Дебата "У средишту пажње": Мањинске листе о толеранцији, улози матичних држава и образовању на матерњем језику

У дебати су учествовали Слободан Николић испред листе „Руска странка – Србија у БРИКС-у“, Василиос Провелегиос са листе „Бирам правду, бирам будућност“ и Сузана Лазаревић у име листе „Мајка Србија – Груда“. У емисију је позвано још неколико листа представника националних мањина, али се они нису одазвали позиву.

Провелегиос: Променити перцепцију о мањинама као проблему, важан однос према територијалном интегритету Србије

Василиос Провелегиос је нагласио да листа „Бирам правду, бирам будућност“ представља аутентичну коалицију која окупља припаднике грчке, бошњачке и црногорске мањине, као и да преговарају са Ромима који нису успели да сакупе потписе за кандидатуру. Оценивши да је ниво толеранције у друштву на веома високом степену, Провелегиос је указао на потребу да се промени друштвена перцепција мањинских заједница.

„Код нас се националне мањине не перципирају као мотор покретач овог друштва, мада би требало. Ја разумем и зашто, зато што и највеће националне мањине негде можда праве највећи проблем Србији у разноразним стварима. Ви имате ромску националну мањину која има проблема са образовањем, имате мађарску националну мањину која је толико велика, па опет у неким сегментима се спомиње и претендује на одређени део наше територије, опет имате албанску националну мањину која отворено говори о томе. Тако да, када год се прича о националној мањини, прича се о томе да су националне мањине у ствари проблем у Србији. Морамо да променимо ту перцепцију и морамо евентуално да причамо о националним мањинама које имају пријатељски однос са државом Србијом“, истакао је Провелегиос.

Он је додао да нема никакав проблем са сународницима из македонске мањине, али је нагласио да мањински национални савети имају јасну одговорност према Србији у контексту деловања својих матичних држава.

„Ако смо почели да се бавимо политиком, онда хоћу јасно и гласно да кажем: ви као Национални савет Македонаца имате обавезу да разговарате са својом матичном државом и да их питате зашто су признали независност једног дела територије Републике Србије. Као што ми као припадници грчког народа, кад год одемо у посету, ми се захваљујемо политичким званичницима Грчке зато што нас одржавају на том, да кажем, високом политичком нивоу пријатељства између два народа. То мора да се односи на све националне мањине, јер држава Србија је дала апсолутно велика права националним мањинама, а опет поједине националне мањине, пратећи слепо политику своје матичне државе, праве неку велику и огромну штету Републици Србији и становницима који овде живе“, изјавио је Провелегиос.

Говорећи о унутрашњим изборним проблемима, Провелегиос је подсетио и на изборе за националне савете 2018. године, изневши тврдње о политичком инжењерингу када се у посебним бирачким списковима одједном појавило преко 25.000 изјашњених Грка, иако их у Србији има око 15.000 дисперзованих по градовима. Навео је да је тада, уз помоћ државе Грчке, спречено „отимање“ грчког националног савета, додајући да су се ти лажни припадници касније пребацили у тада насталу ашкалијску мањину, због чега ће се његова листа залагати за озбиљне измене закона и укидање праксе кршења уставних права.

Николић: Русија има историјско искуство интеграције, потребно је више школа

Слободан Николић из Руске странке поновио је захтев за измену изборног закона у делу који се односи на цензус, оценивши да тренутни јединствени праг фаворизује веће заједнице попут мађарске у односу на малобројније као што су руска или грчка. Указао је и на то да велике и владајуће странке покушавају да остваре потпуни патронат и контролу над националним саветима. Говорећи о доприносу заједнице и доласку нових држављана, Николић је подвукао историјске паралеле.

„Мислим да Србија има искуство са руском мањином. Ако гледамо период грађанске револуције кад је био у Русији, кад је овде дошло 50.000 белих Руса и има још и потомака тих Руса који су сконцентрисани били у Белој Цркви, највише у Панчеву, и практично су донели нове иновације. То су били углавном образовани људи. Србија у том тренутку је била сиромашна земља слабијег образовања и они су се значајно имплементирали у постојеће друштво“, рекао је Николић.

