Европа се прегрева, и Србија тражи решење – даљинско хлађење као одговор на врелине

Сваког лета у Европи се бележе нови температурни рекорди. То већ озбиљно угрожава економије, функционисање енергетских система и свакодневни живот људи. Стручњаци су сагласни да екстремне врелине захтевају хитна, системска решења за хлађење.

"Мора се направити план адаптације. Атлантски савет издаје прилично драматична упозорења. Таласи екстремне врућине који трају и понављају се, несумњиво захтевају системски одговор. То више није луксуз – то је неминовност, јер овако високе температуре директно утичу на здравље људи", објашњава проф. др Дејан Ивезић, шеф Катедре за опште машинство и климатизацију и руководилац Центра за енергетику на Рударско-геолошком факултету. 

Још на нивоу академске расправе

Анализе показују да решење захтева промене у архитектури градова, мере енергетске ефикасности, више соларне енергије и развој система "даљинског хлађења" из постојећих топлана.

"То је изводљиво, али код нас је то још увек на нивоу академских расправа. У новим пројектима који су тренутно у фази израде, већ се размишља о увођењу даљинског хлађења. То је сада актуелна тема. А што се тиче законодавног оквира, већ неколико година уназад, у свим стратешким документима се препознаје потреба за доношењем закона о топлотној и расхладној енергији", истиче Дејан Стојановић, директор Удружења топлана Србије.

Хлађење у свету

Системи даљинског хлађења могу бити и до десет пута ефикаснији од класичних сплит-система. Највећу мрежу таквог хлађења има Шведска, а постепено их развијају и Француска, Аустрија, Финска, Немачка, Италија, Норвешка и Шпанија.

"У неким европским земљама већ постоје паралелни системи за даљинско хлађење, слични онима за даљинско грејање. Производи се расхладни флуид који се потом дистрибуира цевоводима. Проблем је у томе што постојеће инсталације нису прилагођене таквом систему, већ је потребна потпуно нова унутрашња инфраструктура", додаје проф. Ивезић.

Објекти за предстојећи Експо биће први у Србији који ће из нове топлане добијати и грејање и хлађење – као модел за будућност.