Стручњак са Бејстрита Милош Вуковић: Трговински рат Америке и Кине добиће – Европа

Ова 2025. година могла би да буде економски преломна и за Србију и за свет. Ако амерички председник Доналд Трамп ових дана царине ломи преко колена, у намери да сломи Кину, шта ће све на финансијским тржиштима широм света успети да поломи?

Када је почела ковид криза, Милош Вуковић, потпредседник за инвестиције у RBC Global Asset Management и један од наших највећих стручњака за финансијска тржишта у свету, прогнозирао је да ће азијске земље проћи боље од западних, да ће Европа проћи теже, а земље у развоју најтеже. У Београд је стигао право са Бејстрита (Bay Street), што је канадска верзија Волстрита. 

Ви сте потпредседник Одељења за инвестиције RBC Global Asset, а то је једна од највећих инвестиционих банака у Канади. Ако бих Вас сада питала да нам исто овако једноставно објасните ко ће у овим трговинским ратовима да добија, ко да изгуби, шта бисте рекли?

– Пре него што одговорим директно на питање, треба објаснити шта у ствари Америка и Трампова администрација хоће да постигну овим трговинским ратом. Он има четири циља. Један је да смањи дефицит и спољни дуг. Дефицит је у висини око шест одсто од бруто друштвеног производа, а дуг око 121 одсто од БДП-а.

И по томе, једино Италија и Јапан имају већи дуг. То је неодрживо и уосталом Трамп је и добио ове изборе на платформи да смањи тај дефицит и дуг. То смањује флексибилност улагања владе.

Други циљ је глобализација, односно успорење. Они сматрају да постоје победници и губитници у процесу глобализације и себе виде у оном другом кампу и они мере утицај глобализације на своје тржиште, тако што мере учешће индустријске производње у бруто друштвеном производу који је пао са 30 одсто после Другог светског рата на 10 посто сада. И посебно придају значај 2001. години када је Кина примљена у Светску трговинску организацију. Кад се прати тренд, он је био праволинијски од Другог светског рата до данас. Не постоји неки бржи пад од 2001. године.

Онда они хоће да смање свој удео у финансирању трошкова одбране НАТО-а и зато су сада инсистирали да друге земље повећају свој удео од два до пет одсто. Америка тренутно покрива три четвртине трошкова НАТО-а и то је велики део њиховог буџета, тако да на тај начин хоће да смање и свој дуг.

Четврти циљ је да узму контролу над границама и смање ту илегалну имиграцију која улази у земљу.

Хоће ли све то бити могуће, јер нама са стране делује да увек америчка администрација функционише брже, да је бржа од европске која је трома. Али сада нам некако са доласком Доналда Трампа на власт, ово делује као политика "што на ум, то на друм".

– Тако је. Када посматрамо, рецимо, инвестирање, Чарли Мангер и Ворен Бафет, познати инвеститори су се залагали за следећу методу: исто тако је важно донети добру одлуку као избећи лоше одлуке. Ако инвестирате у акције неке компаније, избегаваћете оне компаније које немају профит, које могу да банкротирају, избегаваћете компаније које су прецењене. И на тај начин повећате свој успех.

А када то применимо на Трампа и његову администрацију, треба да погледамо које то они одлуке доносе и на који начин желе да постигну циљеве и где могу да направе грешке.

Прво, они би требало да избегну повратак инфлације и треба да се залажу за смањење каматних стопа и повећање страног капитала. Међутим, ове мере које су донели, као што је повећање царина, управо чине супротно. Царине могу у кратком року да повећају њихове државне приходе, али оне су инфлаторне и неко мора то да плати, платиће потрошачи и произвођачи и то подиже цене.

А хоће ли Кина у овом трговинском рату да изгуби како то Трамп очекује?

– За сада не изгледа тако. Мислим да они чак имају неку предност, зато што се Трамп повуче кад год се види нека негативна реакција тржишта.