Осврнувши се на актуелни талас досељавања након избијања рата у Украјини, али и долазак руских пензионера који купују некретнине, Николић је истакао да домаће становништво на њих гледа са симпатијама због сличности језика, обичаја и вере, али да постоје конкретни просветни проблеми.

„Ми имамо проблема, на шта нам се највише жале, што сад има мало школа на руском језику. Они би желели да што пре науче српски језик и да сва та знања која су тамо стекли примене овде и добар део њих ће и остати да живи у Србији. Тако да не видим неки ту разлог за забринутост“, закључио је Николић.

Лазаревић: Очувати мањинска одељења и појачати сарадњу са Словачком

Сузана Лазаревић, представница листе словачке националне мањине, оценила је да су законска решења у Србији добра и усклађена са ЕУ, али да се у пракси суочавају са слабом и неуједначеном применом, због чега су права Словака у централној Србији (ван Војводине) запостављена. Лазаревић је истакла јасан став своје изборне листе када је реч о заштити мањинског образовања и јачању веза са матичном државом.

„Одељења на језику мањине треба задржати и кад је број ученика мали. Уз могућност комбинованог одељења, настава на даљину. То се може данас урадити. Значи, није битно два ученика, два ученика. Омогући им једно одељење у коме ће моћи да имају. И у том смислу предлажемо јачу сарадњу са матичним државама, у овом случају Словака са Републиком Словачком, у обуци наставника и набавци уџбеника. Где нема услова за целу наставу на језику мањине, предмет матерњи језик са елементима националне културе мора бити доступан сваком детету које то жели“, изнела је Лазаревић.

Она је додала да сарадња са Словачком има и шири спољнополитички значај за Србију.

„Посебно у овом случају сада, у коме се ми налазимо у овој ситуацији, нама је та Словачка у ствари једини прави пут у Европу. Словачка је члан Европске уније, али није признала Косово. Значи, Фицо је наш омиљени лик“, рекла је Лазаревићева.

Осврћући се на питање друштвене толеранције и вештачких подела које се, према њеним речима, намећу споља, Лазаревићева је указала на заједничке словенске корене заједница које вековима живе заједно у Србији, наводећи географски куриозитет.

„Ја мислим да је у питању дуго живљење наших народа. Мислим, ја их стварно, пазите, не знам да ли сте знали, нисте вероватно, ја сам то сазнала исто пре неки дан, кад погледате карту, рецимо, Европе, ви повучете праву линију и место на Косову које се зове Бабин мост, на тој правој линији, горе у Словачкој, има место које се зове Бабин мост. Знате? Превише су те поделе вештачке. Ми смо сви негде ипак Словени, у крајњој линији“, поручила је Сузана Лазаревић.

Саговорници су указали на системске недостатке у раду националних савета, финансирању, али и на потенцијале које мањине могу понудити држави на пољу спољне политике.

Општи проблеми грађана и статус словачке заједнице

Сузана Лазаревић са Листе Мајка Србија груда истакла је да, према њеним сазнањима и вишемесечној сарадњи са суграђанима Словацима, ова заједница нема специфичних локалних проблема, већ дели судбину свих осталих грађана Србије.

„Немају они неких специфичних проблема, али имају проблеме као и сви грађани Србије. Јер знате, кад ви живите у једној држави безакоња, кад ви живите у једној држави где се деградира животна средина, кад ви живите у једној држави где је, како да кажем, физички интегритет угрожен, то су проблеми“, рекла је Лазаревићева.

Она је додала да су се због тога удружили како би те проблеме покушали да реше на „демократски, културан, пристојан начин“ на предстојећим изборима. Упитана шта би одмах урадила за словачку мањину када би могла да донесе одлуку, Лазаревићева је нагласила важност образовања и медија.

„Обезбеђивање обавезних школа на језику мањине. Ако нема довољно школа, онда барем тај предмет, матични језик и култура, као обавезан. На нама је да им то обезбедимо. То није сада могуће", навела је Лазаревићева.

Током дебате изнела је и став о положају већинског народа у контексту поштовања највишег правног акта земље.

