Економисти о мерама Владе: Антикризни програм чува радна места

Председник Савеза економиста Србије Александар Влаховић рекао је, поводом пакета мера државне помоћи привреди, да је једна од најважнијих ствари то што је држава обезбедила довољну количину новца која гарантује да ће предузаћа моћи да наставе да функционишу.

"Најважнија мера овог антикризног програма је масивно упумпавање ликвидности и повратак поверења које мора да постоји на релацији држава – финансијски сектор – реални сектор, а што се чини преко гарантне шеме за кредите привреди", рекао је у изјави за Танјуг председник Савеза економиста Србије Александар Влаховић.

Према његовим речима, банке су ликвидне у овом тренутку и имају ликвидних средстава, али је логично да ће спуштање те ликвидности ка привреди тећи значајно теже, и формирањем гарантне схеме ће се омогућити да ликвидност са нивоа банака буде спуштена на ниво привреде.

Износом од две милијарде евра, каже, банкама ће се омогућити да средства кроз кредите исплате привредницима којима су најпотребнија.

"То не значи истовремено и повећање укупног буџетског дефицита за тај износ, јер се ради о кредитима које ће опредељивати пословне банке, а највећи део гаранција даће држава Србија", навео је Влаховић и додао да ће схема повећати укупни јавни дуг, али не за апсолутни износ подршке.

Исплата 100 евра сваком пунолетном грађанину подстиче потрошњу 

Влаховић је оценио да се овом мером подстиче понуда и подиже ниво економске активности.

Додаје да су укупне антикризне мере усаглашене са постојећим фискалним простором који ће омогућити даље очување макроекономске стабилности што је јако важно.

Веома је добро, указује, да су директно дефинисане мере пореске подстицајне политике, кроз одлагање плаћања пореза и доприноса за све запослене у сектору малих и средњих предузећа и предузетника, односно одлагање плаћања пореза на добит.

"Директна помоћ у виду три минималне зараде за МСП сектор, непосредно ће допринети да број радних места буде сачуван, да не дође до претераног отпуштања", казао је Влаховић и приметио да та мера обухвата више од 900.000 радника од 1,6 милиона колико их данас има у Србији у приватном сектору.

Истиче и да је исплата 50 посто минималца за раднике великих предузећа који су осталих без посла директорно подстицајна мера, а исплата 100 евра сваком пунолетном грађанину мера којом се подстиче и потрошња.

Влаховић је приметио да мере нису исцрпеле све финансијске могућности државе.

"Мере су орочене, на период од три месеца колико се очекује да ће трајати ванредно стање, што не значи да неће бити продужене у случају потребе, а у зависности колико ће криза оличена у ковид 19 трајати", закључио је Влаховић.

Ђуричин: Мере Владе неопходне у економској паузи

Економске мере које Влада планира да спроведе због кризе изазиване коронавирусом су неопходне, јер се односе на олакшавање функционисања привреде и као такве су комплементарне са мерама које су Влада и НБС донеле претходних дана, каже професор Економског факултета у Београду Драган Ђуричин.

Економска пауза, каже Ђуричин за Танјуг, трпи два шока, један са стране тражње и други са стране понуде, и зато је, наводи, важно да држава искористи своје резерве ликвидности које постоје на бази фискалног простора оствареног добрим пословањем у претходне две-три године, али и у првих месец и по дана ове године.

"Акценат је на олакшавању услова пословања, пре свега водећи рачуна да је главни макроекономски стабилизатор у ситуацији овакве кризе очување радних места. Такође, мере имају и одређени стимулативни карактер, али мислим да ће мере стимулативног типа долазити тек када изађемо из кризе", наводи Ђуричин.

Пројекција Владе Србије је, каже, да ће криза са пандемијом директно трајати један квартал, а да ће после тога постојити слаби ехо ефекти који ће постепено слабити.

Објашњава да ће значајна негативна стопа раста бити остварена у другом кварталу, а после тога би се привреда полако опорављала да би ефекат кризе на крају године уз ове мере био око минус два стопе раста на оно што је претпостављено.

То значи, додаје, да ће буџетски дефицит бити повећан на девет одсто, с тим да ће уз индиректне мере подстицаја привреди кроз банкарске гаранције и кредите које ће давати Фонд за развој доћи до око 11 одсто.

Реалан сценарио, криза ће трајати један квартал 

По сценарију Владе, указује, требало би да изгубимо у овим условима свега два процента планираног БДП-а.

Наводи да су све мере Владе мање-више линеарне, и односе се на целу економију.

"Остаје да се индустријским политикама касније у привилегован положај ставе можда гране које су јако погођене кризом, као што су туризам, угоститељство, логистика, саобраћај", навео је Ђуричин.

Упитан да ли ће моћи да се спроведу најављене мере, Ђуричин каже да се пошло од реалног стања са сценаријом да ће криза трајати један квартал.

