Бањац: Забрињавајући подаци о ценама грејања – ко ће проћи најскупље, а ко јефтиније и може ли се црвена зона избећи

За грејање стана од 60 квадрата, 180 дана у грејној сезони, потребна је енергија од око 9.000 киловатчасова.

Најниже трошкове за грејање, према подацима Агенције за енергетику, имаће домаћинства која се греју коришћењем дрва у подручјима у којима се дрво може набавити по нижим ценама, оквирно по 6.429 динара по кубном метру, a годишњи трошкови биће 53.000 динара.

Веће трошкове, 87.600 динара, имаће домаћинства која користе скупље огревно дрво, око 9.000 динара по кубном метру. У односу на претходну грејну сезону, цене огревног дрвета су веће до два одсто.

Домаћинства која користе пелет, имаће трошкове од око 76.000 динара. То је у поређењу са претходном грејном сезоном више за 17 одсто.

Трошкови грејања на природни гас биће, као и претходне сезоне, око 59.500 динара. То је само 6.500 динара скупље од најповољнијег грејања коришћењем дрвета.

Трошкови грејања на угаљ биће 77.700 динара и остали су на нивоу трошкова из претходне године.

Домаћинства која користе пропан бутан гас морају издвојити око 172.000 динара или четири одсто више него претходне године.

Трошкови грејања електричном енергијом су у односу на претходну годину увећани за четвртину. Домаћинства која користе термоакумулационе пећи имаће трошкове од 102.700 динара, само уколико се користи јефтинија ноћна електрична енергија. Допуњавање пећи коришћењем скупље електричне енергије два сата дневно, увећава трошкове за око 40 одсто, па они износе 142.000 динара.

Домаћинства која користе електричну енергију у грејним телима и котловима за етажно грејање морају да издвоје више од 250.000 динара за електричну енергију. То је најскупљи вид грејања ове грејне сезоне.

Бањац: Ово су забрињавајући подаци

Професор Машинског факултета Милош Бањац указао је да је Србија подељена у три зоне када је реч о јефтинијој струји.

“Београд има јефтину струју од поноћи до 8 ујутру, Војводина од 11 сати (увече) па до 7 ујутру, док остатак Србије ту струју има од 10 увече до 6 ујутру. Дакле, покушајте да користите што више електричну енергију током тог периода, што када постоје акумулационе пећи је и могуће”, навео је Бањац.

Истиче да су подаци о ценама грејања забрињавајући.

“Тих 9.000 киловатсати које треба потрошити, они нису равномерно расподељени током године, највише ће се трошити у децембру, јануару и фебруару. Тако да ће за ту потрошњу свако ко се греје на струју ући у црвену зону”, истакао је Бањац.

Нагласио је и да је однос између најјефтиније струје ноћу и најскупље струје у црвеној зони 12 пута.

“Дакле, сваки киловатсат ће бити 12 пута скупљи у тој зони. Тако да што више у јефтином периоду да се користи струја, на све начине да се смањи друга споредна потрошња, пошто не смемо да останемо без грејања – редукција коришћења бојлера, да се мање користи шпорет, пећ и други потрошачи”, каже Бањац.

Користити клима уређај у прелазном периоду

Препорука, каже професор, за све који имају клима уређаје је да у прелазном периоду њих користе за грејање, а да избегавају грејалице и електричне радијаторе.

“Три пута ће мање трошити струје ако то раде. Нажалост, како температура спољашњег ваздуха почиње да буде све нижа, ефикасност тих уређаја постаје мања и негде када дођемо до нула или чак у минус када су у питању температуре, онда се оне практично изједначавају са обичним грејним телима, тако да ту више немамо ту ефикасност”, објаснио је Бањац.

Колико кошта грејање преко топлана

Од 60 топлана у Србији, 28 их је предало захтев за промену цене, за седам је тај захтев одобрен. Професор Бањац напомиње да у анализи о ценама грејања недостаје део колико новца треба издвојити ако се грејете енергијом из топлане.

“Могу да разумем, зато што разне топлане имају различите цене грејања, али могли су да ставе неки оквир. На пример, већина Београђана се још увек греје на систем не наплате према потрошњи него по квадратном метру и за овај исти стан од 60 квадрата платиће негде око 105.000 динара само за грејање током грејне сезонеа. Значи, то улази у врх грејања што се тиче цена”, додао је Бањац.

Указао је и на једну нелогичност, а то је да је најјефтиније грејање на природни гас, а 90 одсто топлана управо то користи као енергент.

“Топлане набављају гас по комерцијалним ценама, а грађани који се греју за исту сврху користе тај јефтини гас коме је контролисана цена. Ту би свакако нешто требало урадити, јер испада да они који се греју на систем даљинског грејања плаћају више од дупло више, а користе исти енергент", објаснио је Бањац.

Шта одређује цену дрва

За кубик дрва у септембру 2025. године било је потребно издвојити између 6.500 и 9.000 динара у зависности од региона, то су подаци Агенције за енергетику. Дрва су, како пишу, била најјефтинија на југу Србије, а најскупља у Београду и Новом Саду.

Професор Бањац каже да у цену улази сеча дрвета, а ту се троши одрђена количина горива, али и цена транспорта и радна снага.

“Наравно да Војводина, која је слаба са шумом, слаба је ту сеча, то се све вуче из западне Србије, тако да је због тога ту и цена највиша. Војводина је добро покривена гасом, гасна мрежа прилично добро раширена, тако да се у Војводини махом греју на гас и немају толики проблем са снабдевањем дрвном биомасом”, додао је.

Јужна и западна Србија су богате шумом, у том делу има пуно и коришћења сопствених шума, што утиче на цену грејања.

"Око 50 одсто становништва Србије се греје управо на дрва, што је и добро и није добро. Када говоримо о билансу обновљивих извора енергије то је одлично, међутим то грејање је често неквалитетно, те пећи су слабе енергетске ефикасности, много биомасе корстимо на тај начин", објаснио је Бањац.

Истакао је и да се према подацима види да цена угља не расте, али да би угаљ требало избацити из грејања, јер је еколошки штетан.

“Имамо и по Београду неколико још котларница, не које припадају систему даљинског грејања, него индивидуалних, који раде на угаљ и мислим да Министарство животне средине има један програм гашења свега тога. На томе би требало и град да поради да се то погаси, јер су то изузетно велики загађивачи", закључио је Бањац.