Алта банка остала без дозволе, под знаком питања пословање целе групе – Николић: Ово је велики потрес

Народна банка Србије одузела је дозволу за рад Алта банци и донела решење о испуњености услова за покретање стечајног поступка. Управљање банком пренето је на Агенцију за осигурање депозита, а штедише ће бити обавештене о начину исплате осигураних депозита.

Главна и одговорна уредница магазина Бизнис и Економетар Радојка Николић објашњава за Интернет портал РТС да клијенти банке тренутно не могу да подижу новац нити да обављају уобичајене банкарске трансакције.

"Ко тренутно жели да подигне новац из Алта банке, неће моћи. Већ је саопштено да она практично улази у стечај. Клијенти ће ускоро добити информације на који други начин могу да дођу до својих средстава", наводи Николићева.

"Онога момента када се објави стечај, практично су све експозитуре затворене, банкомати више не раде и ништа што је у вези са том банком не може да се реализује", објашњава Николићева.

Шта се дешава са штедњом и кредитима грађана

Истиче да ће грађани са осигураним депозитима добити обавештење у којој другој пословној банци могу да преузму свој новац.

"Што се тиче депозита, према одлукама Народне банке Србије осигурани су сви депозити који су до 50.000 евра по једном рачуну. Дакле, ако неко има више рачуна у банци, а до износа од 50.000 евра, добиће обавештење код које друге пословне банке могу да подигну та средства, односно где ће се та средства налазити“, објашњава Николићева.

Према речима Радојке Николић, најважније је да грађани знају да су депозити до законом осигураног износа од 50.000 евра заштићени.

"Становништво које има улоге до 50.000 евра не мора да буде забринуто. То ће сигурно бити покривено. Биће преусмерени, добиће рачун у некој другој банци и то ће се тако завршити", истиче Николићева.

Међутим, одузимање дозволе за рад банци не значи да престају обавезе грађана који у њој отплаћују кредите.

"Људи ће морати да наставе отплату кредита. То не значи да су њихове обавезе према банци прекинуте. Добиће информације како и на које рачуне ће наставити да уплаћују своје рате. Обавезе клијената који имају кредите овим нису престале", наглашава Николићева.

Додаје да ће клијенти морати да сачекају званичне инструкције о даљем измиривању обавеза.

Шта је са уплатама рачуна за струју

Одузимање дозволе Алта банци отворило је и питање плаћања рачуна за електричну енергију у Београду, будући да су грађани до сада уплате ЕПС-у обављали преко рачуна у тој банци.

Николићева наводи да би, према принципима који се примењују приликом уласка банке у стечај, уплате обављене до поноћи претходног дана требало да буду признате као измирене обавезе.

"Ако би се поштовали принципи уласка у стечај, све што је до поноћи претходног дана уплаћено требало би да се рачуна као испуњена обавеза грађана. Ти рачуни ће бити узети у обзир", објашњава Николићева.

Ипак, наглашава да ће техничке детаље о евидентирању уплата моћи да потврди "Електропривреда Србије".

ЕПС је у међувремену обавестио купце на гарантованом снабдевању са подручја Београда да од октобарског рачуна користе нови текући рачун за уплату електричне енергије, који важи и за измирење ранијих дуговања.

ЕПС, МУП, Паркинг сервис – ко је све имао рачуне у Алта банци

Радојка Николић оцењује да је одузимање дозволе за рад Алта банци значајан потрес за домаћи финансијски систем, пре свега због великог броја предузећа и институција које су пословале преко те банке.

"То је заиста велики удар за финансијски систем код нас, без обзира на утешне објаве Народне банке Србије да су предузете све мере. Није реч само о ЕПС-у, већ су и друга државна предузећа и институције имали рачуне у Алта банци", истиче Николићева.

Међу клијентима банке, како наводи, били су Министарство унутрашњих послова, Паркинг сервис и АМСС, као и бројне друге компаније.

"Ово је значајан потрес с обзиром на то да је МУП био један од клијената. Колики број је ту запослених који су примали плату преко ове банке. То је велики, велики обухват. Исто тако су се у клијенте ове банке убрајала и предузећа као што је Паркинг сервис, па Ауто-мото савез Србије и тако даље. Још много фирми су били депоненти ове банке, зато је она нагло и расла", напомиње Николићева.

"Депозити Алта банке увећани три и по пута за три године"

Управо велики прилив депозита, према њеним речима, омогућио је нагли раст банке у претходним годинама.

"Просто је невероватно било да банка своје депозите увећа три и по пута за три године. То је незабележен случај", каже Николићева.

Подсећа да је Алта банка настала преузимањем Јубмес банке и да је захваљујући расту депозита ушла међу десет највећих банака у Србији.

"Тако да је стигла од једне мењачнице, прво куповином Јубмес банке, а затим увећањем депозита који пре свега увећавани преко државних предузећа и институција – она је ушла и у првих десет банака у Србији. Била је девета по укупној билансној активи крајем прошле године и почетком ове", напомиње Николићева.

Шта ће бити са Алта групом и трговинским ланцима

Посебно питање, према оцени Радојке Николић, јесте како ће одузимање дозволе за рад банци утицати на пословање целе Алта групе, која је присутна у више привредних делатности.

"Веома важна ствар је шта ће се дешавати са целом Алта групом, јер та група послује у различитим делатностима, од грађевинарства до трговине", указује Николићева.

Подсећа да је група недавно преузела управљање трговинским ланцима Идеа, Рода и Меркатор, који су раније припадали Фортенова групи.

"Оно што се догодило са банком посредно ће утицати и на пословање целе групе, а тиме и на рад ових маркета, који заузимају значајан део тржишта у Србији", оцењује Николићева.

Истиче да последице одузимања дозволе не треба посматрати само кроз положај појединачних штедиша и клијената банке, већ и кроз могуће ефекте на повезане компаније и шири финансијски систем.

"Ово је заиста велики потрес за систем, без обзира на сва уверавања да ће све бити у реду, јер је реч о ланцу потреса које би ова одлука могла да изазове за целу групу", поручује Радојка Николић.

Компаније у неповољнијем положају, наплата потраживања из стечајне масе

За разлику од грађана чији су депозити осигурани до 50.000 евра, компаније које имају значајна средства у Алта банци могле би, према оцени Николићеве, да се суоче са проблемима приликом наплате потраживања.

"Компаније које су пословале преко Алта банке могу бити у проблему, јер ће се намиривати из стечајне масе. Питање је колико ће од те стечајне масе остати", упозорава Николићева.

Као пример колико стечајни поступци могу да трају наводи Агробанку.

"Стечај Агробанке, који је завршен у фебруару ове године, трајао је дуже од 12 година. И опет нису сви клијенти били намирени", истиче Николићева.

Оцењује да су због тога правна лица у неповољнијој ситуацији од грађана који имају депозите у оквиру осигураног износа.