"За ту ситуацију ми имамо избалансиране приходе и расходе. Како ће бити после, то ћемо видети", каже Ђуричин и наводи да је главни приоритет одржавање здравља нације, а да економија треба да се одржи у стању да после кризе буде способна за што бржи и што снажнији рестарт.

Сматра да ће мере Владе и НБС омогућити већи степен ликвидности банака, а гаранције које ће држава давати на део кредита су добар сигнал да би се кредитна ативност задржала на одређеном нивоу, као и 200 милиона евра кредита микро, малим и средњим предузећима под веома повољним условим са један одсто камате.

"Гаранције великој привреди и повољни кредити малим и средњим предузећима могу бити довољно стимулативни да одрже ниво привредне активности на одређеном нивоу", закључује Ђуричин.

Дракулић: Пакет мера оптималан у овом тренутку, убрзати примену

Дракулић сматра да ће најзначајнија помоћ бити најављена исплата три минималне месечне зараде малим и средњим предузећима, али и да ће можда бити касно ако се за то буде чекала половина маја.

"Такође, одлагање пореза је добро и сви ће то искористити, да би после 24 месеца платили и тиме релативно побољшали своју ликвидност", рекао је Дракулић.

Подсећа да је Влада најавила да ће за десетак дана донети правни оквир за ступање на снагу економских мера и апелује да се то што пре уради, како би се постигли жељени ефекти.

"Многа мала и средња предузећа треба да плаћају ренте за просторе и друго, тако да паре које ће добити неће бити довољне, а банке ће и даље бити рестриктивне, пошто ће сигурно много пажљивије гледати коме дају кредите. Вероватно 50 одсто онога што су раније давале неће сада одобравати, јер ризик који ће се покривати преко гаранција државе неће бити 100 одсто", навео је Дракулић.

Дракулић додаје да лично не верује да ће ова криза изазвана коронавирусом проћи за 90 дана, с обзиром на то да је много дубља и да нико још не зна колико ће она трајати и какве последице ће имати.

"Треба да се припремимо и за онај период после јуна. Шта после тога, јер опоравак неће бити тако брз и лак. Након тога долазе главне невоље, треба се вратити поново на тржиште, обезбедити сировинама фирме, а за све треба кеш. Нико вам данас из иностранства неће испоручивати робу на реч, ако немате добре и дугорочне односе са појединим добављачима", додао је Дракулић.

Орбовић: Мере дају наду да ће се привреда опоравити

Економске мере које Влада Србије планира да спроведе због кризе изазване коронавирусом дају наду да ће се након кризе привреда вратити нормалним токовима, и да отпуштање радника неће бити тако масовно како се у почетку чинило, оценио је председник Савеза самосталних синдиката Србије (СССС) Љубисав Орбовић.

"До сада нисмо имали овако широке мере које су усмерене и ка запосленима, поготово не према малим и средњим предузећима. Сада им је дата могућност да исплате минималне зараде наредна три месеца, што им је веома важно и та мера је за сваку похвалу", рекао је Орбовић.

Истиче да ће ове мере подстаћи послодавце да врате на посао раднике које су отпустили претходних недеља.

Такође, Орбовић каже и да велику олакшицу, нарочито за већа предузећа, представља могућност да одложено плаћају порезе и доприносе.

"То свеукупно даје наду да ће се привреда након укидања ванредног стања вратити нормалним токовима", истиче Орбовић.

Порески стручњаци: Мере у прави час

Пакет мера за помоћ привреди, посебно микро и малим предузећима кроз одлагање плаћања бројних врста пореза, добра је мера државе и стиже у прави час, истичу порески стручњаци у првим реаговањима на пакет мера помоћи српској привреди.

У Удружењу пореских саветника Србије надају се да ће се мере додатно прилагођавати потребама привреде, каже председник Скупштине тог удружења Лазар Срданов.

Коронавирус не угрожава само грађане, већ је, каже Срданов, највећи "потенцијални болесник привреда", па је добро, сматра, што је држава са почетног фокуса заштите здравља грађана мере проширила и на заштиту привреде.

"Фирме већ имају проблем око исплата зарада и доприноса па је добродошла мера одлагања плаћања пореза на зараде као и доприноса, односно, њихово касније плаћање у ратама", изјавио је Срданов.

Одлагање плаћања аконтације пореза на добит за други квартал је важно, сматра, јер ће смањити обавезе привреди.

"Ово је први пакет мера и не сматрам да ће бити и једини, јер је неизвесно колико ће све потрајати, а сигурно је да ће бити још реакција и захтева, као и прилагођавања мера државне подршке", каже Срданов.

Као значајну мере државе наводи и помоћ малим привредним субјектима у исплати минималаца јер су управо та предузећа са најмањим резервама новца и робе.

"Добро је да је држава усмерила мере на оне којима је подршка најпотребнија јер немају сви исте потребе у оваквој ситуацији", каже Срданов.