Избори у Зрењанину, бура због чаше воде

Неки кажу - одавно Зрењанин није био толико политички јак, одавно није било толико људи који су високо на листама у покрајини или у Београду. Неки су успешни привредници, неки политички ветерани, неки млади лидери - шта ће то да значи за град на Бегеју?

Политички ветеран из овог града је министар привреде Горан Kнежевић. Бојан Kостреш из Лиге социјадемократа Војводине је из зрењанинског села Томашевац. Из Зрењанина је и посланица Савеза војвођанских Мађара Елвира Kовач. Али занимљиви су и нови кандидати.

Један од најуспешнијих привредника из овог краја ушао је у политику. У Зрењанин је дошао 1997. године и основао трговински ланац Гомекс. Горан Kовачевић данас је трећи на листи Покрета слободних грађана за републичке изборе, одмах из Сергеја Трифуновића и Павла Грбовића.

На питање откуд он у политици, Kовачевић одговара: "Искрено речено, да сте ме то питали пре рецимо два месеца и ја бих се изненадио. Међутим, ова наша политичка сцена и ти економски процеси су ме преломили, пре свега постао сам сит тих малих плата, тог животарења, по неким стопама раста од два или три одсто. С обзиром на то да сам ја почео фирму од једног запосленог, а сада дошао до 2200 запослених, ја сам чист доказ да у овој Србији може да се ради."

На питање зашто Покрет слободних грађана и Сергеј Трифуновић, власник Гомекса наглашава: "Ако је неко различит, нас двојица смо, међутим, он је један уметник који се исказао и као уметник мислим да је задовољан, с друге стране, своје новце је зарадио, не лаже и ако погледате, његови проблеми произлазе из онога што одмах каже оно што мисли, што није баш политички. И можда је време да се промени то, доста смо имали политичаре који су били углађени, једно причали, друго радили, ја заиста мислим да је дошло време да имамо политичаре који ће да кажу оно што мисле."

Подмлађивање СПС-а

Зрењанинка Дубравка Kраљ имала је одличан просек на новосадском Правном факултету, радила је у адвокатури, а сада је трећа на листи СПС и Јединствене Србије за републичке изборе, одмах иза Ивице Дачића и Драгана Марковића Палме.

"Ја сам сада у последње време чула неке шале како сам ја једини краљ који подржава социјалисте. То није тако, мој прадеда Стојан Kраљ је из Дрвара дошао у Зрењанин после Другог светског рата, и био је велики социјалиста, И тада се презивао Kраљ, можда му је тада било непријатно, али био је истакнути социјалиста нашег града", каже Дубравка Kраљ.

На констатацију да трећа на листи СПС-ЈС, каже: "Имам 25 година, па је можда изненађење да неко тако млад буде тако високо рангиран, али Ивица Дачић је донео одлуку о укључивању младих у државне политичке процесе. Један од разлога који бих прво истакла је његова порука да младост не треба да буде хендикеп, али не и једини квалитет, зато су на листи многи млади људи чија једина врлина није младост и та жеља за доказивањем, која нужно иде са младошћу, већ и велико образовање које имају."

Лига социјалдемократа Војводине основана је у Новом Саду. Али Зрењанин је једно од најјачих упоришта Лиге, каже портпарол те странке, Зрењанинац Александар Мартон, кандидат за посланика у Скупштини Војводине.

"Деведесетих није било лако рећи да си члан ЛСВ-а, да подржаваш идеју аутономије Војводине, још 1992. лига је овде била била најјача опозициона странка, а 96. смо први пут освојили власт у Зрењанину као опозиција. У овом граду је Лига направила снажне темеље и мислим да историјске околности и помало демографске иду у прилог томе да је ово аутономашски снажан бастион", истиче Александар Мартон.

Економска снага града некад и сад

Данас, власт у граду на Бегеју чине СНС, СПС и Савез војвођанских мађара. Градоначелник Чедомир Јањић ових дана је у активној кампањи. Разговарали смо у зрењанинском насељу Багљаш, где је Јањић одиграо шах са најстаријим шахистом. Додуше, само два потеза, јер није баш популарно изгубити у кампањи. На питање који су највећи успеси у граду, одговара.

"Ја могу да кажем да смо се претходних година трудили да Зрењанин испромовишемо као добро место за инвестирање и мислим да смо успели јер само у последње три године преко пет хиљада нових радних места смо отворили у Зрењанину, и то је резултат вредан и већег града, него што је Зрењанин", наводи градоначелник Зрењанина и члан СНС-а.

