Суша, ратови, трговинске баријере – колики рачун чека привреду Србије и Европе

Топлотни талас који је ове године погодио Европу и неизвесност око транспорта енергената кроз Ормуски мореуз оптерећују енергетски систем и привредну активност у Европској унији и региону југоисточне Европе, што се одражава и на укупан бруто домаћи производ. Цене сирове нафте налазе се пред другим узастопним недељним растом од око шест одсто.

Весна Бјелић, уредница портала "Блиц бизнис" истакла да су цене нафте тренутно на 94 долара по барелу, што представља раст од 6,1 одсто у последње две недеље, али је нагласила да аналитичари сматрају да овај скок и није толики колико су очекивали, с обзиром на све неизвесности у свету.

Гас је, како је навела, на око 65, што је раст од 120 одсто у последњих пет месеци, нарочито у последње три недеље. Када је реч о дизелу, он је премашио психолошку границу од 230 динара по литру.

Указала је и на то да се цена струје мења и преко ноћи, па је, на пример, за Румунију и Мађарску, које су погођене ниским водостајем Дунава, достизала и 700 евра по мегават-часу. Истакла је да је снабдевање и даље стабилно.

"Оно што јесте важно јесте да је то снабдевање и даље стабилно. Апелује се да штедимо струју, али рестрикција неће бити. Али када је реч о самој цени, сада берзе, како говоре, и оно што се тренутно дешава, указује на то да неће бити баш лака јесен", каже Бјелићева.

Немачка привреда најугроженија

Бојан Станић, помоћник директора Сектора за стратешке анализе, услуге и интернационализацију Привредне коморе Србије се осврнуо на процене да ће раст привреде у Европској унији ове године бити око један одсто, оценивши да Унији предстоји борба за економску аутономију, засновану на већој самодовољности европске привреде. Као пример навео је Немачку, чија привреда, по његовим речима, дуже време стагнира, што није последица само актуелног топлотног таласа или сукоба у Украјини и на Блиском истоку, већ дугорочно високих трошкова производње.

Објаснио је зашто пад водостаја толико погађа немачку привреду.

"Транспорт је скупљи за око три пута када су у питању возови и за шест пута када су у питању камиони. Са друге стране, оно што треба да превезе један брод - ту је потребно 50 вагона или 120 камиона. Тако да, када падне водостај, као што се код њих десио, не постоји могућност да ви једноставно тај транспорт који је ишао бродовима замените камионима", објаснио је Станић.

Закључио је да је за српску привреду кључна тражња у Европској унији.

"За нас је главно питање каква ће бити тражња у Европској унији за нашим производима, зато што смо тамо највише извозно оријентисани", додаје Станић.

Пољопривреда у Србији отпорнија него у Унији

На питање може ли Србија остати имуна на ове проблеме, Бјелићева је указала на то да, према последњем извештају Народне банке Србије, суша није толико утицала на пољопривредну производњу у Србији колико на европску, те да се чак предвиђа раст пољопривреде од седам одсто, уз рекордан род воћа и поврћа.

Упозорила је, ипак, да се проблем дугорочно може прелити на Србију.

"Оно што јесте проблем јесте да се дугорочно може прелити. И наравно, ми 60 одсто извозимо у Европску унију. Дакле, када тамо тражња падне, када Европска унија има проблем, имамо га и ми", истиче Бјелићева.

Позиција Србије у енергетском снабдевању

Станић је нагласио да свака земља, па и Србија, мора да укључи климатске ризике у будуће енергетске пројекте, указујући на то да позиција земље, с обзиром на то да нема излаз на море и да је окружена чланицама ЕУ и НАТО-а, није нарочито повољна.

Оценио је да су санкције ОФАК-а мало вероватне за Србију, али је указао на неизвесност око гаса из Русије.

"То се највероватније неће десити, из простог разлога што је почео тај стратешки дијалог између Србије и Америке. Са друге стране, наравно, поставља се питање и природног гаса, колико ће дуго моћи да се продужује овај краткорочни споразум са Руском Федерацијом о снабдевању природног гаса, који иде на по три месеца сада", рекоа је Станић.

Када је реч о нуклеарној енергији, оценио је да је реч о дугорочном пројекту чија реализација тек предстоји.

"То се тек говори о почетку разговора са другим земљама које би помогле у тој транзицији српске привреде до једног стабилнијег нивоа, који би укључивао свакако и нуклеарну енергију, али ту се говори о деценијама."

Додао је да Србија у овој години бележи благо повећање привредне активности у односу на почетну пројекцију, али је упозорио да је спорије сустизање европског просека највећи ризик за земљу.

Санкције Ирану и утицај на светску трговину

Осврћући се на најаву Сједињених Америчких Држава о новом пакету санкција према Ирану, Бјелићева је истакла да се светска економија налази у дужем периоду поликризе. Подсетила је да Кина увози око 80 одсто иранске нафте и да је тренутно највећи купац, оценивши да трговински спор између Кине и САД није само проблем нафте.

Објаснила је зашто се тај спор преноси на цео ланац снабдевања.

"То није само више проблем нафте, него робе и цена робе, односно ланаца снабдевања, опет успоравања тржишта. Оно што је проблем је Ормуз који је на најнижем капацитету. Наравно да то све утиче, да компаније калкулишу у својим извештајима и тај проблем", напомиње Бјелићева.

На питање о попуњавању залиха гаса, оценила је да Европска унија мора да тражи алтернативе и нове моделе раста.

"Гас је 120 одсто скочио. То није мало. То је неки скок за највише пет месеци. Проблем је што сада Европска унија мора да тражи алтернативе. Дакле, траже се неки нови модели раста. Европска унија до сада је заснивала своју економију на тој конкурентности, али на јефтиној енергији", додаје она.

Закључила је да не очекује велики економски слом, али да Унија остаје осетљива на енергетске шокове.

Зима може бити изазовна 

Упитан за прогнозу за јесен, Станић је одговорио да ништа драматично не очекује, али је упозорио да наредна зима може бити изазовна због интензивирања напада на енергетску инфраструктуру у Украјини. Као додатни проблем навео је висок политички ризик, кључан за одлуке инвеститора о дугорочним улагањима.

Као пример политичке нестабилности навео је мигрантски талас према шпанској енклави на територији Африке.

"Када се наједном нашао велики број имиграната који су илегално ушли на територију Европске уније, то је изазвало аларме широм Европе, од Финске малтене до Португалије. И видели сте како у једном тренутку све што се говорило о Украјини, о пожарима, о односима Трампа према Блиском истоку, све је то нестало са насловних страна и само се говорило о тој мигрантској кризи", истиче Станић.

Указао је да су се појавиле и приче о искључењу Шпаније из Шенгена или чак из Европске уније, закључивши да политички ризик не опада, него благо расте, што додатно угрожава економски амбијент у Европи.