Ђуричин: У кризи нема снажних скокова нагоре, већ само надоле, треба одржати економију у кондицији

Међународни монетарни фонд процењује да ће просечна инфлација у Србији ове године бити нижа него што је првобитно очекивано, док би раст БДП-а у 2026. години требало да износи 2,75 одсто.

Професор економије Драган Ђурићин наводи да се процене ММФ-а односе на инфлацију потрошачких цена и истиче да су мере државе допринеле стабилизацији цена.

"Показало се да су мере Владе биле успешне. Инфлација је стабилизована“, рекао је Ђурићин, подсећајући да је пројекција Народне банке Србије да инфлација буде у оквиру циља од три плус минус један и по проценат.

Упозорава, међутим, да Србија као мала и увозно зависна економија остаје осетљива на спољне факторе.

"Ми смо мала земља, увозно зависна и веома осетљива на трендове који долазе споља“, истакао је Ђурићин.

Говорећи о ограничењу цена горива, Ђурићин каже да такве мере краткорочно делују против инфлације, али да истовремено утичу на буџетске приходе.

"Смањивањем акциза пада буџетски приход, а буџетски приход мора да буде континуиран да би држава обављала своје функције“, навео је Ђурићин, додајући да је циљ да буџетски дефицит не пређе три процента.

Будућност НИС-а и разговори са МОЛ-ом

Осврћући се на разговоре о будућности НИС-а и преговоре са МОЛ-ом, Ђурићин каже да је кључно очување стратешког утицаја Србије у енергетском сектору.

"Борба је око рафинерије, борба око инвестиција у Петрохемију“, рекао је Ђурићин, указујући да Србија као земља без излаза на море мора да обезбеди минимум производње нафте и нафтних деривата.

Према његовим речима, у условима глобалне кризе и стагфлације није реално очекивати нагле привредне скокове.

"Нема снажних скокова нагоре. Има снажних скокова надоле, тако да је велика борба одржати економију у кондицији“, оценио је Ђурићин.

Стране инвестиције

Говорећи о страним директним инвестицијама, навео је да је њихов прилив ослабљен током периода блокада и кризе.

"Било је предвиђено преко пет милијарди евра улазака нових страних инвеститора током 2025. године у Србију. Пад је био на око 2,2 милијарде евра“, рекао је Ђурићин.

Ипак, додаје да Србија и даље успева да одржи одређени ниво инвестиција, што позитивно утиче на ликвидност финансијског система, девизне резерве и привредну активност.

"Када имате раст, имате и буџетске приходе. Кад имате буџетске приходе, имате и раст плата и пензија или бар њихово усклађивање“, навео је Ђурићин.

Подсећа и да Србија тренутно издваја око седам одсто БДП-а за капиталне инвестиције.

"То је фантастична цифра“, оценио је Ђурићин.

Наводи да би нове инфраструктурне инвестиције, укључујући пројекте повезане са ЕКСПО-ом, могле да допринесу додатном расту привреде.

"Отварају се две велике инвестиције, односно практично са гасном електраном у Нишу три велике инвестиције које ће свакако подићи бруто домаћи производ и стопу раста“, рекао је Ђурићин.

Позитивне оцене ММФ-а, уз одређене резерве

Осврћући се на разговоре са ММФ-ом, Ђурићин каже да је Србија добила позитивне оцене, уз одређене резерве у вези са фискалном стабилношћу и акцизама на гориво.

"Ми се надамо да ћемо краткорочне циљеве одржавања инфлације смањењем акциза остварити“, навео је Ђурићин.

Као један од најважнијих показатеља стабилности економије издваја интересовање инвеститора за државне обвезнице.

"То је можда најбољи индикатор квалитета макроекономских фундамената система“, оценио је Ђурићин, подсећајући на недавну трансакцију вредну око три милијарде евра.

Додаје да је део тог новца намењен рефинансирању дуга, а део зеленој трансформацији и инфраструктурним пројектима, попут набавке возова и развоја београдског метроа.

Говорећи о стабилности динара, Ђурићин истиче да је политика стабилног курса један од темеља макроекономске стабилности од 2012. године.