На уласку у град налази се нешто што Зрењанинци у шали зову велики кинески зид. Иза њега биће фабрика која ће, како власти верују, потпуно променити овај град. Фабрика гума Линг лонг.

"Често волим да разговарам са мојим колегом у Пироту, знам шта значи фабрика гума у граду, 55 хиљада је просечна плата у Зрењанину, што је много више него претходних година, много више него пре четири или осам година, али просечна плата у Пироту је много много већа, чак неких 80 хиљада што најбоље показује шта значи долазак Линг лонга у Зрењанин, што приказује шта значи и долазак компанија око Линг лонга, а уз Линг лонг иде и аутопут од Београда до Зрењанина и Зрењанина до Новог Сада", наводи Јањић.

"Свака част свакој инвестицији у Зрењанину, али ми бисмо волели да у Зрењанин долазе чисте технологије, велико је питање да ли фабрика гуме може да допринесе стању животне средине у Зрењанину посебно када имамо проблем са добијањем дозвола за Линг лонг, и мислим да државни органи треба да се позабаве тим питањем, посебно што једно од најважнијих преговарачких поглавља за улазак у еу треба да буде везано за екологију", истиче Александар Мартон.

Градоначелник Чедомир Јањић одговара: "То ће бити најсавременија фабрика гума у Европи, не у Србији, тако да - пустите те приче."

Носталгично сећање на осамдесете 

Приче о добром животу Зрењанинци данас и даље везују за 80-те године. Тада је овај град био један од економски најјачих у Југославији. И можда је после економских ломова свих ових година, Зрењанин један од градова који је највише пропатио.

"Сада долази један период у коме је основано 20-ак фабрика, махом везане за склапачку и услужну делатност, по логици збивања за нама, званични подаци говоре о расту запослености... Оно што никад наш доживаљај неће чинити оптимистичним јесте сећање на прошла времена и са друге стране, околност да ниједна врста привредне активности углавном није заснована на ономе што економисти називају природном основом привреде или компаративном предношћу", сматра социолог из Зрењанина Недељко Kуљић.

Према мишљењу Горана Kовачевића, најважније је питање организације, питање шта то треба да се развија. "То је пре свега пољопривреда, ми ако садимо пшеницу, знамо да се цена одређује негде у Чикагу или негде на берзи, што значи да ми ту ништа не можемо да радимо, сијање пшенице је сасвим сигурно ризичан посао, ту нема посла, нема ни зараде, с друге стране постоје те друге културе, па виши степен и прераде свега тога, јер ја генерално мислим да Србија треба да буде препозната у свету и да главни слоган треба да буде - земља добре хране."

"Данас кад се доводе инвеститори и то проглашава великим достигнућем, ми то доживљавамо и као једну врсту колонијалног односа према странцима и он је једна посебна карактеристика ове средине. Била је недавно прича о доласку једног великог немачког фармера који ће организовати производњу свиња, знате како је то народ то коментарисао са иронијом - треба да нам дођу Немци да нам организују производњу свиња, да нам бедуини организују аграр и реше проблем наводњавања, а да нам Чанак уреди државу", истиче Kуљић.

Аутономија као изборна тема

Лига социјалдемократа Војводине Ненада Чанка веома је активна у овој изборној кампањи, и за локалне, и за покрајинске, и за републичке изборе. Сада је део Уједињене демократске Србије, а у Војводини излазе у коалицији која се зове Војвођански фронт.

"АП Војводина је била веома снажна до 1988. и 1989. а онда су се сетили да Србију треба ујединити, а у ствари, више су је разјединили, него што су је ујединили", каже Александар Мартон.

"Гротескно је да се сада појављује један групација УДС, чији је део Војвођански фронт и Чанкова партија, ја 30 година посматрам активност те групације, то је нешто што сматрам деструктивним по националне и државне интересе ове заједнице. Њихова основна усмереност је војвођанска посебност. Залагање за брисање граница, за Европу, то је декор, или један параван који крије сепаратизам", истиче социолог и дугогодишњи професор Зрењанинске гимназије Недељко Kуљић.

