Око: Да ли се после НИС-а рампа спушта и за Железару

Предавач на универзитету у Лондону и економиста Урош Делевић каже да је НИС сада под лупом, јер је Русија геополитички у проблему, па посредно и Србија.

“Што значи да када зарате Европска унија и Кина, на пример, онда ће неке кинеске компаније бити под санкцијама, па ћемо опет ми страдати и све тако у круг зато што нисмо успоставили домаћу привреду довољно јаку да буде глобално конкурентна, већ се и даље те велике извозне компаније налазе у страном власништву и те компаније које су од егзистенцијалног значаја су и даље у страном власништву”, навео је Делевић.

Указао је да “суверена држава себи не би смела да дозволи”.

На питање да ли су те велике компаније боље пословале док су биле у државном власништву, Делевић каже да ако се поставља питање избора између суверености и егзистенције, онда можемо изабрати егзистенцију, али да једно не искључује друго.

“Заправо, не може постојати дугорочна егзистенција без суверености и не можемо се ослањати на страни фактор да управља кључним државним ресурсима и то се најбоље види у оваквим кризним ситуацијама”, поручује Делевић.

Директор Института за појас и пут Бојан Лалић каже да је сагласан да је сувереност у ствари нешто чему се мора тежити.

“Искрено се надам да је тај трансфер од егзистенције према суверености нешто где се ми тренутно налазимо. Међутим, што би рекла деца, није нас баш хтело у овом моменту, дешавају се ти глобални поремећаји који су тај наш пут према суштинској суверености мало одужили, али искрено верујем да стратегија постоји и да нас она води према том циљу”, рекао је Лалић.

Хоће ли Руси пристати на компромис

Заменик директора Сектора за стратешке анализе и статистику ПКС-а Бојан Станић каже да додатни рок од седам дана који је дат НИС-у може бити доказ да су у току неки преговори.

“Сигурно да се преговара, али чињеница је да ти рокови сада постају све краћи. Међутим, није једноставно потпуно променити власништво, извршити одређене промене које би омогућиле да НИС функционише у складу са условима које намеће Запад, у овом конкретном случају Сједињене Државе”, рекао је Станић.

Указао је да су се министри спољних послова ЕУ договорили да забране увоз руске нафте и гаса до 2028. године.

“Ми уопште не увозимо руску нафту, али имамо руско власништво у нашој рафинерији. Међутим, то није довољно и морамо да га 'сведемо на нулу', како бисмо могли да даље наставимо да функционишемо, да имамо своју рафинерију. Дакле, то вам је апсолутно пример како се преговара са позиције силе, али опет ово одлагање говори о неком разуму који и даље постоји, који је вероватно последица дипломатских напора ове земље”, додао је Станић.

И то, како каже, реч је о разуму са америчке стране, имајући у виду да она одлучује да ли ће се тај рок продужити или не.

А на питање да ли ће Руси пристати на било какав компромис, Станић каже да то не можемо да знамо, али можемо очекивати, јер је разума било и у случају са банкама које су пословале у Србији.

“Али дефинитивно имајући у виду да Србија није допринела овоме да се прво деси рат у Украјини, друго да се десе ове санкције према Русији, треће да се десе ове санкције за НИС које се само одлажу и које су већ направиле озбиљну штету НИС-у, апсолутно се види да Србија за то није крива и самим тим рачунам на разумевање и једне и друге стране у овом геополитичком сукобу”, истакао је Станић.

Лалић: Одлука о квотама није добра за Железару, али тржиште ће све диктирати

EK предлаже обим увоза без царина од 18,3 тоне годишње, што је 47 одсто мање у односу на квоте из 2024. године. Железара Смедерево већ извози уз нека ограничења. Ове године, на пример, за све категорије челика без царина у ЕУ Железара ХБИС из Србије може да извезе укупно око 820.000 метричких тона челика, свака следећа тона царини се са 25 одсто. Сада ће ова квота бити преполовљена, што значи да бисмо могли да извеземо око 410.000 тона, а свака нова цариниће се са 50 одсто.

Када је реч о квотама на увоз челика, Лалић каже да су оне уведене давно.

"Колико су оне биле добре за мале земље и мале произвођаче, јер су додељивале свакој земљи прилику да извезе на тржиште ЕУ, да не извезе оне који су најбржи, па попуни квоту у потпуности. С друге стране, за нас су сада велики изазов, јер с обзиром на иницијативу из Америке, ЕУ сада покушава да подигне своју производњу која је драматично пала и да са тих 67 одсто дође на неких 80 одсто капацитета  које ту може да има и због тога хоће да се заштити од увоза челика”, рекао је Лалић.

Ипак, напомиње да ће тржиште све диктирати.