„Ја морам да вам кажем сада, можда ће то зазвучати као јерес: ја као Српкиња се осећам као дискриминисана национална мањина у сопственој земљи, Србији. Због тога што су наша основна права, елементарна права, овај, угрожена једним одметнутим и узурпаторским режимом који крши Устав Србије. Примена, не само постојање, него примена сваког слова и словца устава решава све проблеме свих грађана Србије, а самим тим и словачке националне мањине чије ја део интереса на овим изборима заступам“, поручила је Лазаревићева.

Када је реч о здравственој заштити Словака у Војводини, она је нагласила да су они „пуноправни грађани ове земље“ и да им је заштита иста као и свима осталима који одвајају за фондове, закључивши: „Нећемо пребрајати крвна зрнца у домовима здравља“.

Грчка мањина: Измена закона о финансирању, ЕУ регулатива и лобирање

Представник Листе Бирам правду, Бирам будућност Василиос Провелегиос указао је на то да целокупну грчку националну мањину тишти рад националног савета и начин на који се он финансира. Решење суштинског проблема он види у измени закона који регулише финансирање националних мањина.

„Не могу велике националне мањине да буду финансиране у односу од 80%, а да онда 20% малих националних мањина деле осталих 20%, јер ће велике имати, као што имају данас, за разне домове, разне куће, разне биоскопе, а мале националне мањине неће имати ни за секретарицу која може да организује неки посао у њима“, објаснио је Провелегиос.

Он је најавио бављење питањем мањинских медија, наставак пројекта бесплатне онлајн школе грчког језика, коју годишње похађа преко 5.000 студената, као и план за покретање радио станице. Провелегиос је нагласио да грчка мањина има велики политички капацитет за лобирање због снажне дијаспоре од преко 12 милиона Грка који су позиционирани у организацијама у Вашингтону и Савету Европе.

„Мислимо да би било јако интересантно, добро и паметно за Србију да ангажује пар нас који би могли да спроводимо неку спољну политику Србије на нивоу који се овде јако мало користи, а то је кроз активно лобирање и кроз познавање и кроз неке одређене везе“, поручио је Провелегиос, додајући да је српска спољна политика тренутно „седи на 3 или 4 столице“.

Осврћући се на питања пензија и здравства, Провелегиос је рекао да је кроз претприступне процесе и законе ситуација регулисана и да се лако нивелише за све који су стекли пензије у ЕУ. Додао је да Грци деле судбину већинског народа и да су ова питања за њих у неку руку депласирана јер немају инструмент да на њих утичу: „Мислим да су ово питања за велике странке, за већински народ, а да смо ми ту, у принципу, неки као бочни ред који може да помогне у имплементирању, евентуално спровођењу или давању неких нових идеја на ту тему када су подзаконски акти на дневном реду“.

Руска мањина: Медијски простор, притисци из ЕУ и проблем скупог здравственог осигурања

Слободан Николић испред Листе Руска странка Србија у Бриксу упозорио је на недостатак медијског простора за руску заједницу на јавним сервисима, преневши питање једног млађег припадника те заједнице.

„Пошто РТВ Војводина има емисије на језицима националне мањине, 15-20 минута, зашто нема на руском језику? Има чак и на немачком језику, којих је најмање“, навео је Николић.

Николић истиче да руска мањина нигде не чини већину, али је концентрисана у већим градовима, због чега се суочава са недостатком школа. Као решење предлаже већи ангажман Националног савета на пољу онлајн наставе, као и отварање руског културног центра у Новом Саду, где је стигло око 15.000 Руса.

Као један од најкрупнијих животних проблема за припаднике руске заједнице, Николић је издвојио питање здравственог осигурања, посебно у мешовитим браковима.

„Највећи проблем је кад је Рускиња удата за Србина и мора да плаћа за порођај и здравствене услуге. У принципу, ту се ништа није урадило. Највећи број није у могућности то да исфинансира и плати, а не дај Боже да дође до неке теже болести где, где је лечење неколико стотина пута скупље од обичног прегледа. Тако да, здравствена заштита, као проблем није решена“, објаснио је Николић.

Он је додао да је са Русијом потписан споразум о признавању стажа како би радници могли несметано да примају пензије. Приметио је да, иако се говори да је дошао најбогатији део Руса због чега су скочиле станарине, тај слој нема проблема у великим градовима, али је проблем евидентан у мањим срединама. Поред тога, указао је на административне кочнице које долазе из ЕУ.

