Челник Поштанске штедионице: Спречено повлачење две милијарде динара, потпуна ликвидност до краја новембра

Председник Извршног одбора Банке Поштанска штедионица Бојан Кекић истиче да се та банка по својој стабилности и начину пословања разликује од Алта банке, којој је одузета дозвола за рад. Указује на традицију дугу 105 година и власничку структуру, у којој Влада Србије има 80 одсто, а преостали део припада другим акционарима, пре свега Пошти и Телекому.

"Искористићу прилику да вам дам све показатеље пословања Банке Поштанске штедионице од 2016. године и слободно могу да се дају било ком аналитичару или финансијским стручњацима. Они говоре да смо ми стабилна, ликвидна банка", наглашава Кекић.

Подсећа да је пословање Поштанске штедионице било предмет посебне пажње још 2014. године, у оквиру мера финансијске и економске стабилности. Објашњава да је закључком Владе из 2016. године банка усмерена на пословање са становништвом, уз ограничења у кредитирању привреде и обавезу модернизације.

"Имали смо налог да спроведемо укрупњавање државних банака и да модернизујемо банку. Све те закључке смо испоштовали. Ми смо од Светске банке и од Мeђународног монетарног фонта добили сва признања да смо одлично урадили неку врсту реструктурирања", наводи Кекић.

Кредити јавном сектору – комерцијални, а не политички услови

Кекић истиче да је банка значајно поправила квалитет кредитног портфолија и да је удео проблематичних кредита, који је раније износио 43,7 одсто, смањен на ниво испод просека банкарског сектора. Каже да су садашњи кредити обезбеђени државним гаранцијама, хипотекама или другим првокласним средствима обезбеђења.

"Целокупан портфолио који имамо са 31. октобром или је са државном гаранцијом, или је дато држави, или је дато са хипотекарним обезбеђењем као основним и првокласним обезбеђењем, што даје сигурност кредита", објашњава Кекић.

Говорећи о расту кредитирања током 2024. и 2025. године, Кекић наглашава да се банка више окренула јавном сектору, укључујући локалне самоуправе и комунална предузећа. На питање да ли су кредити, укључујући и кредит за Национални стадион, одобравани по политичким или комерцијалним условима, одговара да је реч о комерцијалним аранжманима.

"Ми смо од 2024. године кренули у експанзију пуштања и реализације кредита према јавном сектору. Кад кажем јавни сектор, не мислим само на велика јавна предузећа, него смо ми имали функцију као државна банка да поједина комунална предузећа, топлане и поједине градове финансирамо", каже Кекић.

Кредит за Национални стадион и улога државе у пословању банке

Кекић наводи да је кредит који се односи на Национални стадион одобрен Министарству финансија и да Поштанска штедионица није једина банка која учествује у том финансирању. Као другу банку помиње Уникредит, а за каматну стопу наводи да је, према његовом сећању, уговорена као 3,3 одсто плус референтна каматна стопа по којој водеће српске банке позајмљују динарска средства једна другој, уз ограду да није сигуран у прецизан податак.

Објашњава да је држава као власник пратила пословање Поштанске штедионице, која је претходних година остваривала добит, али да је убрзани раст билансне суме захтевао и одговарајуће повећање капитала. Истиче да профит није био једини циљ пословања, већ да је банка настојала да задржи и улогу сервиса грађана и привреде.

"То значи да ликвидност и профит нису пријатељи. Ми смо се борили за профит, али нисмо били искључиво за профит, него пре свега да будемо банка-сервис грађанима и комитентима. У том случају смо дошли у ситуацију да смо сада сав аспект дали на ликвидност", указује Кекић.

Државне хартије од вредности – како банка планира да обезбеди новац

Говорећи о тренутној ликвидности, Кекић истиче да је Поштанска штедионица раније значајна средства улагала у државне хартије од вредности, посебно у периодима када је располагала вишком новца. Наводи да је вредност тих хартија износила 140 милијарди динара и да је део заложен код Народне банке Србије.

"Ми смо куповали хартије. Највише смо хартија куповали од државе. Увек кад смо били ликвидни и више ликвидни, ми смо ишли у државне хартије. Највише смо ишли у време короне, да би се све оне активности урадиле", каже Кекић.

Објашњава да се разматра откуп дела државних хартија од вредности, што би омогућило прилив новца у банку. У тренутку разговора, према његовим речима, била је у току седница Владе Србије на којој се очекивало разматрање тог механизма.

"Од тих 140 милијарди хартија, део смо заложили код Народне банке, с обзиром на активности које смо имали, а део ћемо вероватно, сад је у току седница Владе, треба да се заврши седница Владе Републике Србије, где ће да се уради такав такозвани бајбек. Ми њима хартије, а они нама паре", објашњава Кекић.

"Државна банка, под наводницима, не може да пропадне"

Кекић објашњава да докапитализације Поштанске штедионице нису биле последица неликвидности, већ потребе да капитал прати раст обима пословања. Према његовим речима, банка тренутно располаже капиталом од око 450 милиона евра, а да је билансна сума изнад 650 милиона.