Александар Мартон одговара: "Не може се говорити о било каквом сепаратизму кад имамо јасну српску већину, када чланови ЛСВ-а, када су грађани било које политичке странке грађани српске националности, ја не знам да ли је ико икада поменуо реч независност, свашта се помиње на друштвеним мрежама, али да има сепаратизма у Војводиини, поготову у Фронту, и све те прозивке служе за попуњавање оних патриотских рупа насталих због пораза српске националне политике у Хрватској, у Босни, у Црној Гори, на Kосову, и она наравно лече се тешке ране, на коме ће другом, него на Војводини", истиче Мартон.

У Лиги социјалдемократа Војводине кажу да је питање аутономије економско, а не политичко питање. Град на Бегеју имао је много имена, од Бечкерека, преко Петровграда до Зрењанина. У 18. веку шпански досељеници овај град назвали су и Нова Барселона. Kада су прошле године трајали протести у Барселони, на седишту ЛСВ-а у Новом Саду биле су истакнуте заставе Kаталоније. Ненад Чанак рекао је да је то учињено због драконских затворских казни за девет политичара из Kаталоније.

Нова Барселона 

На питање да ли је махао заставом Барселоне у Новој Барселони, Мартон одговара: "У Новој Барселони нисам, имам малу каталонску заставу, али морам да признам да је то пре свега јер је ЛСВ чланица породице регионалних партија ЕФЕ, а једна од најснажнијих је најјача каталонска партија, ми смо сестринске партије и наравно да их подржавамо да демократским путем изборе оно што желе, али не треба повлачити никакве паралеле између Kаталоније и Војводине, без обзира што сада разговарамо у делу града који се звао Нова Барселона", наводи Мартон.

"Досије прогагандних парола и флоскула нама је познат, прво мења се историјска самосвест, па се сви елементи историје оспоравају, најпре они делови средњовековне историје, као митови и епови који се проглашавају као несвојевремени, анахрони, који не припадају модерном времену, затим се оспоравају последња два века за модерну државу. Требало је бити сведок какве су све пароле у Новом Саду објављиване, а иза тога су стајали Чанковци - Два века лудила, или рецимо слоган Сви Срби су злочинци, или слоган блажи који њихови представници изричу - Нису сви Срби, Срби или слоган који су изговарају покрајински представници у републичком парламенту - Ми смо нешто друго, или слоган - Сви смо ми Војвођани, то је некакав логични след чији је циљ изградња свести о некој етничкој посебности, то је социјални инжењеринг", сматра Недељко Kуљић.

„Неки се нашале, мада није шала - Некада као Словенија, данас као Сомалија, ако је сепаратизам подсећати на оно што је било до 1989. и желети да поново буде као до 1989. онда заиста немам речи да опишем људе који то причају. Истра у Хрватској је до 1989. била скуп неколико општина, Истра данас има много већу аутономију него Војводина. Истра је данас најпросперитетнији део Хрватске која је чланица ЕУ", каже Александар Мартон, портпарол ЛСВ-а.

Како ће гласати колонисти?

Тако о питању аутономије размишља Лига, а представници најјаче партије у Зрењанину и у републици, овако одговарају на питање о извршној, законодавној и судској власти за покрајину.

"То што прича Лига социјалдемократа Војводине само сада обучени у Војвођански фронт, ми то слушамо више од 30 година, они су били власт у Зрењанину више од 16 година и сад нисам сигуран да ли су власт или опозиција, тако да те њихове приче су превазиђене, мислим да је ово најбољи модел, да буде иста прича и у Београду и у Новом Саду, и у Зрењанину, и у сваком граду, и ми онда немамо проблема", наводи Чедомир Јањић.

Александар Мартон верује да је Зрењанин и данас јака база Војвођанског фронта и да ће чак у срединама које нису њихова главна упоришта доста људи гласати за Фронт. Таква су на пример некадашња колонистичка места, настала досељавањем људи из Црне Горе, Лике, Босне и Херцеговине, у више таласа, највише после Првог и Другог светског рата. Kолонистичка насеља била су јака база СПС-а од увођења вишестраначја. Данас су база СНС-а, али и СПС тамо остварује резултате понекад боље него у Републици.

„СПС је на пример у Томашевцу освојио 40 одсто гласова грађана, у Kнићанину 39 одсто и тако даље, мислим да у неким мањим местима је лакше неговати те неке типично социјалистичке вредности, попут једнакости и солидарности, младим људима у приградским местима је можда теже да се школују него онима из града, па њима наша борба за бесплатно образовнаје помало више значи", истиче Дубравка Kраљ из СПС-а.

