Хашим Тачи и Јакуп Краснићи осуђени за ратни злочин на по 25 година затвора; Тужилаштво по оцени суда није доказало да је тзв. ОВК починила злочин против човечности

Кадрију Весељију одређено је 18 година затвора, саопштено је у Хагу.

Јакупу Краснићију одређена затворска казна од 25 година, саопштено је током изрицања пресуде у Хагу.

Краснићи је осуђен за противзаконито хапшење и лишење слободе, за сурово поступање, за мучење и убиство као ратни злочин.

Судско веће у Хагу навело је да је отежавајућа околност за Хашима Тачија то што је злоупотребио свој положај како би остварио заједнички кажњив циљ.

Као олакшавајућу околност, веће је узело у обзир то што је Тачи дао допринос настојању да се оснују Специјализована већа.

Судско веће Специјализованих већа у Хагу прогласило је кривима бивше вође тзв. ОВК Хашима Тачија, Јакупа Краснићија, Реџепа Сељимија и Кадрија Весељија за ратне злочине почињене над цивилима и особама које нису активно учествовале у непријатељствима.

Према одлуци судског већа, оптужени су криви за ратни злочин произвољног лишења слободе на штету 385 лица, окрутно поступање на штету 49 лица, мучење на штету 303 лица и ратни злочин убиства над 96 лица.

Како је утврђено током изрицања пресуде, тужилаштво је ван разумне сумње доказало одговорност четворице оптужених за наведена кривична дела и њихово учешће у остваривању заједничког кажњивог циља.

Хашиму Тачију одређено је 25 година затвора, саопштено је на изрицању пресуде у Хагу.

Тачи (58) осуђен је на 25 година затвора за злочине, укључујући убиства, мучење и незаконито затварање, почињене док је био врховни командант етнички албанске Ослободилачке војске Косова (ОВК) током насилног одвајања те територије од Србије деведесетих година.

Суд је саопштио да је крив за убиство 96 политичких противника и особа за које се сматрало да сарађују са српским снагама безбедности, које су починиле снаге тзв. ОВК током сукоба.

Тачи је негирао све оптужбе.

Судско веће у Хагу утврдило је да иако је одговорност оптужених бивших лидера тзв. ОВК индивидуална и лична, ниједан од њих не би могао сам да оствари постигнуто у заједничком кажњивом циљу.

"Радили су заједно, непоколебљиво и уз помоћ других. Заједно су се договорили о заједничком кажњивом циљу, заједно су одлучили да успоставе систем за остварење тог циља, заједно су образовали затвореничке објекте, основали и уредили војну полицију, обавештајну службу и специјалне јединице и поверили им задатак остварења њиховог заједничког кажњивог циља", казао је Смит.

Како је додао, себи и другима доделили су улоге, звања и положаје са којих су контролисали спровођење заједничког кажњивог циља, заједно су именовали друга лица на важне положаје, заједно су издавали саопштења у којима су промовисали своје ставове и политике, нападали непријатеље и преузимали одговорност за убиства и лишења слободе и креирали политику потпуне некажњивости за извршиоце тих кривичних дела.

Смит је навео да друга лица, конкретно Фатмир Љимај и Сабин Геци, Рустем Мустафа и Љатиф Гаши, у кажњиве сврхе су здушно спроводила циљане нападе на противнике.

"Колико је план био једноставан, толико је био и погубан. Конкретно се састојао од: успостављања затвореничких објеката на свим подручјима под контролом ОВК-а и откривања појединаца за које се сматрало да су припадници ОВК-а и најзад њиховог хапшења, лишења слободе и, по потреби, убијања. Тај план је систематски и немилосрдно спровођен на читавој територији под контролом ОВК-а и то током читавог сукоба", казао је Смит.

Додао је да ниједан од оптужених није предузео никакве мере да се спровођење тог плана обустави, спречи, ублажи или умањи.

"Напротив, сваки од оптужених је допринео, подржао и омогућио његово спровођење. То је био њихов план и остали су му доследни све док то више није било могуће нити потребно", казао је Смит.