"Држава као власник може да докапитализује банку. Под наводницима, не може да пропадне државна банка. Ми нећемо ни доћи у ту ситуацију да држава треба да уђе у неке мере. Кажем, 2022, 2024. и 2026. смо имали докапитализацију, не зато што смо били неликвидни, него због услова да капитал прати билансну суму", наглашава Кекић.

Наводи да је прошлогодишњи резултат банке износио осам милијарди динара, од чега се четири милијарде распоређују акционарима. Додаје да је последња докапитализација била повезана и са потребом да се обезбеде средства за финансирање већ уговорених пројеката у јавном сектору током октобра и новембра.

"Од нашег резултата прошле године, који је био осам милијарди, четири милијарде се распоређују акционарима. Значи, како држави, тако и акционарима, Пошти и Телекому. Суштинска ствар, нови докап (докапитализација) је био из разлога, знајући да ће акционарски фонд да буде потрошен и да бисмо били спремни да октобар, новембар месец исфинансирамо неке пројекте за које смо потписали уговоре код јавног сектора", објашњава Кекић.

Зашто је затражена контрола НБС дан пре проблема у Алта банци

Кекић истиче да је Поштанска штедионица сама позвала контролу Народне банке Србије, непосредно пре дешавања у Алта банци. Оцењује да је у решавање актуелне ситуације требало да се укључи више институција, укључујући Владу Србије и Народну скупштину.

"Није моја функција да ја тражим од оснивача да се огласи или од Владе Србије. Мислим да је више актера требало да се укључи у ову тренутну ситуацију, како у Банци Поштанској, тако и код других актера. Можда је неко требало, Влада Републике Србије, Скупштина, не знам ни ја више који актери. Народна банка се укључила на наш позив", наводи Кекић.

Објашњава да је повод за позивање контроле била информација коју је 27. октобра добио од стручних служби, а односила се на намеру једног државног предузећа (фирме) да милијарду динара пребаци у другу банку. Такав захтев оцењује као неуобичајен и потврђује да је трансакцију зауставио.

"Ја сам добио информацију од мојих стручних служби да милијарду динара један комитент, државни комитент, хоће да пребаци у другу банку. То су мало несвакидашње ствари. Друго, кад се нешто плаћа, кад троши свој рачун, а да пребаци у другу банку, то ми је био неки сигнал", каже Кекић.

Захтев за подизање – исплата заустављена

Кекић говори и о другом случају, који се односи на захтев приватног клијента да подигне велику количину готовине. Објашњава да је клијент на рачуну имао 700 милиона динара, док је члан уже породице располагао са још 400 милиона, што је укупно 1,1 милијарду динара.

"Тражио је да одмах скупимо ефективу и да подигне ту ефективу. Одмах добија одговор да ефектива, односно девизе, не могу да се добију", наводи Кекић.

Председник Извршног одбора објашњава да је клијент поново контактирао банку наредног дана и да је разматрана могућност постепене исплате новца. Напомиње да је за редовно снабдевање трезора у Београду потребно између 700 и 900 милиона динара, док су потребе у актуелној ситуацији додатно повећане.

"Ја сам рекао, с обзиром на ликвидност, на пример, нама данас у нормалним условима за Београд наш трезор треба 700 милиона. Или 800 милиона или 900, зависи од ових ситуација као што имамо сад. Сад нам треба више због исплате. Онда сам ја рекао да ћемо покушати и организовати те исплате у наредних пет дана, по 150 милиона", објашњава Кекић.

"Нисмо имали проблем са електронским плаћањем, већ са готовином"

Кекић наглашава да је банка располагала новцем за електронско извршење трансакција, али да је захтев за подизање толике количине готовине представљао организациони проблем. Објашњава да је после упозорења руководиоца трезорског пословања одлучио да заустави припремљену исплату.

"Ми смо имали пара да електронски платимо. Али ефектива са којом се мучимо, са којом се мучимо и ми и Пошта, значи негде од септембра, октобра месеца, у нашим књигама видели смо да је то нереално. Ја никад у банци не бих дозволио да ми дође камион или неки комби. То је огромна количина новца", наглашава Кекић.

На питање о могућој политичкој повезаности клијента, Кекић не открива његов идентитет и наводи да банка према свим клијентима поступа у складу са прописаним процедурама. Истиче да су средства дужи период била на рачуну и да је, према проверама банке, реч о новцу од зарада.

"Да ли је близак власти или не, он је клијент банке. Ми њега тако посматрамо са свом процедуром и око контроле прања новца и отварања рачуна. Ми смо исконтролисали, та средства стоје у дужем периоду код нас и то је исплата личног дохотка, како се некад рекло, односно зараде. И то стоји у динарима код нас", каже Кекић.

Навала клијената на експозитуре – у благајни остало 28.000 евра

Говорећи о реакцији грађана на информације које су се појавиле на друштвеним мрежама, Кекић наводи да је дошло до наглог повећања броја клијената који су желели да подигну новац. Каже да је централна експозитура банке, позната као "осмица", за свега 15 минута била испуњена грађанима који су чекали на шалтерима.

