Од црвеног злата до блата - шта је потребно малини да врати статус националног воћа за понос

Упркос бројним изазовима, српски произвођачи ће ове године у малињаке ући са више радости него лане. Очекује се род доброг квалитета а и приноси ће бити за 30, 40 одсто виши него 2025. године. И ове, као и претходних година у ово доба већ почињу  нагађања о откупној цени.

С обзиром на то да се прошле сезоне малина аконтно плаћала 450 динара, а на крају бербе 600 динара, поједини произвођачи су изашли са предвиђањима да би ове године било реално да откупна аконтна цена буде 550 динара. Наруку им иде и чињеница да у хладњачама нема значајних количина лањског рода.

Александар Лепосавић из Института за воћарство Чачак каже да је за цену малине најважније да се нађе балас између тога да се не преплати али и да се не потплати. Иако сматра да су лицитације са ценама контрапродуктивне и да изазивају револт купаца, очекује да ће откупна цена бити боља од онога што се најављује.

Шта све утиче на цену малине?

На произвођачку цену малине не утиче само све скупље гориво и ђубриво, већ и радна снага. Лепосавић каже да је дневница берача у Србији око 50 евра док је у Украјини и другим конкурентским земљама упола нижа.

Напомиње да ће ове године потражња за малином на светском тржишту бити добра али да се не треба ослањати на информације о томе шта се дешава у земљама које су нам главни конкуренти.

"Што се тиче Пољака, као и Срби, увек манипулишу са количинама.Тачно је да су имали велике проблеме у примарној производњи са мразом. Али исто тако Пољаци добар део производње увозе из Украјине и приказују као своје количине, као што смо ми некада радили са малином из Републике Српске. У сваком случају смањена је производња у свету, али су се појавили и нови произвођачи, као што су Мексико, Белорусија, Кина, Киргистан, Узбекистан", рекао је Лепосавић.

Недостатак сертификованог садног материјала

Иако је Институт за воћарство у Чачку једини у овом делу Европе започео производњу и дистрибуцију сертификованог садног материјала малине, те количине нису довољне, сматра Лепосавић, експерт те научно-истраживачке институције.

"Недостатак сертификованог садног материјала је вишегодишњи проблем. Ту налазе прилику разноразни увозници и нерегистровани расадници. Имамо увоз и дистрибуцију зараженог садног материјала.  Последњих година смо увозили из Пољске садни материјал који није имао карактеристике тражених сората. Свет тражи најквалитетнију малину а то су само две сорте - Вималет и Микер. Почели смо да увозимо и неке друге сорте које немају те карактеристике и то смо мешали у једном периоду и дан данас мешамо сорте и то тржиште неће да трпи. Све то води деградацији, односно смањењу приноса и губљењу те неке сортне идентичности", истакао је Лепосавић.

Како је српска малина са 60 пала на 30 одсто присуства на немачком тржишту

На питање могу ли примарни произвођачи да очекују више од 600 динара колико се малина плаћала прошле године на крају бербе,  Лепосавић каже да је прича о ценама незахвална и да неодговорни захтеви и иступи појединаца стварају револт. Наводи и пример из 2022. године када смо изгубили неке од  страних купаца.

"Тада је била изузетно висока цена малине а они су тражили и преко тога. Тражили су хиљаду динара. Доста купаца је из револта нашло неке друге линије снабдевања. Поред тога, велики проблем је тај увоз и реекспорт малине. Имали смо скорих случајева повишеног кадмијума. Имали смо вирусе у  малини која је реекспортована из Србије", истакао је Лепосавић.

Колико малине заправо имамо

Лепосавић процењује да се малина у Србији гаји на око 8-9.000 хектара што је око три пута мање од онога што кажу званични подаци.

"То је погубно и не знам чему служе ти подаци. Можда због повлачења субвенција, злоупотреба и сличних ствари. Ту је потребно и реаговање надлежних инспекција. Значи једном да се утврди реално са чиме ми то располажемо", истакао је Лепосавић.

Треба ли увозна малина да попуњава простор у српским хладњачама?

Иако смо последњих година урушавали лидерску позицију у светској производњи малине када се ради о количини, Лепосавић сматра да и даље имамо лидерску позицију у погледу квалитета малине али и у погледу опремљености  расхладним капацитетима.

"Често се у последње време чује и та тврдња да је један од начина да би се ти прерађивачки капацитети одржали, да се увози и да се код нас прерађује увозна малина. То по мом мишљењу није исправно. Ми треба да инсистирамо  на квалитету наше примарне производње јер ми и даље имамо квалитет и добијамо бољу цену од конкуренције", каже Лепосавић.