Министарка Ђедовић Хандановић за РТС: Србија разматра две опције за развој нуклеарне енергије

Како би се покрио раст потрошње електричне енергије, у свету се, осим повећања удела обновљиве енергије, излаз тражи у нуклеаркама као сигурном извору снабдевања. До половине века само Брисел најављује 240 милијарди евра улагања у нуклеарне пројекте земаља чланица Уније. И Србија разматра могућности развоја нуклеарних програма. 

Србија је добила прву техничку студију о примени нуклеарне енергије у мирнодопске сврхе. Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић наводи за РТС да се разматрају две опције: традиционалне нуклеарне електране и мали модуларни реактори који су у свету све више у фокусу.

Традиционалне нуклеарке пружају економске предности, док мали модуларни реактори нуде већу флексибилност, могућност модуларног проширења и ниже почетне инвестиционе трошкове.

"Једна технологија технички и технолошки још није потврђена. То су мали нуклеарни реактори који су још у развоју. Имамо комерцијалне нуклеарне електране које нуде економију обима, док мали модуларни реактори нуде флексибилност, модуларност и нуде ниже инвестиционе трошкове", навела је Ђедовић Хандановићева гостујући у Јутарњем дневнику РТС-а.

Студија је показала да постоји могућност интеграције нуклеарне енергије у постојећи преносни систем Србије, али не у блиској будућности, већ за 15 до 20 година.

Фазе припреме и развојни тим

Према речима министарке, припрема за изградњу нуклеарних објеката захтева испуњавање одређених фаза према смерницама Међународне агенције за атомску енергију, које трају од пет до седам година. Током тог периода потребно је спровести додатне студије и анализе, као и формирати тело које ће управљати развојем нуклеарног програма.

"Те фазе трају, прва и друга конкретно, негде између пет и седам година. У току њих треба да се заврше даље додатне студије и анализе, али и да се формира тело које ће се бавити развојем нуклеарног програма. Ми смо тренутно управо у формирању таквог тела унутар Министарства рударства и енергетике, наравно са представницима научних института али и других институција које могу допринети оваквом једном подухвату", рекла је министарка и додала да се то, пре свега, односи на обуку стручних кадрова, што је јако битно, а процењује се да ће цео тај процес коштати негде око 30 милиона евра.

Министарка истиче да је обука стручних кадрова кључни део стратегије.

"На крају овог периода биће донета одлука о избору технологије и партнерима са којима ће Србија сарађивати", навела је гошћа Јутарњег дневника.

Сарадња са потенцијалним партнерима

Партнери Србије у развоју нуклеарне енергије још нису дефинитивно изабрани. Француска компанија EDF ради на првој техничкој студији, а Србија има и уговор о сарадњи са француском владом за ране фазе припреме програма.

"Француска има изузетно велико искуство јер око 70 одсто своје енергије производи у нуклеарним електранама и управља великим бројем таквих постројења. То је драгоцено знање које могу пренети земљи у развоју, као што је Србија. Међутим, када причамо о изградњи нуклеарних електрана, Француска их дуго није градила", навела је министарка.

Указала је да има и других земаља, као што је Јужна Кореја, која је у Уједињеним Арапским Емиратима успела да за релативно кратак период сагради једну јединицу.

"Велико искуство са нуклеарном енергијом имају и Јужна Кореја, Русија и Кина. Намеравамо са Јужном Корејом да потпишемо један споразум о сарадњи која се тиче обе врсте технологије и то у наредна два месеца, тако да мислим да ћемо себи дати прилику да разматрамо сарадњу са партнерима из различитих земаља", навела је Ђедовић Хандановићева. 

Раст потрошње енергије у Србији и свету

Појашњавајући зашто је важно да Србија уђе у нуклеарни програм, нагласила је да ће не само Србији него и земљама у Европи, али и уопште глобално требати све више и више енергије, да је потрошња све већа, и лети и зими, и да ће бити још већа у наредним годинама и деценијама.

Истакла је да обновљиви извори, колико год могу да донесу и да допринесу и декарбонизацији и смањењу штетних гасова нису дугорочно и стабилно решење, зато што зависе од временских услова. 

Према њеним речима, раст потрошње енергије у Србији и свету захтева трајна и стабилна решења за обезбеђење базне енергије.

"Обновљиви извори имају своју улогу, али нису довољно стабилни јер зависе од временских услова. Фосилна горива такође имају ограничен животни век, па нам је потребна алтернатива која може дугорочно да обезбеди енергију уз значајно мање емисије штетних гасова. Нуклеарна енергија је једна од таквих опција, са радним вековима од 80 до 90 година", наводи министарка.

Почетак енергетске транзиције у Србији

Оценила је да данашње отварање соларне електране Петка у Костолцу, прве у власништву државе, значи да је енергетска транзиција и званично почела у оквиру нашег највећег предузећа. 

"Следи, наравно, и завршетак ветропарка у Костолцу. То је битно зато што се ти пројекти реализују на старим рударским одлагалиштима, значи да се користи постојећа инфраструктура за обновљиве изворе енергије. То ствара додатна радна места, чисти извор енергије", рекла је министарка и додала да је циљ да Електропривреда развија и друге пројекте.

Пројекат Бистрица – реверзибилна хидроелектрана

Такође, посебно је нагласила важност пројекта Бистрица – реверзибилне хидроелектране која ће омогућити боље коришћење обновљивих извора и повећање енергетске сигурности.

"Пројекат је у завршној фази, у току је добијање локацијских услова и финални преговори са Јапанском агенцијом за међународну сарадњу, која треба да финансира пројекат", навела је министарка.

Говорећи о производњи угља и увозу, министарка је навела да је производња стабилизована и повећана за седам одсто у првих шест месеци ове године у односу на прошлу, а увоз је смањен.

"Квалитет угља у нашим басенима опада, због чега отварамо нове копове и улажемо у опрему за континуирану производњу. Увоз служи као резерва и ради повећања калоричне вредности угља за већу ефикасност термоелектрана", нагласила је Ђедовић Хандановићева.

О санкцијама НИС-у: Преговори трају, циљ је да не ступе на снагу

Када је реч о санкцијама НИС-у чије је увођење одложено до краја јула, рекла је да преговори иду прилично тешко, зато што смо у незавидној ситуацији између две велике силе, Русије и Америке, између којих разговори не теку једноставно и траже више времена него што је то можда очекивано у јануару или у фебруару. 

"Четврти пут је добијено продужење лиценце за рад Нафтне индустрије Србије. Нама је веома важно да за очување стабилности и снабдевања тржишта и цена, санкције не ступе на снагу, тако да ћемо се борити свим начинима да наставимо дијалог са једном и са другом страном, да заштитимо нашу позицију", рекла је министарка.

Додала је да наша ситуација није нимало лака, да су околности непредвидиве, али да постоји оно што можемо да урадимо и што се већ ради, а то је да се повећају резерве на максимум, да и други снабдевачи поред НИС-а, а то је већ случај, могу да преузму снабдевање. 

"Наш је циљ да санкције не ступе на снагу. Србија ништа није учинила да би допринела увођењу санкција. Једино можемо да се надамо, а пре свега да радимо у том смислу да добијемо најбољи могући резултат за наше грађане, а то је да НИС настави да послује, да рафинерија у Панчеву стабилно може да производи нафтне деривате", закључила је министарка Ђедовић Хандановићева.

Цело гостовање министарке Дубравке Ђедовић Хандановић можете погледати у видеу на почетку текста