"Први пут ми се у животу десило да се шалтер Банке Поштанске, највећи шалтер у банци, ми га зовемо 'осмица', то је у нашој централи, за 15 минута напунио великим бројем клијената. Наши радници су врло ревносни. Они раде и не гледају мреже. И онда су се збунили", објашњава Кекић.

Наводи да је са сарадницима дошао у експозитуру и организовао клијенте према томе да ли желе исплату у динарима или девизама.

"Ми смо одмах извршили тријажу клијената. Ко хоће динаре, иде лево, ко хоће девизе, иде десно. Верујте ви да смо ми због те навале у 18.50 имали 28.000 евра у благајни, а имали смо ред који је чекао. Срећом, имали смо једну уплату од 8.000 евра, дошао човек који је уплатио на штедњу, па је то испеглало сву нашу ситуацију до 19.30", наводи Кекић.

Отворен девизни трезор и организован додатни транспорт новца

Кекић наглашава да банка није затворила експозитуру и да је наставила да прима клијенте и после редовног радног времена. Објашњава да је наложио отварање девизног трезора и организовање додатног транспорта готовине до експозитура у Београду.

"Сваки клијент који је ушао, ми нисмо затворили банку, и онај ко је са стране дошао у 20.05, ушао је у банку. Одмах сам дао налог да се по процедури отвори девизни трезор. Одмах су дошли људи од куће, пошто ми радимо до 16 часова. Отворили смо трезор, одмах је организован нови транспорт да иде на ове две локације", истиче Кекић.

Додаје да је последњи клијент који је чекао девизе исплаћен у 20.20, док је онима који нису могли да чекају понуђена могућност привремене исплате у динарској противвредности. Објашњава да су грађани могли накнадно да дођу по девизе уз одговарајућу потврду.

Зашто није било довољно новца у поштама

Кекић истиче да Поштанска штедионица има уговор са Поштом Србије о обезбеђивању готовине и да преко своје мреже трезора снабдева поштанске експозитуре. Признаје да је било потешкоћа у испоруци новца и да је о томе разговарао са руководством Поште.

"Ми имамо са њима уговор. Нама је у интересу да 1.500 пошта опслужује наших 1,5 милиона клијената. Банка Поштанска штедионица обезбеђује ефективу. Имамо 25 трезора. Народна банка има пет, ми 25. Ми снабдевамо целу Србију и одатле иде према Пошти. У том смислу, има потешкоћа", наводи Кекић.

Објашњава да су се проблеми у појединим поштама појавили у четвртак, када су клијенти пријављивали да не могу да подигну новац. Истиче да је приоритет био обезбеђивање готовине за банкомате и поштанске шалтере током викенда, како би грађани могли да наставе са подизањем средстава.

"У комуникацији сам био са директором Поште. Нама је било битно да буду у суботу банкомати, као што нам је сад за ову суботу најбитније да исплатимо наше клијенте, да буду пуни банкомати, да Пошта има пара", каже Кекић.

"Пошти уплаћено 1,3 милијарде динара, али потребе су знатно веће"

Кекић истиче да Банка Поштанска штедионица настоји да обезбеди што више готовине за поштанску мрежу и да новац не задржава на својим шалтерима на штету Поште. Наводи да је Пошти уплаћено 1,3 милијарде динара, али да су потребе тог предузећа, према информацијама које добија, најмање три пута веће.

"Ја сам се трудио да дам колико имам. Не да бих себи задржао да имамо више. Али ми смо толико блиске фирме да се трудимо", указује Кекић.

Председник Извршног одбора напомиње да банка има могућности да надокнади недостатак готовине и да у томе добија подршку Народне банке Србије. Сматра да је уместо јавних препирки потребно организовати пословање и смањити забринутост грађана.

"Имамо бафере да то све попунимо. Имамо Народну банку која излази максимално у сусрет, тако да је моја молба: ми ћемо спустити тензију", наглашава Кекић.

Исплата осигураних депозита и друга рата повраћаја школарина студентима

Кекић истиче да су средства за исплату осигураних депозита клијентима Алта банке одвојена од осталог новца Поштанске штедионице. Наводи да је банка обезбедила посебне количине готовине и за сопствене клијенте, како исплата депозита не би угрозила редовно пословање.

"Раздвојили смо то све. Купили смо ефективу и за наше грађане, 20 плус 10 милиона, тако да грађани могу да буду сигурни. Биће и ефективе", поручује Кекић.

Говорећи о наредним обавезама, Кекић најављује да Поштанску штедионицу за 15 до 20 дана очекује исплата друге рате повраћаја школарина за око 60.000 студената, у укупном износу од 1,3 милијарде динара. Очекује да ће банка до краја новембра поново достићи потпуну ликвидност, а да ће Народна банка Србије пред Нову годину укинути мере које су тренутно на снази.

"Ми не стајемо у тим активностима. Банка Поштанска штедионица ће до краја новембра бити она стара, апсолутна ликвидност, и надам се да ће да нам укину мере пред Нову годину у Народној банци и да радимо нормално све остало. Убеђен сам и сигуран у то", закључује Кекић.