Да ли је свет пред највећом економском кризом у модерној историји

Професор примењене економије на Универзитету “Џон Хопкинс“ Стив Ханке упозорава да ће криза погодити не само тржиште нафте, већ и ланце снабдевања, цене хране, свакодневне трошкове. Криза ће најпре погодити енергетски интензивне индустрије, поручује професорка Економског факултета Јелена Жарковић 

"Највише у оним областима, односно индустријама које су енергетски интензивне. То значи, рецимо, хемија, петрохемија, челик, рударство, али и храна суштински зато што ви у прехрамбеној индустрији морате да имате уређаје и за расхлађивање, за загревање, за конзервирање хране, тако да је и она на неки начин погођена", каже Жарковићева.

Указује да раст цене горива већ погађа авио-саобраћај, што ће се неминовно одразити и на туризам.

"Авио-компаније су у приличној паници, раст цена горива наравно да ће се одразити и на повећану цену авио-карата. Дакле, туризам ће свакако бити на одређен начин угрожен", додаје Жарковићева.

Поручује и да тај регион производи велике количине хелијума који се користи за производњу чипова.

"То нас све онда некако враћа у онај период ковида када су чипови, наравно из другог разлога, били угрожени. Онда смо одједном схватили њихов значај – да они улазе у све шта ми дотакнемо од ујутру – телефоне, рачунаре, али и аутомобилску индустрију, војну индустрију, центре за вештачку интелигенцију", указује Жарковићева.

Инфлација и пад активности – ризик од стагфлације

Према оцени Жарковићеве, инфлација је неминовна, али се као већи проблем појављује могућност истовременог пада економске активности.

"Ми смо се тек мало навикли на овај претходни талас који је био подстакнут ковидом и дохоци су се прилагодили. Међутим, сада, свакако инфлација је прва ствар коју можемо да очекујемо, али друга, то је оно што ми економисти кажемо стагфлација – то је комбинација инфлације и пада економске активности", објашњава Жарковићева.

Објашњава да повећање цена смањује потрошњу, што даље доводи до смањења производње и потенцијалних отпуштања, чиме се продубљује економски пад.

"Ако потрошачи мање купују, онда ће те фирме морати да се прилагоде, највероватније кроз отпуштање радника. Онда имате још додатно смањење онога што ми зовемо агрегатну тражњу. Мање се купује, мање се троши, и то додатно смањује укупну економску активност", напомиње Жарковићева.

Храна под притиском – раст цена и проблеми у снабдевању

Поред индустрије, значајне последице очекују се и у сектору производње хране, који је такође зависан од енергије и глобалних ланаца снабдевања.

"Храна је у ствари са више страна погођена", наводи професорка.

Подсећа да проблем представља и смањена доступност ђубрива, као и раст транспортних трошкова, што ће додатно утицати на цену пољопривредних производа.

"Овај регион значајан је произвођач ђубрива, посебно за ове сиромашније, афричке земље... Глобална понуда ђубрива ће се смањити. Имате и раст, наравно, транспортних трошкова", додаје Жарковићева.

Ипак, истиче да Србија има одређену предност, јер део потреба покрива сопственом производњом.

"Србија је у том смислу – ми барем производимо храну, па дакле онај део који можемо да производимо за себе ће бити мање погођен", наводи Жарковићева.

Криза потенцијално тежа од 2008. године

Професорка Жарковић оцењује да би актуелна криза могла бити тежа од оне из 2008. године, управо због комбинације више негативних фактора.

"Не само да ћемо имати пад економске активности као што смо имали тада, него ћемо имати још и комбинацију и инфлације", указује Жарковићева.

Додаје да је пад глобалне понуде нафте већи него током кризе седамдесетих година, што додатно појачава ризике.

"Очекује се велика криза која, наравно, зависи од тога колико ће овај сукоб да траје. Али рецимо све и да се заврши данас, ви имате многе делове инфраструктуре која је већ уништена и везано за нафту и за гас. Дакле, биће потребно време да се то изгради и да се те земље врате на нивое производње пре рата", поручује Жарковићева.

Европа штеди енергију, Србија већ осећа последице

Препоруке Европске уније за смањење потрошње енергије, укључујући рад од куће и мање путовања, показују да је криза већ присутна.

"Постоје већ одређене препоруке, то се сад у почетку односи на државне службенике колико сам видела у Европској унији, ако могу да један део дана раде од куће. Дакле, да се превентивно смањи потрошња енергије", наводи Жарковићева.

Указује да се ефекти већ осећају и у Србији, али да мере државе имају за циљ ублажавање раста цена.

"Држава се одрекла дела акциза, али ми економисти кажемо да с тим не би требало ићи сувише дуго, јер ви тако потрошаче навикавате да је њима цена повољна и онда они не прилагођавају своје понашање. Прилагодити понашање би у овом случају управо значило ово, да ви мање трошите енергију, дакле не идете на посао пет дана у недељи него барем један останете код куће", објашњава Жарковићева.

Ко су добитници кризе

Према њеним речима, у актуелним околностима поједине земље имају економску корист.

"Русија свакако, зато што њен буџет зависи од продаје нафте. Они су то подесили ове године, њима одговара свака цена која иде изнад 59 долара. Јуче је нафта била 108, дакле то је све додатни приход у њихов буџет", каже Жарковићева.

Друга ствар је, додаје, што се сада оружје делимично пребацило у Залив, тако да они имају одређену врсту олакшања када је реч о рату у Украјини.

"И зато што су САД попустиле у погледу разних санкција које су постојале на руску нафту управо да би амортизовале тај удар на глобалну понуду нафте", додаје Жарковићева.

Истиче да и Кина има корист, пре свега због повећане потражње за чистим изворима енергије.

"Како Кина апсолутно доминира светским тржиштем у производњи чистих извора енергије, наравно ту мислимо и на електричне аутомобиле, батерије, соларне панеле, тржишна вредност тих кинеских фирми је енормно скочила управо у том очекивању да ће порасти тражња за овим производима", поручује Жарковићева.