Зашто је у Србији исплативије бацити него донирати храну и хоће ли се то променити

Да ли смо толико богати да бацамо храну? У земљама попут Холандије, Немачке, Пољске та област је уређена и вишкови хране којима истиче рок се не уништавају уколико испуњавају безбедносне стандарде за даље коришћење.

У Србији се годишње уништи 270 хиљада тона прехрамбених пакованих производа. Отпада од хране је и пет пута више. С друге стране, према подацима Банке хране у потенцијалном сиромаштву је око пола милиона људи.

У НАЛЕД-у предлажу решења како би се предупредили лажно приказивање и фиктивни промет да не би долазило до злоупотребе ослобађања од пореза. 

Банке хране као спона

Директор Сектора развоја НАЛЕД Слободан Кестовић каже да би, пре свега, банке хране требало би да буду спона између свих оних који донирају и онима којима је храна најпотребнија.

"Ја мислим да ћемо наћи неко прелазно решење како и на који начин да се те преваре смање на минимум. У неким земљама је то ограничено на одређени проценат укупног промета компаније, да ли је то 2 одсто од укупног промета", наводи Кестовић. 

Трговци спречавају настанак отпада од хране, благовременим поручивањем количина које одговарају потребама, али исто тако и спуштањем рабата пред истек рока.

Потрошачима се, иначе, нуди да храну купе по знатно нижој цени, али да је морају искористити у знатно краћем року него обично. 

Збрињавање без последица

Александра Мирић из трговинског ланца "Лидл" каже да се у Србији, храна којој је истекао рок, не одлаже на депонији.

"Збрињавамо је тако да не настају негативне последице по климу – кроз рециклажу, то јест поновну употребу за храну за кућне љубимце, претварање у биогас, то јест прераду у биогас или компостирање", наводи Мирићева.

Произвођачи хране тврде да би нови прописи донели велику промену за целокупну прехрамбену индустрију, а поготово за мале произвођаче. Они се најчешће одлучују на уништавање вишкова хране, управо због тога што је то финансијски повољније од донирања хране.

Безбеднији начин уклањања

Милица Милановић из компаније "Нестле" истиче важност начина уклањања препрека да безбедна и квалитетна храна стигне до оних којима је то најпотребније.

"Самим донирањем вишкова хране би се смањило уништавање, које такође утиче на загађење животне средине и емисије које настају том приликом", објаснила је Милановићева. 

За сада је Министарство финансија уврстило нацрт измена и допуна закона о порезу на додату вредност, да ће све оне донације хране по ступању Србије у ЕУ бити третиране као промет без накнаде.

Остаје питање да ли ће компаније које донирају моћи да врате претходни, односно улазни порез на додату вредност. Када се то дефинише, добићемо и јаснији порески третман за донаторе хране.