Супротно тврдњама одбране, како је навео Смит, дата кривична дела нису извршена због некаквих локалних крвних освета, личних обрачуна, банди силеџија или цивила повратника.

"Она су сва била последица плана, кажњивог плана, који су осмислили оптужени и друга лица, а који су током целог трајања сукоба они спроводили лично и уз помоћ других", казао је Смит.

Утврђено је и да је Кадри Весељи активно учествовао у кривичним делима и подстицао их, а уз то је остао на челу органа који је био најодговорнији за одабир, хапшење, лишење слободе, а у неким случајевима и убиство лица која су сматрана противницима.

Судија Специјализованих већа Косова Чарлс Смит је рекао да Весељи, без обзира на сазнања о кривичним делима извршеним над противницима – њиховом противправном хапшењу и лишењу слободе, злостављању и убиству – није предузео никакаве мере како би та кривична дела спречио или о њима спровео истрагу, односно казнио њихове учиниоце.

"Напротив, Весељи је активно учествовао у кривичним делима и подстицао их, а уз то је остао на челу органа који је био најодговорнији за одабир, хапшење, лишење слободе, а у неким случајевима и убиство лица која су сматрана противницима. Веће напомиње, у овом контексту, да су се такозвана 'безбедносна сазнања' на основу којих је велики број тих лица ухапшен, затворен и убијен, сводила на непроверене гласине", навео је Смит.

Додао је и да су, на основу таквих информација, жртве називане шпијунима и колаборационистима и због тога биле изложене окрутном поступању.

"Није било никаквих реалних назнака да су жртве у овом предмету биле шпијуни или колаборационисти, али је у свести актера чињеница да жртве нису изразиле безрезервну лојалност или подршку ОВК или да су имале везе с некоме другом политичком организацијом, да су се дружиле са Србима или радиле за српска предузећа, била довољна да с њима поступају као са сарадницима војног непријатеља", рекао је Смит.

Веће Специјализованог суда у Хагу оценило је да је Реџеп Сељими, као члан Главног штаба тзв. ОВК, имао кључну улогу у формирању оперативних зона и јединица те организације.

Панел је закључио, рекао је судија Чарлс Смит, да је Сељими био један од оснивача тзв. ОВК, члан Главног штаба пре рата и да је учествовао у дистрибуирању саопштења.

"Панел је, такође, утврдио да је Сељими, с обзиром на функцију главног инспектора, имао мање овлашћења над другим припадницима ОВК него остали оптужени у овом предмету. Без обзира на то, панел је закључио да је господин Сељими, као члан Главног штаба, начелник Дирекције за операције и главни инспектор ОВК, играо кључну улогу у формирању оперативних зона и јединица ОВК", рекао је Смит.

Сељими је, оценио је панел, имао кључну улогу у формирању оперативних зона и јединица тзв. ОВК, уз напомену да то само по себи није кажњиво, али да је Сељими био свестан тога да тзв. ОВК циљано прогони осумњичена лица и колаборационисте.

"Панел је закључио да је Сељими подстицао вршење кривичних дела и у њима учествовао на низ начина који су детаљно описани у пресуди. Конкретно, господин Сељими је учествовао у хапшењу и затварању 13 посланика Скупштине у Ћирезу и био је присутан на неколико места извршења кривичних дела из оптужнице", рекао је судија.

Сељими је, према оцени панела, подстицао вршење кривичних дела тиме што је учествовао у специјалном рату Главног штаба, као и тиме што није предузео никакавe мере да спречи и заустави чињење кривичних дела или да казни њихове извршиоце.

Доказано је и да је Сељими имао сазнања о великом броју кривичних дела извршених над противницима – конкретно о њиховом противправном хапшењу или лишењу слободе, злостављању и убиству – те да упркос тим сазнањима није урадио ништа да их спречи.

Кадри Весељи учествовао је у извршењу кривичних дела и подстицао на њихово извршење, лично је учествовао у идентификовању и порогону противника ОВК и имао је сазнања о кривичним делима, није учинио ништа да их спречи, саопштено је у Хагу.

