За спас српске привреде девет до десет одсто БДП-а

Следеће недеље очекује се државна интервенција у фискалној сфери и индустрији, након мера у монетарној области.

Гостујући у Јутарњем програму РТС-а, професор Економског факултета у Београду Драган Ђуричин је рекао да је пандемија системски ризик на који предузећа и банке не могу да реагују.

Према његовим речима, једино држава може да смањи негативно дејство системског ризика ове врсте.

У питању је мало вероватни догађај великог разорног негативног ефекта на економију.

Каже да све нормалне економије света раде на томе да се програмом помоћи привреди смањи негативно дејство, јер се претпоставља да је главни аутоматски стабилизатор у кризи сигирност радних места.

"У том смислу сви покушавају да задрже минимални ниво активности у ситуацији која је позната као економија паузе, јер имате прекиде глобалних ланаца снабдевања, затварање предузећа, губотак радних места - држава настоји да одржи минималан ниво активности како би се припремила за поновни старт како би спречила да криза оде у лошем правцу, да оде у стагфлацију и депресију већ да се задржи на нивоу одређене рецесије", рекао је Ђуричин.

Наводи пример Немачке од пре три дана - 750 милијарди евра је издвојено за програм спасавања привреде како би се избегао банкрот:

"Имамо пример пре два дана у САД да је интервенција Централне банке на финансијском тржишту била око хиљаду милијарди долара и да је програм стимулисања економије две хиљаде милијарди долара такође усвојен."

Професор Ђуричин каже да и наша држава ради у том правцу.

"Ушли смо у кризу са конзервативном монетарном и фискалном политиком, што је добро јер су нас довеле у ситуацију да имамо фискалну равнотежу, чак фискални суфицит, односно имамо фискални простор за ситуације које су неповољне, а ниво капитализације банака је врло повољан", рекао је Ђуричин.

Пред пакетом мера из фискалне сфере 

Брза реакција центрлане банке је била сасвим логична с обзиром на то да постоји простор за интервенцију ове врсте у смислу одлагања отплата дужника у периоду од три месеца и одређене флексибилности када су у питању трансакције различитих класа активе које одржавају ликвидност, појашњава професор.

Према његовим речима, већина мера које треба да обезбеде функционисање привреде мора да дође из фискалне сфере и сфере индустријских политика, додајући да смо сада пред тим пакетом.

Говорећи о томе колико је новца за то потребно, Ђуричин каже да нема прецизне информације, али оно што му је познато је да је реч о отприлике девет до десет процената БДП-а у 2019. години - на БДП који је порастао 4,2 одсто у односу на 2018. годину.

Сматра да је то значајан износ, значајно учешће које је веће него у Хрватској која има око седам процената програм помоћи за привреду.

Дефицитрано финансирање неминовност

Наша економнија је мала али има одређене резерве и Влада настоји да их искористи на добар начин, каже професор.

Дефицитарно финансирање је неминовност, каже Ђуричин и додаје да ће се програм финансирати из резерве ликвидности који постоји у привреди, три месеца, али се морамо и задужити.

"Дуг је пао испод 50 процената, али се морамо задужити из међународних финансијских организација. Јавља се парадокс да велике земље штампају новац да би финансирале програм помоћи привреди, а ми ћемо се морати од тих земаља задуживати од тог новца и касније то враћати у робама и услугама", каже Ђуричин.

Фискалне мере имају два главна сегмента - одржавање радних места и она су у јавном сектору сачувана, плате и радна места неће бити дотакнута кризним мерема.

Влада разматра могућност да минималне зараде исплаћује запосленима у приватном сектору, доћи ће до одређеног растерећења пореза и допиноса док траје мораторијум, као и продужавања периода за оне субјекте који имају доспеле пореске обавезе а нису их платили до овог тренутка, указао је Ђуричин.

Биће и стимулативних мера који се односу на гаранцију Фонда за развој за кредите које комерцијалне банке дају малим и средњим предузећима, као и давање кредита од Фонда за развој под повољним каматама од 1 одсто.

И друге мере морају доћи на сто

Ђуричин сматра да има и других мера које морају "доћи на сто". Истакао је се паника шири исто као и вирус по експоненцијалној стопи.

Многи су преоријентисали послове на оно што се тражи. Ако сачувамо привреду, рестарт ће бити безболнији, и брже ћемо подићи висину, а висина се лако губи а тешко враћа, као и у физици, објаснио је Ђуричин.

Према његовим речима, суштина је колико ће трајати пандемија, ако буде трајала до три месеца, имаћемо шансу за брзи рестарт оваквим мерама.

"Сви су били уплашени чињеницом да вирус може да уђе у ген, када смо то сазнали уплашили смо се због мутације, то је хендикеп који је претворен у предност у једној немачкој лабораторији јер су пронашли начин да ген у амино-киселинама који настаје у том случају компензирају - то је можда начин да се пронађе лек за вирус у релативно кратком периоду који је краћи од тестирања вакцине које траје и до 18 месеци", каже Ђуричин, додајући да је то велика нада.

У питању је системски ризик на који не можемо утицати, можемо само смањити његове негативне последице, истакао је Ђуричин.

"Хероји ових дана су лекари и конструктивни политичари", закључио је професор Ђуричин.