Деоница ауто-пута од Паковраћа до Пожеге отворена за саобраћај

Нова деоница ауто-пута "Милош Велики" од Паковраћа до Пожеге отворена је за саобраћај у 12 часова.

Карактеристично за ту деоницу је што пролази кроз веома тежак географски терен, због чега су изграђени бројни тунели и мостови, који чине готово трећину трасе.

Председник Србије Александар Вучић, који је деоницу обишао јуче током свечаног отварања, навео је да је поносан због тога што је "упркос свему најтежа деоница завршена".

На целокупном пројекту је пројектовано 35 мостова укупне дужине 5.196 метара, четири надвожњака укупне дужине 592 метра (три моста на локалним путевима након силаска са денивелисаних раскрсница укупне дужине 180 метара).

Пројектована су и четири надвожњака у склопу денивелисаних раскрсница укупне дужине 1.075 метара и то: 13 мостова дужине више од 100 метара, а најдужи мост 478 метара, шест мостова дужине од 25 до 100 метара, 16 једнораспонских мостова дужине од 10 до 25 метара.

Мост преко Западне Мораве је јединствен у односу на остале, јер премошћује реку распоном од 80 метара, а укупне дужине је 330 метара.

Изграђено је 1.912.000 метара квадратних насипа и три комплетне саобраћајне петље, које ће омогућити растерећење постојеће обилазнице око Чачка.

Део од Паковраћа до Пожеге у саставу је деонице Прељина–Пожега дужине 30,96 километара, од чега су 11,4 километра деонице Прељина–Паковраће пуштена у саобраћај 2022. године.

Деоница Прељина–Пожега надовезује се на већ изграђени ауто-пут "Милош Велики" који је у саобраћају од Сурчина до Прељине, у пуном профилу ауто-пута са припадајућим објектима, петљама, тунелима и мостовима.

Финансијер деонице је Влада Србије – Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, а инвеститор ЈП "Путеви Србије".

Главни извођач радова је "China Communications Construction Company" (матична компанија фирме ЦРБЦ), а уговорена вредност целе деонице од Прељине до Пожеге износи 523.530.000 долара (450 милиона евра).

Топографски и геоморфолошки услови су захтевали потребу за пројектовањем и изградњом укупно три тунела: Трбушани, Лаз и Муњино Брдо.

Тунел Трбушани налази се у првој трећини деонице. Даље траса прелази преко Западне Мораве и пење се обронцима планине Овчар и Јелице.

Кроз планину Јелицу пробија се тунел Лаз. Затим се траса спушта према Лучанима кроз Марковицу и Негришоре. После Лучана пролази кроз брдски масив тунелом Муњино брдо до места Прилипац, где је и завршетак деонице.

Сва три тунела су пројектована са по две одвојене тунелске цеви, свака за један саобраћајни смер.

Дужине тунелских цеви тунела Трбушани су приближно 300 метара.

Дужине тунелских цеви тунела Лаз су приближно 2.700 и 2.900 метара (дужина леве цеви по осовини леве цеви је 2.842,57 метара, а дужина десне цеви 2.662,33 метра).

Према подацима "Путева Србије", осовинско растојање тунелских цеви је од минимално 35 до највише 55 метара.

На трећини дужине тунела пројектовани су везни ходници за пролаз возила из једне у другу тунелску цев са нишама за возила у квару, као и девет пешачких попречних везних ходника на прописаним међурастојањима, који омогућавају безбедну евакуацију у инцидентним ситуацијама.

На средњем делу овог попречног ходника за пролаз возила, резервисан је простор за погонску трафостаницу.

Испод пешачких стаза на обе стране коловоза предвиђен је простор за смештај различитих електроенергетских и телекомуникационих инсталација.

Дужине леве и десне тунелске цеви тунела Муњино брдо су у просеку 2.750 метара, леве цеви 2.755,75 метара, док је десна цев нешто краћа, са дужином од 2.740,14 метара.

Тунел Муњино брдо је пројектован са две тунелске цеви за сваки правац вожње по једна, односно кроз сваку тунелску цев се одвија једносмерни саобраћај са две возне траке.

Ширина коловоза у тунелу је 7,70 метара. Осовински размак тунелских цеви је око 30 метара. Висина саобраћајног профила је Х=4.75 метара.

Са обе стране коловоза су пројектоване службене пешачке стазе, ширине од 1,19 метара – 1,24 метра. Испод њих је простор за смештај различитих електроенергетских и телекомуникационих инсталација.

Попречни пешачки пролази за прелазак пешака из једне у другу цев у случају ванредног догађаја у тунелу, пројектовани су да могу да пропусте и интервентна возила и налазе се на растојању од 220 до 280 метара.

За сваку тунелску цев су пројектована по два проширења за уклањање покварених возила – хаваријске нише. Попречни возни пролази за пропуштање возила из једне у другу цев су део тунела Муњино брдо пројектовани на међусобном размаку од 1.000 до 1.006 метара у подужном правцу.

Тунели Лаз и Муњино брдо представљају тренутно најдуже друмске тунеле у Србији.

Само у првом делу деонице од постојеће наплатне рампе "Прељина" до Паковраћа, који је дужине 14,3 километра, урађено је измештање електроенергетских, телекомуникационих, водоводних и гасних инсталација на укупно 73 места.

Ауто-пут Е-763 Београд – Јужни Јадран служи као витална веза између Србије и Црне Горе, повезујући Београд са подручјем Јужног Јадрана. На ширем плану, побољшаће повезаност између Румуније, Србије, Црне Горе и Италије.

У Пожеги је предвиђена изградња саобраћајног чвора по коме се део ауто-пута одваја за Котроман и гранични прелаз са БиХ.

Пројекат деонице Прељина–Пожега ауто-пута Е-763 смештен је на јужном делу ауто-пута Е-763 у Србији.

Надзор и управљање објектима се врши 24 часа сваког дана из оперативно-управљачких центара према јасно дефинисаним процедурама реаговања у случају ванредних догађаја.