Компанија "Росатом": Нудимо решење Србији за јачање енергетске независности земље

Директорка представништва државне корпорације "Росатом" у Србији Марија Деурић рекла је да "Росатом" поздравља тежњу Србије да ојача енергетски систем земље и диверсификује енергетски биланс увођењем нуклеарне производње, која ће служити као поуздан, ефикасан и безугљенични извор енергије.

"Уверени смо да ће изградња нуклеарне електране омогућити стварање услова за дугорочни друштвено-економски просперитет земље и ојачати њену енергетску независност. Нуклеарна електрана ће такође помоћи у доприносу спровођењу климатске стратегије Србије, која предвиђа смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште за скоро 70 одсто до 2050. године", истакла је Деурићева.

Како каже, "Росатом" је спреман да понуди својим српским партнерима комплетан спектар решења, од нуклеарних електрана мале снаге базираних на реакторима "РИТМ-200", до енергетских блокова велике снаге генерације Три плус.

"Наше технологије су већ показале своју поузданост и ефикасност како у Русији, тако и на страним објектима", навела је Деурићева.

Директор Института за нуклеарна истраживања "Винча" Славко Димовић изразио је жељу за сарадњом са компанијом "Росатом" зарад изградње нуклеарне електране.

"Ја бих волео да се ангажује руско државно предузеће 'Росатом' које запошљава више од 400.000 људи и немам никакав проблем да кажем да је руска технологија најнапреднија везано за градњу нуклеарних електрана. Једино Русија има затворен нуклеарни горивни циклус и једина има способност и знање да експлоатише руду урана, да прави и обогаћује гориво, да изграђује нуклеарне реакторе и да даје кредитни аранжман", нагласио је Димовић.

Пал Ковач, шеф кабинета Нуклеарне електране "Пакш један" у Мађарској Пал Ковач, навео је рад ове нуклеарне електране као пример на који адекватно коришћена нуклеарна енергија може значајно допринети енергетској стабилности државе.

"Морамо отворено да комуницирамо са друштвом и са јавношћу, како бисмо им омогућили да схвате добробити нуклеарне енергије и прихвате било који облик њеног коришћења. Тек након тога ћемо моћи да говоримо о детаљима и техничким питањима", рекао је Ковач.

Државна секретарка Министарства науке, технолошког развоја и иновација Србије Марија Гњатовић оценила је енергетску транзицију у региону као приоритет и главно питање стратешке безбедности и стабилности.

"Сведоци смо глобалне неизвесности и убрзања климатских промена. Енергетска стабилност и независност су кључни изазови али и шанса за паметну трансформацију и енергетску транзицију. Наука и иновације су више него икада раније стубови за промене и паметну енергетску трансформацију, а то препознаје и глобална научна заједница. Један од примера је усвајање резолуције Уједињених нација која се односи на међународну декаду науке за одрживи развој", рекла је Гњатовић.