„Највише кочи то, папири и та несталност. А имамо и захтеве Европске уније да им се чак укине и привремени боравак. Овај, да, а да о држављанству нема ни речи, да се то стопира до даљњег. Чак је председник то рекао у Бору на питање једне жене из публике: 'Не може да добије држављанство са Србином, има децу, шта је проблем?' Он је рекао: 'Не даје Европска унија'“, закључио је Николић.

У контексту глобалних геополитичких дешавања, представници руских, словачких и грчких манњина у Србији изнели су опречне ставове о спољнополитичкој позицији земље, односу према Европској унији, БРИКС-у и војној неутралности. Док једни алтернативу виде у економском повезивању са истоком, други сматрају да је тренутна политика баланса и војне неутралности једини исправан и реалан пут за Србију у тренутним околностима.

Слободан Николић је указао на традиционално пријатељство Србије и Русије, наглашавајући економске и политичке последице које би земља сносила да је увела санкције Руској Федерацији.

„Није спорно да је Русија традиционални пријатељ Србије, и да актуелна власт, ево, константно понавља да 4 и по године није увела санкције Русији. Ја бих само поставио пар питања: а шта би било чак и да је увела? Ко би ту изгубио? Па, изгубила би Србија, зато што би добијала три, плаћала би три пута скупље тај гас који користе и западни инвеститори. Значи, онда изгубила би право, односно могућност да Русија стави вето у Савету безбедности, као што је ставила, да кад су хтели да нас осуде да смо геноцидан народ“, навео је Николић.

Као алтернативу европским интеграцијама, он предлаже оштрији заокрет ка истоку кроз приступање БРИКС-у.

„Али ми нудимо ону баш, као мањина, ултра руску варијанту, значи, то је приступање БРИКС-у. То су земље брзог, брзог развоја економије, које чине 37% од укупног друштвеног производа: Бразил, Русија, Индија, Кина... А заузврат, значи, имамо условљавања од Европске уније која је на издисају, да изгубили би национални идентитет“, додао је Николић, изразивши уједно и неслагање са куповином француских војних авиона „Рафал“ због чињенице да се набављају од земље која је чланица НАТО-а.

Са друге стране, Сузана Лазаревић, политику Словачке види као једину исправну и пријатељску, и прави јасну дистинкцију између појмова „Европа“ и „Европска унија“.

„Ми Срби смо европски народ, древни европски народ. Постоје многи докази, од Винче још и Лепенског вира, да је овде у ствари настала, овај, како да кажем, европска цивилизација. Тако да, одвајати Србију од појма Европа, то је глупо. Међутим, ако наш улазак у оно што се зове Европска унија, ми морамо да раздвојимо појмове Европа и Европска унија. Европа је Европа, то је континент, јели, овај, чији је Балканско полуострво део, одувек“, објаснила је Лазаревић.

Она наглашава да Србија не сме по цену одрицања од Косова и Метохије да пристане на услове који се постављају пред њу.

„Мој став је овакав: значи, ми јесмо део Европе одувек, међутим, ако је услов за приступање тој Европској унији, поглавље 35, који су они нама већ наменили, да се одрекнемо Косова, то не. Ни по цену живота“, рекла је Лазаревић.

Учесник у дискусији испред грчке мањине, Василиос Провелегиос, изнео је много прагматичнији став. Он напомиње да у оквиру њиве заједнице већ постоје тимови који помажу Србији у процесу евроинтеграција, истичући практичне разлоге као кључне. Истовремено, тренутну позицију војне неутралности оцењује као најпаметније решење због географског положаја земље.

„Схватамо да, и уколико бисмо хтели да идемо ка БРИКС-у, што уважени колега прича, то би било много компликованије, јер и кад су хтели Руси да нам допреме неку врсту помоћи, они су морали да прелете преко свих НАТО земаља и нису били у могућности то да ураде, па је то морало да се ради на други начин. Тако да, нажалост, налазимо се на тромеђи, четворомеђи истока и запада, на једном јако незахвалном месту“, истакао је Провелегиос.

За разлику од Николића, Провелегиос подржава одлуку о набавци „Рафала“ и брани тренутни правац спољне политике Србије.

