Почео Копаоник бизнис форум; Соса: ММФ очекује убрзање привредног раста у Србији

На Копаонику је почео 33. Копаоник бизнис форум. Учествује више од 1.500 представника пословне заједнице, академског сектора, државних институција и међународних организација. Током четири дана форума биће одржано 35 панела, три пленарне сесије и шест специјалних догађаја.

Председник Савеза економиста Србије Александар Влаховић изјавио је на Копаонику, где је почео 33. бизнис форум, да је индустријска политика алат који се у последње време све више користи код развијенијих земаља, али и земаља које имају малу и отворену економију као што је Србија и поруццио да је важно да се сада изабере модел привредног раста који подстиче већу продуктивност и конкурентност.

Влаховић је рекао да је питање индустријске политике директно повезано са питањем изабраног модела раста и развоја.

Истиче да је данас стопа запослености мања од девет одсто и да су послови на изградњи друмске и дигиталне инфраструктуре завршени, те да се онда поставља питање да ли се мерама индустријске политике фискална средства могу преусмерити ка секторима који имају вишу додату вредност и секторима који припадају у категорији вишег технолошког напретка.

Соса: Очекује се убрзање раста у Србији

Регионални стални представник ММФ-а за Западни Балкан Себестиан Соса изјавио је, на почетку  Копаоник бизнис форума, да ММФ очекује убрзање привредног раста у Србији које ће утицати и на повећање раста целог Западног Балкана у просеку на око 3,2 одсто ове године.

"Изгледи нису ни добри ни сјајни, али ни лоши када је реч о економском расту. Дакле, након извесног успоравања раста прошле године, очекујемо убрзање раста ове године, делимично због убрзања које очекујемо овде у Србији. У просеку очекујемо раст од око 3,2 одсто", рекао је Соса у уводном панелу "Економски изгледи Западног Балкана: Перспективе раста у условима неизвесности".

Соса је рекао да и даље у ММФ виде домаћу тражњу као главног покретача раста на Западном Балкану.

"Вероватно уз нешто умеренији допринос приватне потрошње, јер реалне плате некако падају са веома високе стопе раста коју смо имали претходних година, а такође су подржане инвестицијама, посебно у неким земљама због неких великих инфраструктурних пројеката јавних инвестиција. Што се тиче инфлације, и даље видимо релативно повишену главну инфлацију у неким земљама. На пример, у Северној Македонији, Црној Гори и БиХ. А посебно видимо да је инфлација услуга прилично 'лепљива', а базна инфлација такође остаје повишена. А то делимично одражава раст реалних плата који смо раније поменули", рекао је Соса.