Штедња у Србији расте – грађани опрезни због неизвесности и инфлације

Штедња грађана Србије бележи раст, показују подаци Народне банке Србије. Укупна девизна штедња премашује 16 милијарди евра, док динарска износи више од 200 милијарди динара. Професор Вељко Мијушковић каже за РТС да је потребно развијати културу штедње код грађана, како из предострожности, тако и ради инвестирања. Пословни консултант Марко Буразор истиче да жене чешће штеде од мушкараца, пре свега због неизвесности у погледу будућности.

Ко данас штеди у Србији и да ли се мења профил штедиша – истраживања показују да жене све чешће предњаче када је реч о штедњи, чиме се руше стари стереотипи. Да ли то значи да су финансијски одговорније или само опрезније, и колико на све утичу регион, приходи и осећај сигурности.

Економиста Вељко Мијушковић каже за РТС да је просечан профил штедише у Србији особа средњих година, запослена, старости између 35 и 65 година.

"Неко ће рећи да су мушкарци опрезнији са новцем у односу на жене – то су уврежена мишљења и разликују се од појединца до појединца. Поверење у банкарски систем се враћа, што показују подаци о 16 милијарди евра и 200 милијарди динара на штедњи. Немамо прецизне податке колико новца грађани држе ван банкарског система", наводи Мијушковић.

Већа штедња у еврима

Мијушковић напомиње да су каматне стопе на динарску штедњу више, због стабилности валуте, али да се и даље више штеди у еврима, због чега ће банке морати да понуде атрактивније услове како би подстакле динарску штедњу.

"Истраживања показују да се у Београду и Шумадији, као економски развијенијим срединама, више штеди. Често чујем од грађана да не могу да штеде јер немају од чега. Ипак, са растом прихода, део новца се ипак издваја са стране", каже професор.

Истиче да инфлација утиче на понашање грађана, јер их подстиче да више штеде из страха од неизвесности, док инвеститори истовремено постају опрезнији због могућности глобалне кризе, што није повољно за економију.

Саветује да се штеди из предострожности или ради инвестирања, као и да је неопходно развијати културу штедње код свих грађана, јер је реч о позитивном тренду.

Финансијске грешке

Марко Буразор каже да, уопштено посматрано, жене након четрдесете године више штеде због бриге за будућност, док мушкарци штеде циљано, односно када имају конкретан план.

"Жене су склоније ситнијим импулсивним куповинама, док су мушкарци склонији већим трошковима, али су и једни и други подложни финансијским грешкама", истиче Буразор.

Према његовим речима, мењају се и навике грађана, што утиче на штедњу – чешћа су краћа путовања и одмори, као и другачији начин трошења новца.

"Парадоксално, у срединама са мањим примањима чешће се штеди, јер су људи опрезнији. Са већим приходима расте и потрошња, јер постоји осећај сигурности да ће новац поново стићи. Када су примања мања, новац се пажљивије планира и штеди за конкретне циљеве, попут свадбе", наводи Буразор.

Саветује да се потрошачи пре сваке куповине запитају да ли им је нешто заиста неопходно и да ли ће то користити.