Економски планови за дан после

Прошле недеље лидери ЕУ затражили су од председника Европског савета Шарла Мишела и председнице Европске комисије да припреме план обнове економије који подразумева "инвестиције без преседана".

Урсула фон дер Лајен поручила је да следећи европски буџет треба да има улогу Маршаловог плана како би се подстакао опоравак економије.

Пре само нешто више од месец дана лидери ЕУ су на самиту у Бриселу расправљали о новом буџету ЕУ за седам година, али коронавирус тада није поменут ниједном речју. У међувремену, свет се променио - сада је већ јасно да ће главни приоритет новог буџета бити санирање економских последица епидемије короновируса - у ситуацији када се еврозона и остатак европских економија налазе пред могуће највећом рецесијом у историји.

Многе важне мере донете су већ на националном и европском нивоу, али о неким битним корацима још нема сагласности између земаља чланица. Дебата о економским мерама подсећа на поделе између севера и југа Европе из времена дужничке и финансијске кризе, почетком ове деценије.

Јасно је да ће државе морати много више да троше и да се задужују како би отклониле економску штету пандемије, и зато су већ промењена правила о државној помоћи и буџетском дефициту на начин који је до јуче био незамислив.

Међутим, тренутно најпогођеније земље, Италија и Шпанија, али и Француска и друге земље чланице, траже систем заједничких европских обвезница - као одговор на кризу коронавируса, односно механизам заједничке гаранције за задуживање на европском нивоу.

То је је до сада била црвена линија за Немачку и Холандију, земље које се традиционално противе оваквим иницијативама.

Суочене са оштрим критикама за мањак солидарности унутар европске, али и домаће, јавности, представници ових земаља сада предлажу друге облике финансијске помоћи.

Немачки министар финансија Олаф Шолц подржао је идеју заједничког европског система осигурања радних места у време кризе, као и увођење нових кредитних линија Европског механизма стабилности, које би биле утрошене на здравство и очување радних места, тамо где је то потребно.

Европски механизам стабилности је фонд који је формиран након претходне финансијске кризе, да би гарантовао монетарну стабилност еврозоне. Први човек овог фонда Клаус Реглинг најављује да ће средства ЕСМ-а бити употребљена за ублажавање кризе и подстицај економији.

Као и Немачка, Француска предлаже отварање кредитних линија Европског механизма стабилности. Међутим, Париз предлаже и стварање фонда за економски опоравак од пандемије, који би био заснован на "заједничком издавању дужничких инструмената како би се умањили трошкови кризе" - корак на који Берлин, Хаг и неке друге престонице до сада нису биле спремне.

Холандски министар финансија Вопке Хекстра посебно је навукао на себе гнев јужноевропских земаља, а португалски премијер назвао је неке његове изјаве "гнусним". Да би поправила слику, Холандија је као компромис предложила формирање фонда за хитне потребе од 20 милијарди евра, са сопственим доприносом од 1,2 милијарде.

Сви предлози биће на дневном реду састанка, видео-конференције европских министара финансија 7. априла, од којег се очекују важне одлуке.

У међувемену, Европска комисија је ове недеље представила пакет мера вредан 100 милијарди евра за заштиту радних места у ЕУ, како грађани не би губили посао током трајања пандемије.

План треба да помогне владама да уплате помоћ предузећима, како не би отпуштала раднике већ их задржале на радним местима у оквирима скраћеног радног времена.

У питању је заједнички европски систем гаранције радних места и запослености на нивоу ЕУ, који би требало да помогне пре свега Шпанији и Италији, али и другима, да би могли да сачувају запосленост и наставе са радом нормално чим се заврши епидемија.

"Ова мера помоћи ће људима да наставе свој редовни посао када се обнови потражња, што ће бити од пресудног значаја за покретање економског мотора ЕУ без даљег одлагања", поручила је председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен.