Коронавирус "погурао" дигиталну државу

Директор Канцеларије Владе Србије за еУправу Михајло Јовановић је рекао да је дата препорука државним институцијама да омогуће различите електронске услуге и да су многе институције то и учиниле.

Истиче да је могуће многе услуге користити путем портала институција или коришењем електронске поште.

Подсећа да је донета и уредба која потпуно изједначава електронско и паприно пословање и напомиње да је у законском смислу то једнако.

Јовановић наводи да су спремни и пројекти потпуне дигитиализације јавне управе и да ће за то бити потребно око годину дана.

Указује и да је на интернету рађена анкета шта је то што је највише утицало да дигитализацију пословања, а одговор је био вирус. 

Јовановић наводи пројекте као што реализација наставе уз помоћ Министарства и РТС-а која је веома брзо организована. Наставу је могуће пратити на програмима РТС-а, РТС Планети и на порталу РТС. Такође, постоје мобилне апликације.

Могуће је и електронски уписати децу у вртић у 70 градова у Србији и то је искористило више од 13.000 родитеља.

Старе навике коче промене 

Међу институцијама које су морале да се прилагоде на нови начин пословања су и банке. Члан Управног одбора ОТП банке Вук Косовац је рекао да је један део запослених у његовој банци годинама био спреман да ради од куће и да сада 95 одсто запослених у централи ради на тај начин.

Када је реч о експозитурама, примењени су нови оперативни модели.

Косовац истиче да 90 одсто послова због који људи долазе у експозитуре може да се обави другачије али да не постоји таква навика код одређеног броја клијената.

Међутим, напомиње да је сада одличан тренутак да се онлајн производи приблиђе клијентима и оцењује да је услуга сасвим задовољавајућа.

Све више се види колико тешкоћа стварају физиче копије 

Небојша Ђурђевић, директор иницијативе Дигитална Србија истиче да је део ИТ компанија раније видео шта се дешава на глобалном плану и да су радили пробе рада од куће, тако да су били спремни.

Наводи да искуство компанија није равномерно, да има оних којима је било лако али да неке ипак захтевају веће брзине одзива и капацитет.

Ђурђевић оцењује да је много тога решено и да многи послови могу да се изводе електронски. Ипак, каже да је његово искуство да постоји много инерције у приватном сектору и да се због старих пракси инсистира на папирним копијама и на печату. 

"Ја мислим да се то све поправља, све компаније које су ушле у овај режим рада виде колико тешкоћа доносе пракце тражења физичких докумната", навео је Ђурђевић.