Суша и низак водостај мењају енергетску рачуницу Србије – како сачувати стабилно снабдевање струјом

Док се европске земље овог лета суочавају са проблемима у производњи електричне енергије због суше, ниског водостаја и отежаног хлађења појединих нуклеарних електрана, поставља се питање колико је на овакве услове спремна Србија. Помоћник директора Института за нуклеарне науке "Винча" Предраг Шкобаљ наводи за РТС да је снабдевање за сада стабилно, али да Србија мора да планира промену структуре производње и да се ослони на енергетски микс који би укључио нуклеарну енергију, обновљиве изворе и складиштење струје.

Помоћник директора Института за нуклеарне науке "Винча" Предраг Шкобаљ каже да су проблеми у Европи озбиљни, али да Србија за сада има стабилно снабдевање електричном енергијом захваљујући термокапацитетима на угаљ.

"У овом тренутку Републику Србију спасавају наши термокапацитети на угаљ", наводи Шкобаљ.

Како објашњава, Србија између 65 и 70 одсто електричне енергије производи из угља, док остатак долази из хидропотенцијала.

Србија, међутим, има велики проблем са хидропотенцијалом. Ниски водостаји значајно су смањили производњу хидроелектрана.

"Морамо да знамо да ми производимо између 65 и 70 одсто електричне енергије из угља, а остатак из хидропотенцијала. У овом тренутку хидроситуација је јако, јако лоша", оцењује гост Јутарњег програма.

Због ниског водостаја, производња на Ђердапу је значајно смањена.

"На Ђердапу имамо производњу можда 20 одсто од капацитета, али наш термосектор ради и можемо да будемо сигурни и стабилни за сада због тога", указује он.

Србији је потребан енергетски микс

Ипак, ослањање на постојеће термокапацитете није дугорочно решење. Шкобаљ подсећа да су резерве угља ограничене и да ће Србија морати да мења структуру производње електричне енергије.

"Најбоље решење је енергетски микс. То је неки пут којим треба да иде и Република Србија", указује он.

Тај енергетски микс, према његовим речима, требало би да обухвати нуклеарну енергију, обновљиве изворе и системе за складиштење електричне енергије.

Као важан део будућег система издваја реверзибилне хидроелектране, пре свега Бистрицу и планирани Ђердап 3.

"Тај пут замене тих термокапацитета нуклеарним и обновљивим изворима енергије уз складиштење енергије кроз реверзибилне хидроелектране које су у плану да се граде, значи Бистрица, која би већ требало 2027. године да почне оперативно да се гради", наводи Шкобаљ.

Потписан је и меморандум о реверзибилној хидроелектрани Ђердап 3, која би, према Шкобаљу, могла да представља важно складиште електричне енергије.

"Неопходан је енергетски микс да бисмо у будућности били сигурни и стабилни", наводи он.

Нуклеарна енергија као део плана

Један од кључних делова будућег енергетског микса могла би да буде нуклеарна енергија. Србија је 2024. године укинула мораторијум на изградњу нуклеарних електрана, а Шкобаљ очекује да би средином 2027. године могла да буде донета одлука о уласку у нуклеарни програм.

"Кренули смо тим путем. Очекујемо средином 2027. да би било логично да се донесе одлука да ли улазимо у нуклеарни програм у мирнодопске сврхе или не", указује Шкобаљ.

Шкобаљ каже да се нада позитивној одлуци и истиче да би Институт "Винча" могао да има значајну улогу.

"Искрено се надам да хоћемо, а надам се и да ће Институт 'Винча', у коме радим, бити један од главних ослонаца Владе Републике Србије на том путу", наводи он.

Према његовој процени, у наредних петнаестак година Србија би могла да има значајно другачију енергетску слику – са реверзибилном хидроелектраном Бистрица, нуклеарном електраном и већим бројем обновљивих извора.

"У неких наредних петнаестак година заиста би било феноменално уколико бисмо могли да у погону имамо реверзибилну хидроелектрану Бистрица, нуклеарку и, наравно, што више обновљивих извора енергије који се балансирају баш преко тих реверзибилних хидроелектрана", наводи Шкобаљ.

Лети трошимо струју као зими

Проблем за Србију није само производња већ и потрошња. Због све већег коришћења клима-уређаја, Србија је, каже Шкобаљ, ушла у период у којем летња потрошња електричне енергије достиже нивое карактеристичне за зиму.

"Погледајте сада, клима-уређаји колико раде. Ми досегнемо тај пик потрошње као да је зима", наводи он.

Један од начина да се потрошња смањи јесте улагање у енергетску ефикасност, посебно у зградарству.

"Могу да изразим заиста жаљење у том смислу што смо ми врло енергетски неефикасни. То може много да се побољша", указује Шкобаљ.

Према његовим речима, боља изолација, квалитетнија фасадна столарија и енергетски ефикасније зграде могли би да смање потрошњу, посебно током летњих месеци.

Дугорочно планирање

За Шкобаља, кључ будуће енергетске безбедности Србије је у дугорочном планирању. Енергетика, каже, не може да се планира на период од годину, две или три године.

"Морамо да се уозбиљимо и да кренемо сви заједно озбиљним једним путем. Јер видите овако, енергетика не може да се планира на нивоу годину, две, три. То не значи ништа", наводи он.

Зато Србија, поручује, мора да развија различите изворе енергије и да смањује зависност од једног извора.

"Енергетска безбедност и стабилност земље је на првом месту. Земља која је енергетски зависна, зависна је у сваком другом елементу", указује Шкобаљ.

Одговорност државе и грађана

Шкобаљ сматра да грађани треба рационално да користе електричну енергију, али да је пре свега задатак државе да обезбеди стабилне и поуздане изворе снабдевања.

Посебно је издвојио преносну мрежу као важан део енергетског система, али и потребу да се становништво едукује о рационалној потрошњи електричне енергије.