Да ли живимо крај глобализације и зашто Србија мора хитно да промени свој модел привредног раста

Сукоб визија: Глобализам насупрот национализму

Главне теме конгреса тицале су се будућности светског поретка, а порука државног врха Србије са отварања скупа била је јасна – морамо брже да се мењамо, јер падају у воду претпоставке које су обликовале светску економију у последњих 30 година.

Професорка Атанасијевић објашњава да су водећи светски умови анализирали управо ове супротности кроз призму геополитичких промена.

"Оно о чему су причали економисти најбоље је сумирано у самом називу скупа – супротстављање визија света: глобализам насупрот национализму, мултилатерализам насупрот билатерализму и демократија насупрот аутократији. Нова политичка померања у геополитичкој сфери несумњиво се одражавају на економију кроз прекиде у ланцима снабдевања и енергетске ризике", рекла је Атанасијевић.

На питање о ставу економиста према кинеско-америчким односима и питању да ли се глобализација завршава, професорка истиче да су виђења различита, али да је застој евидентан још од велике кризе 2008. године.

"Водећи мислиоци, попут Денија Родрика, сматрају да не може доћи до потпуног поништавања глобализације, јер је свет дубоко повезан у ланцима снабдевања. Међутим, де факто ће трговина робом имати мањи значај у привредном развоју. Послови у прерађивачкој индустрији губиће на значају у међународној конкурентности, док ће све већу улогу играти услуге", рекла је Атанасијевић.

Вештачка интелигенција и климатски намети

Поред геополитике, две велике теме доминирале су расправама: технолошки бум и зелена транзиција. Надирање вештачке интелигенције доноси нове изазове за које привреде морају хитно да се спреме.

"Технологија вештачке интелигенције мењаће тржиште рада, улогу рада у процесу производње и потребне вештине и компетенције у будућности. Са друге стране, она захтева много више енергије и огромне инвестиције у дата центре. Паралелно имамо и климатске промене које се користе и као основ за нове трговинске политике, попут карбонског пореза и пореза на прекогранични промет емисија који већ осећамо", рекла је Атанасијевић.

Где је ту Србија: Потрошња и путеви гурају БДП, али приватни сектор јењава

Иако Србија бележи солидне стопе раста, пројектоване за ову годину између 2,5 и 3 одсто, економска структура се значајно мења. Док су пре неколико година главни мотори развоја били приватне инвестиције и извоз, данашњи раст се ослања на потрошњу и државу.

Раст плата у јавном сектору и пензија, праћен ситуацијом на "тесном" домаћем тржишту рада где послодавци морају да подижу зараде, јер је тешко наћи раднике, директно подстиче потрошњу. Други стуб раста јесу масовни државни инфраструктурни пројекти.

"Раст који се остварује у великој мери је под утицајем раста потрошње с једне стране, а с друге стране под утицајем интензивне реализације јавних капиталних пројеката. Видите на све стране да се граде путеви и мостови. То јесте потребно, али ако се паралелно дешава губитак конкурентности и недостатак приватних инвестиција, то може да буде проблем. Добро би било да већ сада имамо план за приватни сектор", рекла је Атанасијевић.

Традиционални ИТ сектор постаје жртва вештачке интелигенције

Да би Србија обезбедила дугорочну стабилност и створила делатности које доносе већу вредност, неопходна је промишљена индустријска политика која прати глобалне трендове. То захтева хитну трансформацију наших најјачих адута, попут ИТ сектора.

"Фокусирали смо се на информационе технологије и то нам се материјализовало од 2015. године кроз огроман узлет ИТ сектора на темељима нашег инжењерског образовања. Међутим, традиционални ИТ сектор у свету полако постаје жртва вештачке интелигенције која мења програмере. Морамо размислити како да креативни сегмент тог великог броја људи преусмеримо да развија нове производе на бази компетенција које имамо", рекла је Атанасијевић.

Модел раста на преиспитивању: Специјализација и правна сигурност

Србија тренутно у истраживање и развој улаже мање од један одсто БДП-а, док је просек Европске уније око два одсто, што је према речима стручњака такође недовољно. Професорка Атанасијевић напомиње да мала економија мора да се ослони на себе и специјализује тамо где има компаративне предности – у храни, машинама, ИТ-ју и креативним индустријама.

"Ако се ствара нешто што је ниске додате вредности, ако се само вади руда и извози или ако се праве гуме, не можемо да живимо добро и богато као када продајемо знање. Можда се не треба ослањати искључиво на домаће капацитете, већ стратешки доводити партнере који нам могу помоћи у развоју производа заснованих на новим технологијама. Поред знања, кључни су услови пословања и правни оквир који даје сигурност. Без слободе да се мисли, комуницира и да се идеје развијају и штите, нема креативности у економији", рекла је Атанасијевић.

Парадокс финансијског система: Рекордни профити банака и бег у некретнине

Као један од кључних структурних проблема који коче развој иновативне домаће привреде и стартап компанија, професорка наводи неразвијеност целокупног финансијског система, упркос стабилности банкарског сектора.

"Банкарски сектор је веома регулисан и већ пар година уназад остварује рекордне профите, али остали сегменти финансијског система практично не постоје. Немамо финансијско тржиште и немамо где да уложимо новац, па зато толико инвестирамо у некретнине. У банкама се држање новца не исплати због ниских камата. Банке због строге регулативе не прихватају велике ризике, па је финансирање нових стартап идеја, одакле би могле да се створе нове вредности, изузетно отежано", рекла је Атанасијевић.

Значај економије као науке и бег од социјалистичког наслеђа

Сумирајући утиске са скупа, професорка Атанасијевић је указала на кључну улогу економске науке у доношењу стратешких одлука, али и на чињеницу да наша академска заједница и даље вуче репове прошлости.

Савремена светска економија се данас у великој мери ослања на егзактне податке, што је потврдио и овај конгрес.

"Већина излагања на конгресу били су математички модели. Економија у многоме користи језик математике да уопшти стварност, а онда уз помоћ података проверава да ли је то тако и шта нам модел поручује. То нам помаже да конзистентно и критички сагледавамо реалност. Лепота оваквих сусрета је управо у тој уживо размени мишљења и сугестијама како да се модели унапреде", рекла је Атанасијевић.

Како побећи из замке средње развијености

Као једну од најважнијих порука са конгреса, професорка издваја закључке са панела Азијске развојне банке, који директно могу да се примене и на планирање будућности Србије.

"Да бисмо се као друштво позиционирали, потребно је да се озбиљно размишља о економском развоју. То није нешто о чему се одлучује од данас до сутра, већ ствар о којој се колективно дискутује и планира. На панелу Азијске развојне банке слушали смо о томе како су неке земље изашле из такозване замке средњег развоја, а друге нису. Главна порука је јасна – кључни су стратегија и јасан циљ", закључила је Јасна Атанасијевић, професорка економије на Природно-математичком факултету у Новом Саду и чланица председништва Савеза економиста Србије, у емисији "У средишту пажње" Првог програма Радио Београда.