Изрицање пресуде прати се на видео-биму у центру Приштине. Окупљени Албанци овацијама су реаговали на наводе судије да након 20. јуна није било ратних злочина на Косову, да четворица оптужених нису починили злочин против човечности, да им је циљ био независност Косова, јавља дописник РТС-а.

Судско веће у Хагу утврдило је да је бивши лидер тзв. ОВК Хашим Тачи значајно допринео спровођењу заједничког кажњивог циља тзв. ОВК, те да је као члан Главног штаба и начелник Дирекције за политичка питања имао кључну улогу у формулисању и спровођењу заједничког кажњивог циља.

Судија Специјализованих већа Косова у Хагу Чарлс Смит рекао је да је судско веће закључило да је за политичке одлуке тзв. ОВК готово искључиво била надлежна Дирекција за политичка питања, која је креирала политичку визију ОВК и јавно је износила.

"То је укључивало циљано нападање наводних колаборациониста, успостављање одговарајућих структура, надлежних органа и прописа и вођење специјалног рата усмереног против противника, укључујући путем саопштења и политичких декларација и других изјава за јавност", рекао је Смит.

Додао је да је у складу са заједничким циљем, Тачи је заједно с другим оптуженима именовао лојалне појединце на кључне командне положаје, захваљујући чему су све време имали контролу над ОВК и били сигурни да се њихов план у потпуности и ефикасно спроводи дуж командног ланца.

Многа од тих лојалних лица која су оптужени именовали или изабрали,  рекао Смит, извршила су кривична дела или пак знала да се кривична дела врше у складу са заједничким циљем.

Осим тога, додао је Смит, Тачи је учествовао у извршењу кривичних дела и подржавао их на бројне начине: објављивањем саопштења и политичких декларација, као и вођењем специјалног рата.

"Тачи је показао да допушта и подржава извршење кривичних дела над противницима. Такође је лично учествовао у кривичним делима, укључујући хапшења, лишења слободе и саслушавање, одвођење и убиство Бехајдина Алаћија", навео је Смит.

Судско веће је закључило да је Тачи током предметног периода имао сазнање о великом броју кривичних дела извршених над противницима, конкретно о њиховом противправном хапшењу и лишењу слободе, злостављању и убиству.

Упркос тим сазнањима, Тачи није предузео никакве мере како би та кривична дела спречио или о њима спровео истрагу, односно казнио њихове учиниоце, додао је Смит и навео да је, напротив, као што је већ речено, Тачи активно учествовао у кривичним делима и подстицао их.

"Тачи је ширио, односно омогућавао ширење лажних информација о затвореницима и жртвама кривичних дела која су вршили припадници ОВК, пружао лажне гаранције о томе да се ОВК придржава међународног хуманитарног права, доприносио политици некажњивости кад је реч о учиниоцима кривичних дела над противницима и показао немилосрдну способност да уклони и елиминише политичке препреке како би обезбедио искључиву контролу над вођењем рата", навео је Смит.

Судско веће у Хагу утврдило је да се догађаји на којима су засноване оптужбе за ратне злочине против бивших лидера тзв. ОВК након 20. јуна 1999. године, по окончању сукоба на КиМ, не могу окарактерисати као ратни злочини.

Судија Специјализованих већа Косова у Хагу Чарлс Смит рекао је да је судско веће закључило да је најкасније од краја марта 1998. до 20. јуна 1999. године или приближно тог датума, постојао немеђународни оружани сукоб између тзв. ОВК и СР Југославије, односно српских снага.

"Сукоб се водио на Косову, али се на одређене делове северне Албаније који су били под контролом ОВК такође примењују одредбе међународног хуманитарног права које регулишу тај сукоб. Панел је, поред тога, закључио да су кривична дела из оптужнице била извршена у контексту немеђународног оружаног сукоба или била повезана са оружаним сукобом, чиме је испуњена претпоставка повезаности", рекао је Смит.

Додао је да је веће утврдило да су жртве била лица која уживају заштиту према важећим нормама међународног хуманитарног права, будући да у инкриминисаном периоду нису активно учествовала у непријатељствима.

