Где се крије следећи српски "једнорог" – добра идеја није довољна за успех

Генерални директор фонда ТС Вентурес Давор Сокач каже да Србија има новца и стартапове, али да домаћем екосистему недостају зрелост и искуство за глобално ширење. Истиче да су вештачка интелигенција, сајбер-безбедност, биотехнологија и медицинске технологије области са великим потенцијалом, а да државни грантови могу бити прва станица за младе предузетнике.

Успех домаћег стартапа који је недавно достигао вредност већу од милијарду долара и тако постао први српски "једнорог" показује да домаћи програмери имају знање и вештине да направе компанију глобалног успеха, оценио је Давор Сокач, генерални директор фонда ТС Вентурес.

Сокач је истакао да се у овом случају не ради само о доброј идеји, већ и о врхунском извршењу посла. Компанија је, како је навео, за свега две године остварила велики финансијски резултат, приходујући неколико стотина милиона евра продајом полиса осигурања за возила на тржиштима Европске уније.

Поручује да тај пример треба да охрабри и друге стартапе, посебно јер земље региона већ имају по једног или два "једнорога".

Према његовим речима, раст стартапа може у одређеној мери да се предвиди јер компаније пролазе кроз јасне фазе и морају да достигну одређена мерила, односно KPI-јеве. Домаћи екосистем тренутно углавном обухвата пре-сид и сид фазу финансирања, али постоје компаније које су прешле границу прихода од милион до два милиона евра и спремне су за веће инвестиционе рунде.

Као пример успешног развоја навео је Нордеус, који је прошао кроз рунду финансирања серије Б и достигао вредност већу од 1,6 милијарди долара.

"Тај неки нормалан след раста нам гарантује да можемо да верујемо да ће се оваква прича у једном тренутку сигурно и поновити, можда и више пута", нагласио је Сокач.

Разлика између стартапа и обичног новооснованог предузећа

Објашњавајући шта стартап разликује од обичног новооснованог предузећа, Сокач је навео да он мора да решава постојећи проблем на нов, иновативнији и технолошки напреднији начин.

"Стартап пре свега мора да има једну иновативност", рекао је Сокач.

Добра идеја, међутим, није довољна. Сокач указује да, према индустријским стандардима, од хиљаду идеја само стотину стигне до производа или извора финансирања.

Кључни изазов долази када производ треба учинити "скалабилним", односно способним за брз раст који није директно условљен повећањем броја запослених.

"Недостаје зрелост и искуство у глобалном ширењу пословања"

Говорећи о финансирању, Сокач је оценио да у Србији и региону постоји довољно капитала за перспективне компаније.

"Мислим и стојим иза тога да новца има. Има и стартапа", поручио је, додајући да недостају зрелост и искуство у глобалном ширењу пословања. Највећи изазов, како каже, представља комерцијализација изван региона, посебно излазак на захтевно северноамеричко тржиште.

Сокач сматра да држава и инвеститори функционишу у својеврсној симбиози, при чему је задатак државе да обезбеди инфраструктуру и подстицајно окружење. Као позитивне примере издвојио је научно-технолошке паркове, пореске олакшице и суперкомпјутере који омогућавају развој домаћих модела вештачке интелигенције.

Оценио је и да Србија, будући да није чланица ЕУ, тренутно има одређену предност због мање ригидног регулаторног оквира за развој вештачке интелигенције.