава ради најбрже што може да смањи неизвесност. Оно што ће уследити је трансформација пословања, навике потрошача ће се променити, све индустрије које могу да буду онлајн у технологијама, управљању, односу са корисником, покушаће да наставе тако да раде. Међутим, не треба заборавити да постоје ствари које не могу да се ураде онлајн, људски контакт је незаменљив, ефикасност рада групе на једном ограниченом простору је вишеструка у односу на то да сами седимо за рачунарима. Све ово ће проћи, најважније је да сачувамо здравље, да поделимо терет, неке шансе ће се отворити, само је потребно бити обазрив и остати хладне главе", каже Дамљановић.

Фискални савет је изашао са оценом економски мера Владе Србије, које су према речима Владмира Вучковића добре, а да је потребно стрпљење и пажјливо разматрање.

„Пакет помоћи привреди је издашан, није превише јак да угрози макроекономску стабилност, а ни превише мали. Надамо се да је Влада чула све вапаје привредника и струке и да ћемо колико већ сутра имати пријатно изненађење убрзања неких мера. Конкретна помоћ привреди је 800 милиона евра, а комуницира се број од пет милијарди. Оно што се поклања су минималци, а остало је одлагање плаћања обавеза. Оно што није добро  је мера доделе 100 евра сваком пунолетном грађанину, она је економски и социјално неутемељена", каже Владимир Вучковић, члан Фискалног савета.

За додатни пакет економских мера је још рано, Вучковић истиче да је потребно да се примене представљене мере и да се види како ће привреда кренути, као и пуњење буџета за неколико месеци.

„Држава ће морати да се задужи око 6,5 милијарди евра. И раније смо имали обавезе које се плаћају ове године, нове мере намећу нове трошкове. Ако ствари крену добрим сценаријем и привреда крене да ради за месец, два, буџет крене да се пуни, ако видимо да то није тако страшно на светском нивоу, од нове године обавезе које ће доспевати могу да се у том тренутку диференцирају, да се можда некоме опрости, да се да одређени проценат, а они који су најбоље изашли из кризе да одложене порезе и доприносе плаћају. Истовремено важно је и да се упросте процедуре". 

Логистика функционише непрекидно и ово је област у којој је све време веома живо. Застоја нема, али према речима Небојше Мандића, директора DHL Global Forwarding, још у јануару су се осетиле потешкоће на глобалном и светском нивоу, кад је Кина затворила градове и луке, што је направило чеп.

"Глобални изазов биће чињеница да ће два милона летова бити отказано, што је штета од 250 милијарди долара. Штета за саобраћај у Србији је 700 милиона евра, ту је највише погођен путнички, јер роба иде. Застоја у протоку роба нема, а чак ни цене не утичу на то. У првим данима марта постојале су велике потешкоће на терену, било је пуно отворених питања, али су Европа и Србија врло брзо дошле до истог закључка да роба не сме да стане, то је последња мера коју би требало да неко узме у разматрање", каже Мандић.

Свет после ове кризе неће бити исти, јер није био исти ни после кризе из 2008.године, Мандић подсећа да кад је свет то схватио, кренуо је напред. Дигитализација ће се убрзано развијати.

„Солидан део онога што је сада нова пракса преживеће и престанком ове кризе и постаће наша реалност". - додао је Мандић.

Највећи малопродајни трговински ланац у Србији Делез Србија, био је припремљен за комплетну ситуацију.

"Трговина је показала да је спремна да поднесе и издржи драстично повећану потражњу и понуда хране на нашем тржишту не сме да буде у застоју. Успели смо да редефинишемо комплетан ланац снабдевања и заједно са добављачима нађемо модалитете рада да бисмо додатно побољшали проток до продавница и успели да их у најкраћем року снабдемо. Имали смо и малу предност јер смо део велике групе и знали смо  недељама унапред шта долази, били смо спремни да Дистрибутивни центар и капацитете радњи обезбедимо са залихама и да имамо у континуитету довољно робе", каже Милош Јауковић, потпредседник операција и ланца снабдевања и члан извршног одбора Делез Србија.

Промене навика потрошача је очигледна, Јауковић каже да можемо да очекујемо да ће потрошачи наставити да воде рачуна о безбедној куповини, безбедности намирница.

"То је нека врста тренда у Европи и свету која ће добити на значају и у Србији. Све ће више бити оријентација ка локалним производима, што је добро за локалну економију и локалне привреднике".

Прехрамбена индустрија у Србији прилично је, како је истакао Драгомир Костић, извршни директор друштва Атлантик Брендс, стабилна и није директно повезана са величином предузећа већ са оним шта предузеће производи.

"Производња је на највишем могућем нивоу, успевамо да обезбедимо континуирану производњу свих линија, али и набавку сировина из иностранства. И робе и сировина има, не недостаје ништа. Оно на шта треба да обратимо пажњу јесу навике, излазак из зоне комфора је важан да би се савладале вештине. Трговина робом широке потрошње остаће у традиционалној форми доминантна, али ће се значајно развијати онлине куповина. За то је важан стандард грађана и важно питање како да се одржи континуитет протока новца и да се финансијски ланац
не прекине".