Осим тога, веће се уверило да су сва четворица оптужених била свесна околности које указују на постојање немеђународног оружаног сукоба, повезаност догађаја са сукобом и заштићени статус жртва.

"На основу тог закључка, панел даље налази да се критични догађаји на којима су засноване оптужбе за ратне злочине након 20. јуна 1999, дакле по окончању немеђународног оружаног сукоба између ОВК и СРЈ, односно српских снага – када су престала да важе правила међународног хуманитарног права – не могу оквалификовати као ратни злочини", напоменуо је Смит.

Тужилаштво доказало да су припадници тзв. ОВК умишљено извршили радње чињења и нечињења које су изазвале смрт најмање 98 лица, односно ратни злочин убиство, саопштено је током изрицања пресуде.

Судско веће Специјализованих већа у Хагу закључило је, у предмету против бивших вођа тзв. ОВК, да тужилаштво није доказало ван разумне сумње да је постојао систематичан напад или напад ширих размера усмерен на цивилно становништво, односно да тужилаштво није доказало да су припадници ОВК циљано нападали цивилно становништво у смислу злочина против човечности.

Судија Специјализованих већа Косова у Хагу Чарлс Смит рекао је да је, када је реч о постојању систематичног напада или напада ширих размера на цивилно становништво као услова за злочине против човечности, судско веће закључило да тужилаштво није доказало ван разумне сумње да је постојао систематичан напад или напад ширих размера усмерен на цивилно становништво.

Смит је, током изрицања пресуде бившим вођама тзв. ОВК, рекао да је веће утврдило да су најкасније од априла 1998. до августа 1999. припадници тзв. ОВК вршили дела насиља и злостављања над цивилним становништвом широм КиМ и у одређеним деловима северне Албаније који су били под контролом тзв. ОВК, вршећи, између осталог, радње наведене у члану 13 Закона.

Веће је, такође, закључило, рекао је Смит, да су те радње представљале напад који је био и систематичан и ширих размера.

"Међутим, панел је закључио да тужилаштво није доказало, ван разумне сумње, да је напад био усмерен на цивилно становништво. Конкретно, закључио је да су, и осим тога што је постојала политика, односно план за циљане нападе на лица која су сматрана противницима, жртве махом, а неке искључиво, биране и циљано нападане на основу индивидуалних околности, а не на основу припадности циљаном становништву", рекао је Смит.

Према његовим речима, панел се није уверио да особе које су припадници ОВК циљано нападали у контексту овог предмета представљају цивилно становништво у смислу злочина против човечности.

Додао је да је панел закључио да тужилаштво није показало, ван разумне сумње, да су извршена кривична дела прогона, затварања, других нехуманих поступака, мучења, убиства и присилног нестанка лица као злочини против човечности.

У Специјализованим већима у Хагу око 10 сати почело је изрицање пресуде бившим вођама тзв. ОВК Хашиму Тачију, Јакупу Краснићију, Реџепу Сељимију и Кадрији Весељију, оптуженима за ратне злочине и злочине против човечности.

У судници су оптужени, чланови њихових породица, министар спољних послова привремених институција Гљаук Коњуфца, министар за породицу привремених приштинских институција Андин Хоти, председник удружења бивших припадника тзв. ОВК Хисни Гуцати, као и посланици Демократске партије Косова.

Изрицање пресуде ће, како је најављено, трајати два сата, односно од 10 до 12 часова.

Пресуду прати велики број медијских екипа.

Испред зграде Специјализованих већа распоређен је велики број припадника холандске полиције.

Код зграде суда од синоћ се окупљају и Албанци, са заставама и амблемима тзв. ОВК, који желе да пруже подршку вођама тзв. ОВК који чекају пресуду за ратне злочине.

Полиција им је наредила да се повуку на простор предвиђен за окупљања.

Тужилаштво је у завршној речи затражило по 45 година затвора за оптужене Хашима Тачија, Јакупа Краснићија, Реџепа Сељимија и Кадрију Весељија.

Оптужница их терети на основу индивидуалне кривичне одговорности у шест тачака за злочине против човечности и у четири тачке за ратне злочине