Телетина драстично поскупела - ценом стиже лосос, колико би коштала да је из Норвешке

Цена телетине у Србији достигла је највиши ниво досад, а узроци су бројни – од хроничне несташице телади и смањења броја крава, до климатских промена и сложених односа на тржишту меса. Како је истакао Ненад Будимовић, секретар Удружења за сточарство Привредне коморе Србије, решење се налази у системским променама, новим моделима откупа и јачој сарадњи свих актера у ланцу производње меса.

Гостујући у Јутарњем програму РТС-а, Ненад Будимовић, секретар Удружења за сточарство и прераду сточарских производа Привредне коморе Србије, упозорио је да је раст цене телетине последица дугогодишњег опадања броја крава у земљи, што је довело до смањене понуде телади.

"Телад поскупљује јер је нема довољно, а то је директна последица вишедеценијског пада броја крава у Србији. Мањи број крава значи и мању репродукцију, што смањује понуду телади на тржишту и самим тим доводи до раста цене", наводи Будимовић

Цена телади достиже до шест евра по килограму

Према његовим речима, цене телади на сточним пијацама тренутно се крећу од пет до шест евра по килограму живе тежине.

"Цена зависи од региона, расе и кондиције животиње. Они који тове телад морају да уложе значајна средства већ на самом почетку", додао је Будимовић.

Он наглашава да је смањена репродукција највећи проблем у сточарству и да се овај тренд наставља већ деценијама. Посебно је упозорио да разлике у ценама између региона могу достићи 30 одсто, што додатно отежава планирање производње.

Иако основни економски закони одређују кретање цена, утицај на цену меса имају и други чиниоци, упозорава Будимовић. Важан утицај имају и трговачки ланци, као и уговори између произвођача и дистрибутера, који често нису транспарентни.

"Следећи корак након понуде и тражње јесте питање колико је одређени производ потребан трговачком ланцу. То важи не само за месо, већ и за све прерађевине. Уговори између произвођача и трговаца садрже много специфичности, па постоји простор за бољи договор обе стране. Имали смо интензивне разговоре с Министарством пољопривреде – потребна је дубља секторска анализа која би донела боље услове за све", наводи Будимовић.

Климатске промене додатно оптерећују сточарство

Поред проблема са сточним фондом, Будимовић је указао и на утицај климатских промена, које све више ремете производњу сточне хране.

"Осим болести које се шире у Европи, климатске промене су нам један од највећих изазова. Морамо као држава да кренемо од основа – од избора хибрида за сетву усева који служе као храна за животиње. Видимо да се један хибрид на једној њиви осушио, док је други преко пута потпуно зелен. То показује колико је значајна селекција, али и друге мере као што су наводњавање и агротехника", објашњава Будимовић.

Он је навео да Србија има идеалне услове за сточарство – дуг вегетациони период и потенцијал за испашу до 10 месеци годишње.

"Ове године је практично било могуће пустити стоку на испашу током 10 месеци. То су ресурси које морамо ефикасније користити", додаје он.

Житарице – кључне у ланцу исхране

Иако је жетва пшенице прошла добро, кукуруз је ове године остварио слабији принос, што ће додатно утицати на цену меса у наредним месецима. Сунцокрет је, према првим проценама, имао задовољавајућ род, али, као и увек, највећи изазов представљају цене на берзи.

"Пшеница је сачувана на време, кукуруз је нешто слабији. Видећемо како ће проћи сунцокрет. Али цена је та која највише утиче на финалну рачуницу произвођача", наводи Будимовић.

Цена живих грла никада већа

У директном укључењу са фарме код Зрењанина, сточар Чедомир Кецо потврдио је да је цена живог товљеника достигла и до 450 динара по килограму, што није забележено у скоријој прошлости. Због мањка домаће телади најављен је и увоз из Чешке, где су цене нешто повољније.

"Сву телад смо већ продали. Постоји интересовање да се уведе сигурност у производњу – кроз уговоре, чак и без унапред дефинисаних цена. Само тако ћемо постићи стабилност у ланцу снабдевања", истиче Кецо.

Потребна јача сарадња сточара и прерађивача

Будимовић закључује да је неопходно увести моделе који ће обухватити све трошкове производње – од хране за животиње и енергената до људског рада. Он предлаже да се откупна цена везује за цену кукуруза, као главне компоненте у исхрани животиња.

"Откупна цена више није неповољна за произвођаче, али и даље морамо да радимо на транспарентности и равномерној расподели добити између свих актера у ланцу – произвођача, прерађивача и трговаца", закључио је Будимовић.

Цело гостовање Ненада Будимовића можете погледати у видеу на почетку текста.