Тужилаштво тражи најмање четири године затвора за Горана Папића

У завршној речи Више јавно тужилаштво у Београду предложило је суду да прогласи кривим Горана Папића и да му, поред законске казне од најмање четири године, изрекне меру безбедности Забране вршења позива, делатности и дужности у трајању од 10 година.

Оптужним предлогом Папић се терети за тежи облик кривичног дела Трговина утицајем из члана 366 став 3, за које је запрећена казна од 1 до 8 година затвора.

Поступајући тужилац је у завршној речи истакао да је током главног претреса доказано да је Папић, користећи свој службени положај и претпостављени утицај, противзаконито посредовао преко тадашњег начелника Управе криминалистичке полиције у саставу ПУ за Град Београд Миленка Мунижабе, да се изврши службена радња која се не би смела извршити.

"Папић је издао усмени налог Мунижаби да се блиндирано возило марке 'BMW' модел '760 ЛИ' врати Марку Миљковићу без даљих неопходних провера, а које му је претходно привремено одузето од стране Другог одељења УКП Београд", навело је Тужилаштво.

Како се тврди, службеници Другог одељења УКП-а су преузели возило и Миљковића од Интервентне патроле МУП-а, која га је претходно зауставила, и обавили са њим разговор, а потом су од њега одузели возило, којим је управљао на основу овлашћења за управљање и располагање, издато на његово име и на име Вељка Беливука.

"Због сумње у релевантност података о запремини мотора, затим у процедуру спровођења техничког прегледа, издавање регистрационе налепнице, било је нужно да се на возилу изврше провере, односно да се обави вештачење да ли возило поседује оригиналан број шасије и мотора, да се прибави досије за возило, да се изврше провере преко Интерпола, као и преко скенера, како би се утврдило да ли возило поседује бункере погодне за скривање предмета, а што се визуелним прегледом није могло уочити и обаве друге провере, које су изостале јер је возило истог дана Миљковићу враћено", наводи Тужилаштво.

Тужилаштво сматра да је доказано да је Папић имао претпостављени утицај у полицији као лични пријатељ тадашњег министра унутрашњих послова Небојше Стефановића, што је и сам истакао приликом саслушања, а што је потврђено и исказима Миленка Мунижабе, и других високих полицијских службеника: Невенка Марића, Милоша Јовановића, Дејана Ковачевића, па и тадашњег директора полиције Владимира Ребића, као и самог министра Стефановића.

Такође, тужилаштво сматра да је неприхватљиво то што је одбрана током целог поступка покушавала да одговорност пребаци на Мунижабу, подсећајући да он није имао никакав мотив да врати наведено возило, посебно тог дана када је полиција била ангажована на расветљавању кривичног дела убиство.

Иако Папић није имао право да изда наређење Мунижаби, имао је право да му изда инструкцију да врати возило ако то захтевају интереси служби МУП-а, али је у овом случају инструкција издата да би изостало вршење провера на које су полицијски службедници УКП-а били овлашћени.

Тужилаштво је подсетило да сама чињеница да је СБПОК поступао у посебном предмету према Марку Миљковићу није давала основ Папићу да се интересује за возило и да издаје инструкције о њему, јер СБПОК није поступао према возилу већ само према лицу, са којим је било потребно обавити разговор.