Два сценарија за изборе, шта ће РИК прво урадити по укидању ванредног стања

За данашњи дан били су планирани избори у Србији. Одавно је познато да су одложени, али још није познато за када. Неке изборне листе су предате.

Програмски директор Цесида Бојан Клачар рекао је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, да настављамо тамо где смо стали. 

Клачар је рекао да је Републичка изборна комисија донела решење по коме није одложила изборе већ их је прекинула.

"Што значи да ми треба да наставимо са кампањом као да је 17. март, дан након увођења ванредног стања и та кмапања треба да траје неких 39 дана да би све могло да се укопи како би ти избори били заказани у недељу што код нас обично приличи", истакао је он.

Ми у наставку треба да потрошимо то време између 16. марта, када је уведено ванредно стање и 26. априла - када је избори требало да се одрже, објаснио је Клачар.

Према његовим речима, оно што ће бити прва ствар што ће учинити РИК по укидању ванредног стања, јесте да се направи нови роковник изборних радњи, и тај нови роковник ће да садржи све оне датуме који су важни и за изборне учеснике али и за грађане, превасходно ће да утврди дан за гласање.

До 16. марта важи оно шта је урађено

Клачар каже да ће све што је РИК до сада урадио остати на снази, само што ће бити дефинисани неки други рокови будући да неке ствари нису успеле да се ураде у марту пре ванредног стања - није на пример одређен стални састав бирачких одброа.

Клачар каже да постоје два сценарија за изборе - крај јуна и почетак јула, а други сценарио је мање реалан и можда правно теже одржив, а то је да изборе имамо касније у лето или у рану јесен.

Истиче да је први сценарио реалнији јер постоје све назнаке да је епидемиолошка ситуација боља и да ће се ванредно стање укинути и други разлог је тај што просто заказивање избора за септембар значи да ћемо ми имати неко дуготрајно ванредно стање - што у овом моменту не личи да је решење.

Који ће тачно датум бити чини се да у овом моменту државни органи не знају, зато што ми сада имамо једну специфичност, каже Клачар.

"Раније смо увек имали тај политички моменат када ће бити избори, затим правни моменат када се водило рачуна, а сада по први пут имамо најважнију ствар - а то је процена епидемиолошке ситуације зато што је и кампања и дан за гласање такав тип догађаја да морају пре тога да се испуне базични предуслови у смислу епидемиолошке ситуацвије, да би могли да размишљамо о изборима", истакао је програмски директор Цесида.

Крајњи датуми 

Ако би ишли на крајње датуме, крајем јуна, Клачар каже да то значи да ванредно стање треба да се укине на неких четрдесетак дана пре тога - говоримо о другој половини маја у том случају да буде укинуто и ванредно стање.

"Чини се да ће државни органи водити рачуна да оног момента када донесу одлуку о укидању ванредног стања да буду потпуно сигурни да могу да се ураде неке изборне радње иако мислим да ће и РИК и Влада морати да размисле о неким додатним начинима заштите, како би се спровели", рекао је он.

Према његовим речима, изборе у јулу нисмо имали никада, а 2004. смо имали изборе у јуну, то су били председнички избори, оба круга - 13. и 27. јуна.

"Углавном се водило рачуна да буду термини који су пролеће или јесен али имамо велику праксу одржавања избора током хладних зимских дана", рекао је Клачар.