Ђорђевић и Биљић на РТС-у о узроцима и последицама НАТО бомбардовања

Биљана Ђорђевић је сећајући се 24. марта и бомбардовања СРЈ, рекла да је тада имала 14 година, живела у Бујановцу и ишла у осми разред.

"За мене је то посебно специфично сећање јер се за њих у Бујановцу тај конфликт није завршио и с престанком бомбардовања он се пренео, имали су оружане сукобе у Бујановцу, Прешеву и Медвеђи", истакла је Ђорђевићева. 

У извесном смислу то је, како је навела, касније утицало и на њено образовање, уписала је Факултет политичких наука, на којем данас и ради. 

За Војина Биљића 24. март је био јако тежак датум и мисли да је то датум од кога није почело само разарање међународног права, убијање људи и уништење потпуно наше привреде.

"То је датум од кога је почео један нови концепт који је дошао у Србију, где велики број невладиних организација финансираних из иностранства од тада, па и до данас суштински ради на уништавању и нашег идентитета и свих оних ставри које су нас одржале кроз векове", оценио је Биљић.

Како је рекао, тог датума морамо да се сећамо као нечег што је значајно у нашој историји, а "не да се само правдамо да смо криви за бомбардовање и да релативизујемо тај чин".

"Мислим да то што је НАТО бомбардовање била агресија на једну земљу и што није имала одобрење СБ УН-а не значи да ми треба да прикријемо и одговорност режима који је заправо довео Србију у то. У том смислу релативизација свега није допринела друштву јер ми имамо врло сличне људе на власти које смо имали и тада", сматра Ђорђевићева.

Каже да се ништа није много променило и да не постоји друштвени дијалог око било којих тема укључујући и ове.

"Централно питање је какав је био режим деведесетих година а он је био ауторитативни и имамо га и данас", рекла је Ђорђевићева.

Биљић се запитао како смо допустили тај наратив о којем Ђорђевићева прича, који је недопустив а то је, како је оценио наратив "да је жртва крива, да силоватељ треба да опрости жртви што је силовао".

"То је наратив да се жртва стално преиспитује где је њена кривица у томе што се десио један злочин према народу, где је њена кривица у томе што су страдали неки људи. Деси се Грделица, деси се РТС, Милица Ракић, то су ствари преко којих не смемо прелазити", истакао је Биљић.

Указао је на  огроман број активиста који пуштају такве наративе који су супротни нашим интересима.

"Није циљ да нам неко споља намеће за шта смо криви а за шта нисмо. Циљ је да наш народ може да одлучи и ко ће га водити и у ком правцу", сматра Биљић.

Ђорђевићева је одговорила да Биљић говори о државама као жртвама а она о људима, грађанима а они су, истиче, и српске и албанске националности.

"Када причамо о жртвама има их са свих страна када говоримо о сукобу то не значи да не треба да причамо о политици која је претходила и нашој улози у свему томе", нагласила је Ђорђевићева.

Да ли су сукоби у Украјини променили фокус кампање 

Када је реч о догађајима у Украјини Ђорђевићева истиче да је то променило фокус читаве кампање.

"Важно је да кажемо да је рат највећи загађивач, али и да је исто важно да кажемо колике ће то утицати на другу тему а то је социјална правда", нагласила је она. 

Нада се да ће рат проћи, да је њихова борба за природна добра склоњена са стране, али да то доводи и, како је рекла, у преиспитивање о нашој енергетској суверености. 

Биљић је указао да се причамо о климатским променама у земљи која има последице НАТО бомбардовања и у тренутку кад је југ Србије опустошен после бомбардовања.

"Наравно да се релативизује прича о осиромашеном уранијуму", нагласио је Биљић. 

Ђорђевића је истакла да су увек инсистирали да су грађански активисти, али то не значи да нису консултовали стручњаке.

"То је приступ који смо гајили и активизам који би смо пренели на институције, заправо демократски приступ консултовања заинтересованих страна, грађана, али и стручњака када формулишемо јавне политике и то је оно што недостаје нашим институција. Апсолутно ћемо на томе инсистирати када будемо у њима", поручила је Ђорђевићева.

Биљић је нагласио да им је од првих приоритета и чист ваздух и здраво земљиште, али и економија, окретање ка домаћој привреди, прављење друштва које је по мери наших грађана а не некаквих корпорација и банака, оживљавање домаће привреде.