Деценија "рата до истребљења" шкаљарског и кавачког клана – има ли краја обрачунима

Експлозије аутомобила и свирепа убиства - у гаражама, ресторанима, затворима. Слике које су до тада долазиле из земаља Латинске Америке, виделе су се и током деценије обрачуна припадника кавачког и шкаљарског клана, некада јединствене криминалне организације пореклом из Котора.

"После пада тј. хапшења групе која је била око Дарка Шарића 2009. године у акцији Балкански ратник, уследило је, чини се, неко затишје. Међутим, настао је брисани бростор у који су ушли криминалци са подручја Котора, испливао је тај шкаљарски клан и преузео је добар део послова са кријумчарењем кокаина. Све до 2014. бавили су се тим пословима уз неке мање трзавице“, подсећа новинар РТС-а Вељко Медић који је у том периоду пратио догађаје црне хронике.

Оно што је том клану омогућио толики утицај, указује Саша Ђорђевић из Глобалне иницијатива против транснационалног организованог криминала, јесу контакти са произвођачима у Латинској Америци пре свега у Бразилу и Колумбији, а затим и добри односи са шпедитерима и разним бродарским компанијама у Еквадору.

“Прво су били морнари који су кријумчарили кокаин, а касније су се користиле много софистицираније методе попут шверца кокаина преко контејнера у различитим легалним робама. Тај однос са произвођачима се неговао још од деведесетих и почетком 2000-их година и постао је из године у годину бољи“, указује Ђорђевић.

Извештаји међународних организација показују и да, осим контаката са произвођачима дроге, клановима није мањкало ни контаката у полицијским и правосудним структурама држава.

Нестанак товара у Шпанији - окидач сукоба

Повод за почетак рата до истребљења, како су га називали домаћи и страни медији, био је нестанак око 200 килограма кокаина у Валенсији 2014.

"Убрзо после те 2014. када је нестао кокаин и кад је убијен Горан Радоман у Београду, 2015. и 2016. година очигледно је било да неће тако лако да се заустави и чини ми се да ни полиције и Србије и Црне Горе нису могле да се супротставе јер се убиства дешавају не само у Србији и Црној Гори, већ и широм Европе“, прича Медић.

Да ће сукоб бити толико крвав могло се, каже, наслутити из позиционирања других криминалних група у подземљу.

"То је рат који је довео до тога да су све криминалне групе у Србији и у Црној Гори позиционирају, неки добровољно, неки не баш добровољно. Морали су да стану на страну једног од та два клана и када се та криминална сцена на тај начин поделила било је некако извесно да ће тај рат потрајати и да ће бити поприлично крвав“, наводи Медић.

Саша Ђорђевић из Глобалне иницијатива против транснационалног организованог криминала, која је годинама пратила и анализирала овај сукоб, указује да главни разлог за почетак раста јесте нестанак товара кокаина, али да постоји и дубљи разлог.

“Дубински разлог је сама структура односно контрола над тржиштем кокаина с обзиром на то да су ове групе специјализоване за шверц кокаина из Латинске Америке ка Европи и Аустралији. Иза тога стоје веома велике цифре јер нпр. један килограм кокаина у Колумбији кошта између 3.000 и 4.000 долара, у Европи око 30-40 хиљада долара“, указује наш саговорник.

Убијени криминалци, очеви, браћа, кумови

Током десет година обрачуна убијено је више од 60 припадника оба клана - криминалаца, али и адвоката, чланова породица, случајних пролазника. Обрачун шкаљарског и кавачког клана током година попримио је одлике крвне освете.

“Осим тих финансијских момената, мислим на кријумчарење кокаина, постојао је још један моменат који је додатно закомпликовао све, а то је да су у овом сукобу страдали и људи који су били чланови породица припадника тих кланова, тако да је то све дало нову димензију овом рату“, подсећа Вељко Медић.

Подсећа и да је један припадник шкаљарског клана убијен у затвору. На њега је пуцано из снајпера. То је био један од индикатора да су обе стране спремне на све.

“Када погледате колике су паре у игри и колико су некадашњи блиски пријатељи и сарадници заратили, било јасно да то неће тако лако да се заустави. Имали смо земунски клан који је био прилично суров у ликвидацији својих противника, али кад погледате број људи који је страдао у овом обрачуну, то је довољан показатељ да видите да је ово било прилично сурово. И број људи и начин на који су убијани. Видимо сада кроз суђења како су се сурово обрачунавали са својим противницима, у смислу да су их касапили, млели“, подсећа Вељко Медић.

Хапшења, потраге и нови обрачуни

У међувремену, део криминалаца завршио је у затвору, вођа шкаљарског клана је убијен, а за вођом супарничке групе и даље се трага. Радоје Звицер, који слови за вођу кавачког клана, налази се на потерницама више земаља и на листи је 50 најтраженијих бегунаца у Европи.

Против вођа огранка у Србији Марка Миљковића и Вељка Беливука, ухапшених у акцији у фебруару 2021. године, у Београду се води поступак.

Ипак, упућени указују да се обрачунима не назире крај.

"У питању је велики профит и ни један ни други клан нису успели да елимишу противнике у потпуности. Постоје и неке правне зачкољице као на пример у Црној Гори ако нпр. појединац који је учествовао у кријумчарењу кокаина не добије правосудну пресуду у року од три године, он се пушта из притвора“, наводи Ђорђевић.

Последње убиство које се везује за рат припадника кавачког и шкаљарског клана догодило се пре месец дана у Подгорици. У двојицу Цетињана испаљено је више од 30 метака. Обојица су изашла из притвора у протеклих годину дана због недоношења првостепене пресуде.

Почетак судског процеса очекује се за припаднике кавачког клана који су, према информацијама српске полиције, припремали убиство Луке Бојовића, који је пре две године изашао из шпанског затвора после одлежане казне.