Камер: Контрола цена скупа грешка; Мали: Државне мере одговор на инфлацију

У најоптимистичнијем сценарију цене енергената почеће постепено да падају у другој половини године, рекао је у Вашингтону – где се одржава пролећно заседање Међународног монетарног фонда и Светске банке – у интервјуу за Радио-телевизију Србије Алфред Камер, директор ММФ-а за Европу. За сада ова криза није већа од оне из 70-их година 20. века, или оне из 2022, када је почео рат у Украјини.

Међутим, за Европу, у питању је већ тежи сценарио. Камер је надлежан за Европу, која се још увек опоравља од енергетске кризе из 2022. На ту енергетску кризу, као додатан шок, дошла је нова криза изазвана ратом у Персијском заливу, а све што Камер каже може да се сведе на народну препоруку: "Немојте да буде скупља дара него мера." Његов фокус заправо су мере ограничења цена које су примениле бројне земље Европе, међу њима и Србија, а Камер је објаснио зашто ММФ сматра да није добро да деривати и бензин буду јефтинији.

"Није лоше ако је гориво јефтиније, али оно што смо ми до сада видели јесте шок у коме глобално недостају одређене количине нафте и гаса на тржишту, а тражња за енергентима већа је од понуде. На крају та тражња мора да се усклади са понудом на тржишту. То значи да треба да смањимо тражњу за гориво. Најбољи начин да то урадимо је преко цена. Веће цене ће истиснути са тржишта оне потрошаче којима нафта и гас нису толико важни. То је идеја усклађивања понуде с тражњом. Лоша идеја је контрола цена јер је то веома скупа нетипична мера и ми желимо то да избегнемо. Оно што критикујемо је ако такве мере не доводе у равнотежу понуду и тражњу за енергентима. Обично те мере представљају велики трошак за буџет", тврди Камер. 

Мали: Очекује продужетак лиценце за НИС

Министар финансија Синиша Мали, који је такође у Вашингтону, каже у разговору за РТС да је тренутна криза вероватно највећа од Другог светског рата.

"Велики број земаља доноси одлуке и тражи решења. За Србију је најважније да, за разлику од много већих држава, има довољно резерви – и дизела и бензина и керозина. Јака нам је фискална позиција, стабилне су јавне финансије, имамо простора да смањимо акцизе како бисмо стабилизовали цене горива на тржишту, а предност свега је добра реакција привреде и грађана, због чега нема утицаја на инфлацију", истиче Мали.

Наглашава да је држава још од коронавируса преузела огроман терет на себе, због чега није сагласан са саветима Међународног монетарног фонда да се на кризу не реагује ограничавањем цена.

"То утиче на инфлацију и смањује животни стандард грађана. Пошто нема правог решења у овом тренутку, видећемо ко ће бити у праву", наводи министар финансија.

Говорећи о томе колико је трошак прихватљив, Мали сматра да смањење акциза од 25 одсто представља буџетски трошак од пет милијарди динара месечно.

"Тако можемо да издржимо наредних пет или шест месеци без проблема и угрожавања макроекономске стабилности. С друге стране, чувамо ниску инфлацију – да нема панике и да се сачува и одржи животни стандард грађана Србије, што је за мене, лично, најважније", тврди Мали.

На питање да ли евентуално друго смањење акциза може државу да кошта и до милијарду евра према неким проценама, Мали одговара да је то калкулација на годишњем нивоу.

"Тражићемо и друге мере. Једини конструктивни предлог ММФ-а је да најсиромашнији добију већу помоћ у односу на који су најбогатији. Размишљамо о томе, гледамо искуства Немачке и других земаља. Светска банка и ММФ признају да смо урадили одличан посао, то и резултати показују", указује министар финансија.

Оцењује да је процена Министарства финансија о привредном расту Србије три одсто, што се разликује од процене ММФ-а од 2,8 процената.

"Оно што ме брине је што због рата на Блиском истоку инфлација расте свуда у свету. Људи не говоре о ценама горива, већ и томе да га нема. Свет се променио и поремећаји су огромни. Све то утиче на успоравње раста светске економије, самим тим и српске. Сачекао бих са проценом до објављивања резултата за први квартал", појашњава Мали.

Када је реч о утицају блискоисточне кризе на раст камата и потенцијално ново задуживање Србије, ресорни министар каже да камате зависе управо од инфлације и да је Влада Србије баш државним мерама стабилизовала тржиште.

"Није дошло до скока цена – као што имате прилику да видите – ни дизела, ни бензина. Инфлација је под контролом и нема потребе за даљим заоштравањем монетарне политике", истиче Мали.

Подвлачи да, што се тиче продужења оперативне дозволе за рад Нафтне индустрије Србије, очекује позитиван одговор.

"Надам се да ће НИС моћи да ради. Имали смо разговоре – данас и са представницима мађарске компаније МОЛ, америчким званичницима... Очекујем да ћемо до краја дана добити продужење оперативне лиценце за НИС, а рок је 22. мај за окончање преговора МОЛ-а, АДНОК-а и Гаспромњефта", тврди Мали.