Поново лети наш орао крсташ

У зиму и пролеће 2022. у средњем Банату још два пара орлова крсташа направила су гнезда. Тиме је популација у Војводини нарасла на пет парова, а сем прелепих птица, заслугу за то имају и сарадници Друштва за заштиту и проучавање птица Србије који чине све да обезбеде услове за успешно излегање и излетање младунаца крсташа, попут очувања станишта, постављања безбедних гнезда и спречавања узнемиравања и тровања птица.

Ове птице, латинског назива Аquila heliaca, за успешно извођење потомства захтевају специфичне услове, које је у данашњем пејзажу Војводине тешко пронаћи.

Ипак, уз сарадњу са партнерима из још четири европске државе, и захваљујући пројекту "Заштита орла крсташа у Панонском региону путем смањивања морталитета који узрокују људи – PannonEagle LIFE“, чланови Друштва успели су да ураде велику ствар.

У част ловочувара који је спасао орлића код Банатског Аранђелова, један младунац по њему је назван Раденко. Други обележени крсташ, млада женка из гнезда код Мокрина, названа је Иванка.

"Када су Раденко и Иванка излетели су из гнезда, боравили су надомак гнезда, у непрегледним равницама северног Баната. Ускоро су их родитељи присилили да самостално лове и обезбеђују оброке“, причају из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.

Ту су и Мирна и Михајло, два млада крсташа чије се кретање прати уз помоћ савремене сателитске технологије.

"Праћења орлова служе да се забележе кретања, понашања и станишта која посећују, како би им се омогућила ефикасна заштита на терену. У случају повреда или страдања птица, сателитски одашиљачи помажу да се брзо реагује и птице збрину или да се ураде неопходни увиђаји“, додају они.

Пројекат заштите орла крсташа спроводи 11 партнера из пет земаља које се налазе у Панонској низији (Мађарска, Аустрија, Чешка, Словачка и Србија).

Вредност пројекта је 3,6 милиона евра, а у највећем делу финансиран је (2,7 милиона евра) од стране Европске комисије.

Партнер Друштва у Србији је Покрајински завод за заштиту природе.

Европска унија је светски лидер у заштити животне средине, а са више од 400 милиона евра бесповратне помоћи, ЕУ је и највећи донатор у овој области у Србији. За више информација – www.eumogucnosti.rs.