Узелац: Кеш кредити су најповољнији за краткорочно задуживање – ипак, поставите себи једно питање

После летовања и нешто опуштенијег трошења, септембар за многе породице доноси преиспитивање кућног буџета. Школа, рачуни, зимница, припрема за грејну сезону и други јесењи издаци стижу готово истовремено.

Због тога многи грађани већ сада размишљају како да додатним задуживањем покрију трошкове који их очекују. 

Уредник портала Каматица Душан Узелац оцењује да раст потрошачких кредита има више разлога, а један од њих је промена животних навика.

"Све смо више потрошачко друштво. Кеш кредити намењени су управо некој генералној потрошњи. Промениле су се наше навике у последњих 20 или 30 година – више се путује, више трошимо и желимо да имамо лепе ствари око себе“, констатује Узелац.

Како каже, проблем настаје када се изгуби граница између жеље и потребе.

"Сви имамо жељу да видимо далеке дестинације и да имамо лепе ствари око себе. Питање је да ли је то потреба и да ли нам то квари финансијски живот. Финансије имају одложено дејство – све што данас урадимо, рефлектоваће се за три до шест месеци на нашим рачунима“, објашњава Узелац.

Грађане позивају да узму кредит

На раст задуживања, према његовим речима, утиче и све агресивнија продаја финансијских производа.

"Имамо развијену мрежу посредника који кредите агресивније продају. Данас имате кол-центре који позивају грађане да узму кредит. Грађани имају право да кажу 'не'“, истиче Узелац.

Додаје да проблем није у самој продаји, већ у притиску којем су грађани често изложени.

"Ми нисмо у проблему да потрошимо новац. Проблем је када препознамо да друга страна на све начине покушава да нам нешто прода, да не кажем – ували“, наводи Узелац.

Кредит није нужно лош – важно је за шта се користи

Раст задуживања, каже Узелац, не мора да буде знак бољег животног стандарда.

"Кредити показују да нам за нешто недостаје новац. Најчешће не зарађујемо довољно да би нам кредити били само успутна станица, па смо приморани да правимо разне финансијске маневре и бирамо шта можемо да приуштимо, а шта не“, каже он.

Ипак, то не значи да је сваки кредит погрешна одлука.

"Кредит је финансијски алат. То је прича до стања које вам треба. Када узимате кредит, морате да разумете шта ће он проузроковати у вашим финансијама. То обећање да ћете рате враћати морате да доживите у тренутку када кредит подижете“, објашњава Узелац.

Не гледајте само каматну стопу

Када грађанин добије понуде више банака, није довољно гледати само висину месечне рате или каматну стопу.

Најважније је, према Узелчевом савету, погледати колико ће новца укупно бити враћено банци.

"Ако за 500.000 динара кредита једној банци враћате 700.000, другој 730.000, а трећој 690.000 динара, логично је да је најповољнија она којој враћате 690.000“, наводи Узелац.

Додаје да грађани не морају нужно да разумеју сву банкарску терминологију.

Дозвољени минус може бити најскупља опција

На питање шта је боље користити за покривање непланираних септембарских трошкова – дозвољени минус, кредитну картицу или готовински кредит – Узелац као повољнију опцију издваја готовински кредит.

"То су све кредитни производи, али готовински кредит је најповољнији. Што је чвршће ваше обећање банци да ћете вратити кредит, то је повољнија каматна стопа“, објашњава.

Проблем настаје када се дозвољени минус користи као трајни начин финансирања.

"Они који загазе у дозвољени минус на крају сваког месеца, јер је то најкомфорније и најједноставније, заправо све време подижу један прескупи кредит. Они су константно у кредиту“, упозорава Узелац.

Зато је, сматра, боље подвући црту и суочити се са основним питањем: Да ли живим живот који могу да приуштим?

Направити рачуницу

Узелац кредит описује као "новац из будућности“. "Ви ћете тај новац зарадити и вратити банци, уз камату. Зато кредит није бесплатан новац, већ одлука која утиче на ваше будуће приходе“, каже он.

Због тога, пре задуживања, треба направити једноставну рачуницу – колико новца месечно остаје након свих обавезних трошкова и да ли ће рата кредита моћи да се плаћа без новог задуживања.

Узелац сматра да део проблема лежи и у томе што грађани нису довољно учени како да управљају својим новцем, али ни како да вреднују сопствени рад.

"На овим просторима зарађивање није била нека посебна пракса. Нове генерације много боље разумеју како да монетизују свој рад, своје способности и присуство у фирми“, закључио је Узелац.