РИК донео Решење о додели мандата народних посланика

Чланови Републичке изборне комисије донели су Решење о додели мандата народних посланика Народне скупштине.

Према решењу РИК-а о додели мандата народних посланика, листа "Александар Вучић - Србија не сме да стане" има 129 места у Скупштини, а листа "Србија против насиља" 65.

Листа "Ивица Дачић - премијер Србије" има 18 мандата, листа коалиције НАДА 13, "Ми глас из народа" 13, Савез војвођанских Мађара шест, листа "Усаме Зукорлић - Уједињени за правду" два, "СДА Санџака - др Сулејман Угљанин" два, листа "Политичка борба Албанаца се наставља - Шаип Камбери" један и Руска странка један.

РИК решењем додељује мандате кандидатима за народне посланике по њиховом редоследу на изборној листи, почев од првог кандидата са изборне листе и издаје уверења о избору за народног посланика.

Председник Републичке изборне комисије Владимир Димитријевић подсетио је да је РИК на седници одржаној 12. јануара, у складу са Законом о избору народних посланика, усвојиo укупан извештај о резултатима избора за народне посланике.

“Овај извештај је објављен у Службеном гласнику Републике Србије 12. јануара ове године, такође и на веб страници Републичке изборне комисије истог дана, чиме су се стекли услови да комисија додели мандате народним посланицима кандидатима са изборне листе који су освојили посланичке мандате”, рекао је Димитријевић.

Димитријевић је, одговарајући члану РИК-а Танасију Маринковићу који је тражио да се прекине поступак због жалбе листе “Србија против насиља, рекао да је јуче РИК добио пресуду Управног суда којом се жалба те коалиције, а која је поднета против укупног извештаја и резултата избора за народне посланике, одбија по свим разлозима који су наведени у жалби.

Конституисање Скупштине до 12. фебруара

Народна скупштина на првој седници, коју сазива председник парламента из претходног сазива, а којом председава најстарији посланик, потврђује посланичке мандате.

Скупштина је конституисана потврђивањем мандата две трећине од укупно 250 народних посланика чиме почиње и нови сазив Скупштине Србије.

Уколико најстарији народни посланик не може или не жели да председава, седници Народне скупштине председава следећи најстарији присутни народни посланик.

Председавајућем, односно председнику Народне скупштине, у раду помаже по један, најмлађи, народни посланик са четири изборне листе које су добиле највећи број посланичких мандата и генерални секретар Народне скупштине.

На првој седници Скупштине после потврђивања мандата предвиђен је и избор председника и потпредседника Народне скупштине, именовање генералног секретара Народне скупштине, избор чланова радних тела парламента, као и избор чланова сталних парламентарних делегација у међународним институцијама.

Народни посланик стиче права и дужности у Народној скупштини од тренутка потврђивања мандата, а на основу уверења о избору за народног посланика и извештаја државног органа о спроведеним изборима.

Након потврђивања мандата, народни посланици полажу заклетву.

Избор председника Народне скупштине

Предлог кандидата за председника Народне скупштине подноси најмање 30 народних посланика.

Народни посланик учествује у предлагању само једног кандидата за председника Народне скупштине, а председавајући доставља народним посланицима све примљене предлоге кандидата за председника парламента.

О предлогу кандидата за председника Народне скупштине отвара се претрес, након чега председавајући утврђује листу кандидата за председника Народне скупштине, по азбучном реду презимена.

Пре него што ће се бирати председник парламента, доноси се одлука да ли ће се гласати тајно или јавно.

Уколико Народна скупштина одлучи да се гласа јавно, гласа се прозивком.

За председника Народне скупштине изабран је народни посланик за кога је гласала већина од укупног броја народних посланика. Ако су предложена два кандидата, а ниједан није добио потребну већину, поступак избора се понавља.

Ако је предложено више од два кандидата, а ниједан није добио потребну већину, поновиће се гласање о два кандидата који су добили највећи број гласова, односно између више кандидата који су добили највећи једнаки број гласова. Уколико ни у другом кругу председник Народне скупштине није изабран, поступак избора се понавља.

Рок за избор Владе 90 дана од конституисања Скупштине

Kада је реч о формирању Владе Србије, рок за то је 90 дана од дана конституисања Скупштине, а кандидата за председника Владе Народној скупштини предлаже председник Републике, пошто саслуша мишљење представника изабраних изборних листа.

Kада кандидат за председника владе представи свој програм и предложи састав  на седници Народне скупштине, о кандидату за председника Владе, изнетом програму и кандидатима за чланове Владе отвара се претрес.

Одмах по завршетку претреса, председник Народне скупштине заказује дан за гласање о програму владе и избору председника и чланова Владе.

Гласање је тајно, с тим да Народна скупштина може да одлучи и да се гласа јавно, тачније прозивком.

Влада је изабрана ако је за њен избор гласала већина од укупног броја народних посланика.

Уколико Народна скупштина у року од 90 дана не изабере владу, или ако не изабере нову владу у року од 30 од дана када је претходној престао мандат, председник Републике је у обавези да распусти Народну скупштину.

уторак, 28. мај 2024.
26° C

Коментари

Nena
Мамурлук – како преживети дан после
Cigarete
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Decija evrovizija
Дечја песма Евровизије
ablacija
Шта је превенција за изненадне болести
Gdjj
Комшије