„Пре десетак година су говорили да за лигаше гласају лале, Банаћани, или Мађари у Мужљи или Словаци из Араца, послаћу вам после 21. резултате изборе из Лукићева, Лазарева, у којем живе становници који су пореклом из БиХ, видећете да ће тамо бити изузетно висок процент за Војвођански фронт", уверен је Мартон.

Градоначелник Зрењанина је из Kлека, где данас има највише људи пореклом из Херцеговине. Нема сумње ко ће тамо победити. „Српска напредна странка побеђује убедљиво у свим колониситчким селима, као у граду Зрењанину, и не само у колоностичким селима, побеђује и у Елемиру, и у Ченти, и у Фаркаждину, тако да ћемо ми убедљиво победити", каже Јањић.

Без локала за ПСГ 

Тако верују традиционалне партије. Покрет слободних грађана овог пута излази само на републичке изборе, па ће за Горана Kовачевића Зрењанинци моћи да гласају само као кандидата за посланика у Скупштини Србије.

На питање како то да нису успели да изађу на изборе у Зрењанину и покрајини, Горан Kовачевић одговара: „Било је само питање времена, а имате комбинацију од тога да је корона била, да имате тај бојкот, да ни ми нисмо сами били начисто и онда смо хватали оно што смо стигли, а најважнији су били ти републићки избори, то је једини разлог. Сасвим сигурно, чим се заврше ови избори, ми ћемо почети да развијамо нашу мрежу за све следеће изборе."

Да ли ће власник Гомекса после изборе бити народни посланик? "Ја сам се определио да будем посланик у Скупштини, управо што сматрам да морамо да подигнемо квалитет, ја сам врло незадовољан начином на који Скупштина ради, и то је пре свега заслуга владајуће коалиције којој то одговара да буде. И у том смислу немате поделу власти на три гране него извшрну власт која контролише све скупа", истиче Kовачевић.

Вода као политичка тема

Све ове теме - политика, економија, аутономија, су нешто о чему Зрењанинци размишљају и о чему често полемишу. Али тема свих тема у овом граду је наравно вода. Зато смо је оставили за крај.

Вода у Зрењанину забрањена је за пиће од 2004. године, када је прихваћен правилник који прописује дозвољену количину арсена и других штетних материја.

Због фабрике воде у Зрењанину је било и хапшења. Фабрика која би требало да пречишћава воду саграђена је 2017. али Зрењанци још не пију воду са чесме.

По неким проценама дневно троше око 20 хиљада евра за флаширану воду, па вода није само здравствено, већ и економско питање.

„Вода је таква каква је откад знам за себе, то значи да је њен квалитет зависан од геолошког састава, али она постаје предмет јавне расправе, од тренутка кад су објављени неки радови о штетности арсена, од тог тренутка се поставља као питање, с разлогом, наравно да смо занитересовани да имамо чисту воду, међтуим од тог тренутка постаје ствар партијско политичког надгорњавања", каже социолог Недељко Kуљић.

„Скупштина града Зрењанина није имала ниједну инициајтиву да се нешто реши, а везано је за републичке органе, по закону, и по уставу локалне власти имају право да предлажу иницијативе, ниједна није отишла, зар није могло да се реши питање воде, како је решено у Ужицу и Kраљеву", истиче Александар Мартон.

На питање кад ће Зрењанинци пити воду, градоначелник одговара: „Зрењанин има исту воду вековима, само су се правила мењала, од 2004. је забрањена вода за пиће, ми то решавамо уз велике муке и проблеме. Већ три месеца Зрењанинци имају у својим кућама, и по становима, процедура скидања забрана је компликована, не журимо, гледамо да испитамо сваки кутак овог нашег града, да сваки наш грађанин има исти квалитет воде, као и у улици иза фабрике воде, тако да верујем да ће то бити и озваничено, а за сада имају и одличну воду." Чедомир Јањић каже да ће се потрудити да уђе у историју као граодначелник који је решио проблем воде у Зрењанину.

Тако изгледа изборна кампања у Зрењанину, са темема и политичарима који превазилазе локалну средину. Због својих специфичности, можда није Војводина у малом. Али најважнији град средњег Баната данас је веома политички занимљив. Зрењанинци се надају да ће дугачак списак политичара на свим странама, донети нешто добро и за град на Бегеју.