Исплата депозита Алта банке – Вучковић: Траг новца се може пратити, кључно је утврдити ко је одговоран

Исплата је ограничена на износ до 50.000 евра по депоненту и обухвата све осигуране депозите заједно са припадајућом каматом, док клијенти који имају већа потраживања преостали износ могу пријавити у стечајном поступку.

Припремљене експозитуре и апел грађанима да не журе

На свим локацијама где је Алта банка имала експозитуре, филијале Банке Поштанске штедионице стављене су у функцију исплате депозита са посебним шалтерима и терминима. Из банке апелују на клијенте да искористе електронско заказивање термина путем званичних сајтова како би се избегле веће гужве.

Такође, наглашено је да грађани немају потребе да журе првог дана, с обзиром на то да је рок за подношење захтева три године.

Где је новац из Алта банке и улога финансијске форензике?

Коментаришући судбину новца из Алта банке и могућност да се уђе у траг несталим средствима, eкономиста и некадашњи члан Фискалног савета Владимир Вучковић прецизирао је, у емисији Првог програма Радио Београда "Јутро је“, да ће се овим случајем бавити финансијски форензичари.

"Верујем да за највећи део може да се зна. Не зна се прво да ли је новац био у трезору Алта банке, или је одмах из мењачница ишао у неке приватне џепове. Ако је био у трезору, то је једна ствар, ако није, онда је то нешто другачије“, објашњава Вучковић.

Он напомиње да ће се трагови делимично пратити, мада мањи део средстава која су евентуално ишла преко криптовалута можда неће открити почетну и крајњу адресу. Ипак, важније од пуког утврђивања сваког динара или евра јесте откривање одговорности и мотива иза оваквог пословања, будући да су и поједина предузећа, општине и градови депоновали своја средства у ову банку. Враћени новац би у том случају ушао у стечајну масу, мада остаје питање колика ће она бити и да ли ће сви депоненти моћи у потпуности да се намире.

Питања надзора и одговорности регулатора

Поводом пропадања Алта банке поставља се кључно питање: зашто Народна банка Србије није раније препознала и спречила овакав развој догађаја, с обзиром на то да је банкарски сектор у јавности годинама оцењиван као сигуран и под строгим надзором?

Вучковић оцењује да је реч о важној теми која захтева детаљну истрагу.

"Народна банка Србије је прилично конзервативна, и наша регулација банкарског сектора је оштра. И стварно је тешко веровати да Народна банка Србије није знала о чему се ради", каже Вучковић.

Додатну сумњу изазивају подаци да су поједине општине и градови били стимулисани да своја средства пребацују у Алта банку, као и недопустиви начини изношења готовине без адекватне контроле, што захтева да се након истраге и привођења власника у потпуности утврде све чињенице.

Осврт на недавни проблем са исплатом пензија и готовином

У емисији је иницирано питање исплате пензија преко Пошта Србије и Банке Поштанске штедионице, јер су се појавиле контрадикторне информације да банка јесте пребацила новац, али да у поштама новца није било довољно.

Вучковић је навео да се сличне ситуације не сећа и да такве ствари не би смеле да се дешавају између две државне институције које располажу са довољно средстава у буџетима.

"Не би смело то да се дешава, јер суштински проблем не постоји. Овде је неки проблем техничке природе, да из овог или оног разлога тог новца није било. Не искључујем и да је постојала намера да се у јавност унесе зебња, несигурност. Није смело ово да се деси“, изјавио је Вучковић, додајући да су проблеми убрзо успешно решени.

Одлука Народне банке Србије о референтној каматној стопи

Народна банка Србије кориговала је навише референтну каматну стопу као стандардни инструмент монетарне политике у циљу сузбијања инфлације. С обзиром на то да су цене у односу на исти период претходне године увећане за 4,4 одсто, овакав корак био је очекиван.

Вучковић истиче да грађани који имају кредите у еврима, са валутном клаузулом или са фиксном динарском каматном стопом неће бити погођени. Промене и благо повећање оптерећења могу очекивати искључиво корисници динарских кредита са променљивом каматном стопом, при чему се углавном ради о мањим, потрошачким позајмицама.

Изазови за нову владу: Скривени дугови, здравство и локалне самоуправе

Са променама у управљачким структурама јавних и државних предузећа и формирањем нове владе, очекује се прелазак на реалне тржишне цене и откривање евентуалних ранијих злоупотреба, попут фиктивно запослених лица или преплаћених добара и услуга.

Међутим, стручњаци упозоравају на потенцијалне дубиозе које би могле испливати на површину – од дуговања градова за струју и гас, преко дугова Републичког фонда за здравствено осигурање (РФЗО) добављачима за лекове и материјале, до нетранспарентног покривања губитака јавних предузећа из текуће буџетске резерве. Препорука је да нова влада у буџету обавезно предвиди резерву за неочекиване трошкове и "костуре из ормара", уместо да се троши сваки динар унапред.

Међународни односи, спољна политика и балансирање

Анализирајући међународне економске токове и уговоре, Вучковић се осврнуо на традиционално балансирање српске спољне политике и економске сарадње са Европском унијом, Кином, Русијом и Сједињеним Америчким Државама.

Према његовим речима, такозвано "седење на четири столице" у пракси је често доносило специфичне аранжмане са страним инвеститорима (попут специфичних услова за раднике на градилиштима). Препорука струке јесте да се у будућности, без обзира на одржавање разноврсних спољнополитичких односа, инсистира на транспарентним тендерима, здравој конкуренцији и економској исплативости пројеката.

Дилеме око пројекта Експо

Покренутоп је питање организације пројекта Експо, о којем у јавности постоје супротстављени ставови – од хваљења потенцијалних економских ефеката до оштрих критика и сумњи у превелике трошкове.

Вучковић, у емисији Првог програма Радио Београда "Јутро је“, указује на два преовлађујућа мишљења у стручној јавности:

- Прво становиште јесте да пројект треба наставити уз редукцију трошкова и смањење неважних ставки, уз оцену да користи тек треба да уследе након почетних улагања.

- Друго становиште, које заступају поједини професори, сугерише да међународне обавезе у вези са овим пројектом нису толико круте и да би евентуално отказивање уз намирење штете земљама учесницама могло да прође без великих негативних последица.

Закључак економиста је да јавност убудуће заслужује знатно бољу, јаснију и транспарентнију комуникацију у вези са реализацијом свих капиталних пројеката, попут Eкспа, Националног стадиона или метроа, како се грађани не би поларизовали на основу политичких утисака.