„Ја се слажем са овом куповином Рафала, јер ми у ствари нисмо купили авионе, ми смо купили утицај, купили смо, што би се народски, простим реченим речником рекло, купили смо циглу да би нас одбранили, јер је Косово било на ивици да буде признато од стране већине Европске уније. Тако да, та политика ми је сасвим разумљива. Јако добри односи са Кином, јако добри односи са Русијом, што је апсолутно политички зрело и политички добро. Нама требају добри односи са Европском унијом“, објаснио је он.

Провелегиос је закључио да поглавље 35 не захтева експлицитно признање Косова, подсећајући да поред Словачке и Грчке, независност не признају ни Кипар, Шпанија и Румунија, те да је актуелна спољна политика једна од добрих ствари које је тренутна власт спровела, повукавши паралелу и са успешном набавком вакцина током пандемије коронавируса.

Економска сарадња, подршка малим предузећима и потенцијали за извоз

Саговорници су се осврнули на економске аспекте сарадње са матичним државама, потенцијале српске пољопривреде, као и на тренутне проблеме са пласманом робе и рударским пројектима. Фокус је стављен на помоћ малим и средњим предузећима у проналажењу тржишта унутар Европске уније.

Представник грчке заједнице, Василиос Провелегиос, истакао је економију и подршку малим и средњим предузећима као кључни простор за ширу сарадњу, посебно у сектору пољопривреде, указујући на несразмеру у ценама на тржишту.

„Ми ћемо се највише бавити нашим малим и средњим предузећима. Просто, велике фирме Европске уније и Србије имају начин да дођу до нашег малог привредника, да се рекламирају, а мала и средња предузећа немају ту могућност. Тако да ћемо се бавити пре свега пољопривредом. Морамо да видимо шта се дешава када, рецимо, у топличком крају вишња кошта 20 динара у откупу, а 200 динара у истом том граду у Максију на полици. Тако да видимо ко ту мешетари, евентуално да скрешемо и та крила“, поручио је Провелегиос.

Он сматра да Србија свој извозни капацитет мора да усмери према тржишту Европске уније, а посебно ка Грчкој која због великог броја туриста има високу тражњу.

„Ми морамо да помогнемо нашим малим привредницима у извозном моменту и да се, када већ имамо те нулте постотке за царину са Европском унијом, у Грчкој имате сваке године на 9 милиона становника 30 милиона туриста. Коју год робу да успемо да пласирамо доле, а ми јако добру робу производимо, ми можемо да продамо. Бојим се да смо се у претходном периоду много ограничили на ове земље јужног Балкана... Нисмо добили ништа од тога. Добили смо јефтин парадајз из Албаније, и за неко вино из, односно грожђе из Македоније, тако да је то максимум. Ми ћемо се потрудити да наш извозни капацитет буде тржиште Европске уније“, нагласио је он.

Говорећи о економској сарадњи Србије и Русије, Слободан Николић је изразио незадовољство тренутним обимом трговинске размене, упркос постојању Споразума о слободној трговини.

„Тај закон о слободној трговини постоји већ дужи низ година. Међутим, није се ту значајно увећала трговинска размена, сад делом због санкција, делом због фаворизовања других тржишта. Пре свега, Кинези и Уједињени Арапски Емирати, који су све присутнији овде кад су у питању инвестициони пројекти. За сада нема, нисмо задовољни том сарадњом. Постоји та заједничка комисија за економску сарадњу. Видећемо у наредном периоду нова влада како ће регулисати то питање и да ли ће се то унапредити“, рекао је Николић.

Када је реч о сарадњи Словачке и Србије, Лазаревићева се сагласила да су мала и средња предузећа терен на којем мањине могу помоћи, али је изнела и оштар став против рударских пројеката у Србији, истичући пољопривредни потенцијал земље.

„Мала и средња предузећа, то је тај терен где они могу да у својој држави нађу помоћника, а ми можемо само да будемо задовољни и да још више помогнемо у томе. Али начелно, оно за шта се наша листа сада, Мајка Србија, Груда залаже, то би се могло ставити у један слоган који каже: 'Нећемо да копамо, хоћемо да садимо.' Србија је једна плодна земља, и у тој земљи која рађа сама, коју само мало треба пипнути руком, планирати 80, 90 рудника, то је нешто што се зове самоубиство“, закључила је Лазаревић.