Нису само прерада и трговина клинови у точковима сточара – произвођачи и стручњаци нуде решења

Традиција, знање, објекти - чини се имамо све за озбиљну производњу свињетине. Све, осим броја свиња. Последњих неколико година изгубили смо трећину сточног фонда. Произвођачи кажу - решење за опоравак сектора је гарантована откупна цена.

Марко Јевтић, пољопривредник из Великог Орашја код Велике Плане каже да је скочила цена, али да је то далеко испод цене коштања свиња. "Нама је цена коштања 230, односно 235 динара. То је без икакве зараде“, наводи Јевтић.

"Ми никада не знамо која је реална цена коју кланичари треба да постигну када је у питању уговор са малопродајом. Све се зна што се тиче примарне производње. Колико кошта један товљеник и онда нам га обара неко сваког петка са неким својим ценама или са дозволама за увоз“, каже Сања Челебићанин из Пословног удружења за сточарство.

Јевтић напомиње да је најбитније кад би држава стала иза сточара, да нам гарантује неку цену наредних годину-две, бар цену коштања, да не бисмо имали губитак.

"Није посао само Министарства пољопривреде, него и целе Владе и сектора привреде. Дакле, да имате јасно дефинисане калкулације и да имате одредбе које кажу да продајна цена неке хране не може бити испод произвођачке“, додаје Челебићанин.

Нису само прерада и трговина клинови у точковима сточара. Гуши их и увоз меса животиња које су храњене генетски модификованом сточном храном која је јефтинија, а код нас забрањена.

Пооштравање правила о декларисању и безбедности

Проблем је и у томе што је у Европској унији рок трајања за дубоко замрзнуто месо шест месеци. У Србији годину дана. Да би се избегле манипулације са замрзнутим, али и са свежим увозним месом, нови министар најављује пооштравање правила о декларисању, следљивости, безбедности.

"Ми углавном увозимо замрзнуто месо за прерађевине, имамо довољно свежег меса. Међутим, кад се десе поремећаји, долазе нагле количине и свежег, па се десе злоупотребе да се месо одмрзава и нађе на рафовима. Ако се то буде радило, а дозвољено је, мора да пише крупно - да се зна да је то месо из те и те земље. И да је старо толико дана. Нек потрошач сâм одреди да ли ће купити месо старости један или два дана по вишој цени или ће да купи увозно месо које је старости 10 дана по нешто нижој цени“, каже Драган Гламочић, министар пољопривреде.

Најављује увоз прасади које недостају, јер је то, каже, боља мера него да увозимо месо. Ипак, стручњаци сматрају да је најбоља, системска мера, увоз основног стада, тј. приплодних крмача.

Шта је најрентабилније

Академик проф. др Цвијан Мехић са Пољопривредног факултета у Београду сматра да би било најрентабилније да се сада инвестира и увезе 30 до 50 хиљада назимица, од којих свака годишње треба да дâ минимално 35 прасади.

"И од тих прасади да поново оставимо квалитетно женско потомство, на тај начин можемо најбрже, за најкраћи период да обновимо наше свињарство. Оваквим трендом, увозом прасади ми ништа не чинимо. Значи, увеземо прасад која су тежине 25 килограма, утовимо их два и по-три месеца и иду на тржиште и само додатно продужавамо агонију проблема у свињарској производњи“, каже Мехић.

Стручњаци су оптимистични, тим пре што су се произвођачи коначно ујединили - 98 одсто њих ушло је у кровно удружење које је после састанка са ресорним министарством успело да подигне откупну цену.

Важно је да у игри остану сви - и велики и мали играчи, и они који одгајају једну и они који тове више десетина хиљада животиња, закључују познаваоци.