У априлу или почетком маја, када је повећао Кини царине на 140 посто, одједном су камате скочиле и принос на обвезнице. И он је био осетљив на то. Скочиле су чак на четири и по одсто, скоро пет одсто. И то повећава камату и отплату дуга. Тако да се он одмах повукао.

Сада је смањио Кини царине на 40 одсто. Сад су одложили до неког јула или 11. августа, коначни договор. Али већ сам данас читао да Кина губи стрпљење, сматра да је Трамп већ прекршио неке договоре и мислим да кинески народ, њихова природа може много више да издржи притиске него што то може америчка.

Ми се овде често питамо како ће финансијска тржишта, како ће берзе да одреагују на Трампа. А рецимо, вама су финанције у крви. Читала сам у једном штампаном издању магазина Бизнис, где ви кажете да је Ваш отац био банкар, да ваша супруга ради на Бејстриту, да је ваша ћерка такође у финансијама, једино син није. Објасните нам како ће тржиште капитала реаговати сада на све ово што ради Трамп.

– Ми смо глобална фирма, значи ми улажемо глобално и одлучујемо како да упослимо капитал у разним регијама. И кад погледамо тржишну капитализацију свих компанија у свету, 70 посто је алоцирано на Америку. Тамо су највредније компаније на свету.

Они су порасли после велике финансијске кризе са 50 на 70 одсто. Значи, Америка је имала ненормалан раст у задњих 15 до 20 година, и ја мислим да ће доћи сада до кретања у супротну смеру. Ми већ лоцирамо део нашег капитала ван Америке, више смо оријентисани на Европу и Азију.

Када погледате вредност компанија, рецимо у Америци, гледа се колика је њихова зарада, па колико пута, значи 22-23 пута су вредне америчке компаније, док су у Европи то свега 14-15, у Канади 12 одсто, тако да ту су много веће могућности, као и у развијеним земљама.

Ви радите у Одељењу за процену ризика, инвестиције, процењујете колики је ризик за улагање где на свету, ви управљате туђим милијардама. Дакле, кад треба да одлучите где ћете уложити туђе милијарде, ви их сада ређе пласирате у Америку.

– Зато што је њихов очекивани принос мањи него у другим регијама. И то је оно што сам рекао што инвеститори гледају. Како да избегнемо грешку и да избегнемо да изгубимо паре. Значи већа је могућност ван Америке.

А где су веће зараде ван Америке?

– Веће су сада у Јапану. Европа, кад погледамо сада, увек је била врло строга што се тиче фискалне политике. Па је чак и Немачка је донела велики буџет. Један разлог је да би се улагало у сектор одбране. И то само по себи донеће око пола посто раста и кад се још додају улагања у компаније, вероватно један до један и по посто.

У Америци очекујемо раста бруто друштвеног производа око 1,3 посто, а у другим регијама два до два и по посто. Тако да то говори о томе где ће бити већа зарада.

Пошто долазите из Канаде, морам и ово да вас питам о односу Трампа према Канади. Постоји хумористична анимирана серија South park, где је Канада увек крива за све. Да ли је Трампу сада Канада крива за све. Он хоће економским притиском, како је најавио, да припоји Канаду.

– Прошле недеље били су велики пожари у Манитоби. Ја сам очекивао да чујем да је сада Канада крива ако они пређу у Америку, али нису. Ја мислим да се, пре свега, ради о личној нетрпељивости између Трампа и Тридоа и сад кад је Тридо дао оставку, мислим да је смањио реторику, али Канада је велика земља, има природне ресурсе, воду, нафту, ретке метале, све би то Трамп радо да придобије за себе.

Тако да мислим да он то само прича, али наравно, постоји притисак и нада се да ће добити неки добар дил, како он каже.

Ви сте рекли да сада гледамо неко затварање, да глобализација иде у назад. А јесте ли ви заправо у Канаду дошли 1992. када се свет отварао, када сте гледали неке обрнуте процесе? Јесте ли сада некако затворили круг у каријери? Шта сте гледали тада на Западу?