“Уколико буде дефицит, уколико буде потражње, то ће се посматрати нешто блаже. Тако да, претпостављам да ћемо имати прилике да наставимо са тим извозом, јер тих 47 одсто смањења увозних квота генерално, ако се примени и на нас, није добро”, поручује Лалић.

Станић: Има времена да се још преговара када је реч о квотама

Станић наглашава да је ово предлог Европске комисије, сада то треба да усваја Европски савет, после тога да усвоји Европски парламент.

“Хоћу да кажем, има времена да се још преговара до 1. јула 2026. године, бар када су квоте у питању. Што се тиче царина, оне ће постојати увећане, вероватно и за Србију. Али, на пример, Исланд, Норвешка и Лихтенштајн неће бити оптерећени ни царинама, ни квотама, без обзира што нису чланови Европске уније, али зато јесу чланови Европског економског простора, који им даје то јединствено тржиште, па због тога их боље третирају”, објаснио је Станић.

Истиче да је ЕК у свом саопштењу напоменула и да ће Украјина имати посебан статус.

“Да се ту може преговарати о квоти, па самим тим можда и за земље кандидате, што укључује и Србију, али свакако да ће се и ту преговарати са одређене позиције силе, конкретно страна у Бриселу, и да ће се вероватно тражити одређене друге геополитичке концесије”, додаје Станић.

Привредна комора Србије затражила је званично од администрације у Бриселу да се Србија изузме од примене тих квота, односно ограничења, а Станић каже да одговор нису добили.

“Одговор није добијен, али практично као да јесте, имајући у виду да нисмо у тој групи оних који су изузети од царина и од квота, као што смо набројали ове чланице које улазе са ЕУ у Европски економски простор. Дакле, то није било прихваћено”, додаје Станић.

"Имајући у виду ефекте раније уведених квота из 2019. године, наш извоз на тржиште ЕУ је и количински и вредносно опао. Са друге стране, ако погледате извоз Кине количински, па и вредносно, на тржиште ЕУ, он је порастао. Дакле, ове квоте нису значајније оштетиле кинеску индустрију челика, али јесу оштетиле Железару Смедерево, која је ипак значајна за привреду Србије, а ми смо земља кандидат, имамо слободну трговину и проевропски пут”, нагласио је Станић.

Делевић: Никоме се неће исплатити да плаћа толику царину

Делевић ипак напомиње да интеграције у Европску унију немају никакве везе са економским развојем. Истиче и да су ово трговинске рестрикције.

"Ово су трговинске рестрикције које у суштини значе да ЕУ жели да се производња у Србији смањи, да се извоз смањи, ЕУ жели да се БДП у Србији смањи и да се незапосленост повећа, то је све индиректно из овога", сматра Делевић.

Ипак, европска администрација као разлог одлуке о смањењу квота на увоз челика спомиње нефер конкуренцију, као и да је европско тржиште челика преплављено у огромним количинама јефтиног челика.

“Знате шта, не бих рекао ни да би се наши произвођачи млека сложили да је овде фер конкуренција и ми смо преплављени њиховим јефтиним субвенционисаним млеком, па не видим да је ова држава увела неке рестрикције на млеко. То је веома слична ситуација. Значи, није им то добар изговор, поготово не за једну релативно економски нејаку земљу као што је Србија”, напомњенуо је Делевић.

Истиче да када се ове квоте преведу у новац, никоме се неће исплатити да плаћа толико царину.

Колико значи што је Железара у Смедереву део велике ХБИС корпорације

Железара је и пре ових квота имала проблема у пословању, а Станић каже да ће је ово додатно оптеретити.

“Проблем је што производња у Железари зависи од тога да ли постоји тражња на европском тржишту. Чак 80 одсто укупног тога што извезе Железара у Смедереву на светско тржиште заврши на тржишту ЕУ, количински и вредносно”, додао је Станић.

Подвлачи да уколико то тржиште буде затворено за ову компанију, поставља се питање одрживости, чак и у средњем року те компаније.

“Међутим, наравно, пошто је то део једне веће групе која се зове ХБИС, постоји могућност да се она суфинансира од стране мајке, тј. из Кине, која је врло профитабилна”, нагласио је Станић.

Кинески ХБИС је пета највећа челичана на свету по обиму производње. На питање да ли је то један од проблема из бриселске перспективе, то што је у кинеском власништву, Лалић каже да на неки начин то провејава кроз информације које се дају, али да се јавно то сигурно неће комуницирати.

“У сваком случају мислим да да, али са друге стране ту су сировине, ту су репроматеријали који ЕУ сигурно неће направити јефтинијим са овим мерама које постављају, тако да је то велико питање. У сваком случају, некако улива поверење и то што је Железара део те велике групе која је заправо из земље која контролише доминантно производњу челика јесте нешто што може себи да дозволи и одређени период у коме ће функционисати са већом или мањом профитабилношћу”, поручује Лалић.

Целу емисију "Око" можете погледати у видеу на почетку текста.