– Ја сам уверен да још од Адама Смита међународна трговина погодује свима који учествују и ја не верујем у то да постоје само губитници и победници, ја мислим да свима може да буде боље као последица трговине и глобализације до одређеног нивоа, наравно, али мислим да је ово само овај тренд сада из гледишта једне земље, једне регије и да то није добро.

А пошто сада тај процес иде у супротном правцу, хоће ли и сада као у оној вашој прогнози с почетка ковид кризе Европа проћи најгоре?

– Па не, ја мислим да ће боље проћи него Америка. Пре свега, барем у кратком року, мања је инфлација у Европи. Раст ће бити већи него рецимо у Америци због свих ових ствари које се набројале. Мислим да ће Америка добацити до 1-1,3 одсто раста.

У Европи ће раст бити два посто у наредних пар година.

По томе се ова ваша прогноза разликује од онога што обично мисле економисти, јер генерално је неки став да Европа успорава, да је чак и пре ове кризе и пре царина имала проблем са успоравањем, да је аутомобилска индустрија у Европи у кризи, да има тај јаз између Европе и Америке.

– Мања је инфлација тамо, тако да централне банке могу да наставе са смањењем камата. То ће дефинитивно помоћи компанијама. Финансијски сектор стоји одлично.

Постоје читави сектори који добро пролазе. Ако би смањила неке баријере и неке захтеве за одређене индустрије, мислим да Европа може да прође боље него Америка у наредне две до три године.

Има један шаљив графикон по чему је ко лидер, па је Америка рецимо лидер у дигиталном бизнису, Кина у вештачкој интелигенцији, а Европа је лидер када је реч о бирократији и регулисању те области. Је ли то тô што мислите да Европа треба да смањи?

– Још увек су оштри закони о природној средини и све о чему мора да се води рачуна, али видим да се ради на томе. Тако да мислим, за сада, ове године, европско тржиште доста добро стоји.

Европа је за нас главно извозно тржиште, тамо извозимо 60 одсто робе. Из Европе долази највише страног капитала. Како све то може да се одрази на нас? 

– Па ја мислим да видим ту могућност за нашу земљу да развија неке секторе и кад дођем овде стално пратим оно шта се дешава разговарајући са пријатељима и видим да ИТ сектор доста добро и мислим да је то наша могућност да наставимо да га развијамо сада како Америка поставља царине Кини, чак и Вијетнаму и неким другим азијским земљама, то је прилика за нас да преузмемо неке од тих аутсорсинг послова за наш ИТ сектор. Треба се оријентисати на извоз у Европу, Азију и земље у развоју тако да имамо ту шансу.

Ви у Београд долазите повремено, отишли сте 1992. године. Кажу да се неки економски трендови, нарочито на дуги рок, не морају пратити преко званичне статистике, да се неке промене у економији једне земље виде и голим око. Шта сте ви видели овог пута?

– Волим да своје мишење базирам на подацима, не толико на анегдотама – стварно видим да је Београд доста сређен, мој брат ради у ИТ сектору, тако да сам ту видео доста напретка. Угоститељство и туризам су велика прилика. Имам неке пријатеље који су долазили овамо из иностранства и одушевљени су, треба да развијамо природни туризам.

Током своје каријере Ви сте видели много криза, а отишли сте у свет у време овде једне наше економске кризе. Радили сте у Југобанци која је у то време била једна од највећих банака у Југославији, али је тренутак био такав да сте морали да одете. Шта за вас представља прва криза коју сте гледали у очи 1992. лично и професионално?

– Кад човек прође кроз кризу и тежак период то га учини јачим и онда је спреман за оне наредне. Такође 2008. је била велика криза, затим током ковида и сва искуства помогну да се настави даље.

На коју годину личи 2025. и да ли ће бити преломна? 

– Може да се поистовети са 1993. и 2012. у свету. Видимо да долази до промена. Америчко тржиште је уживало ту премију да када се улаже, компаније су вредноване много више – 22 пута, амерички долар је био јак, сада он слаби.

Долази до промена, треба тражити нова тржишта за инвестирање и за развој.