Око: Србија у Трамповом царинском нуклеарном удару – како америчка формула утиче на домаћу привреду

Сања Станимировић, директорка компаније "Тестерал", која у САД извози 70 одсто своје робе, рекла је за РТС да је Трампова одлука о царинама на извоз од 37 одсто била велики шок за њих, иако су очекивали некакву реакцију, али не овако драстичну.

Објаснила је и да тренутно немају информације о томе како ће се одразити на њих и царине од 25 одсто на извоз алуминијума и челика.

"Да ли ће то бити 25 посто, да ли ће бити додато 37 посто или ће се све завршити на тих 37 посто", навела је Сања Станимировић.

На питање шта би се десило уколико би се те царине сабрале, Станимировићева је одговорила да би то дефинитивно значило брисање компаније "Тестерал" са америчког тржишта на које им је било потребно доста времена да уђу.

"Две године су рађена само истраживања, без иједног продатог производа. Сад смо већ осам година тамо пристуни. Заиста је огроман потенцијал, али много смо и уложили и средстава и енергије и сертификата, прилагођавање самог производа, јер је грађевина различита од земље до земље и заиста имамо преко 70 одређених пројеката широм Америке", навела је Сања Станимировић.

Додала је да је компанија "Тестерал", која се између осталог бави и производњом алуминијумске и ПВЦ столарије, имала пројекте у Њујорку, Чикагу, Охају и на Флориди.

Сања Станимировић је нагласила да је овај период за њих најгори, пошто су производе продали по старим ценама и неће моћи да наплате разлику која је настала увођењем нових царина.

"За друге пројекте који долазе ми ћемо моћи да променимо цене и да политику цена адаптирамо на новонасталу ситуацију. Поготово што ми имамо своју ћерку компанију у Америци која купује од 'Тестерала д.о.о' и уговара са другим америчким компанијама. Фактички, на нашу компанију ће пасти комплетан терет оног тренутка када роба буде ушла на америчко тржиште", истакла је Сања Станимировић.

Професор међународне трговине на Економском факултету у Београду Предраг Бијелић напоменуо је да је реч о царинама, а не о тарифама, што је погрешан превод.

"Царине су један инструмент из 19. века, који се од 20. века ни не примењује. Све царине су биле јако ниске захваљујући раду и ГАТ-а и Светске трговинске организације. У свему томе, иницијатор су биле САД. У смањењу царина и креирању оваквог међународног трговинског система за који сада аутори кажу да му је Трамп дао смртоносни ударац", објаснио је професор Бијелић.

"Чак и када се режим у спољној трговини мења, мора да постоји прелазни период"

Истакао је да је све ово неочекивано и да, чак и када се режим у спољној трговини мења, мора да постоји прелазни период.

"Доналд Трамп са Канадом, са Мексиком има регионални трговински уговор. У сваком уговору увек постоји отказни рок од шест месеци, управо да би се привреда прилагодила зато што ја и ви можемо да натоваримо камион, наш камион иде и кад дође на границу, ми се шокирамо. То не сме да се деси. Мора да постоји прелазни период зато што за привреднике оно што је још опасније од високих царина, то је неизвесност", истакао је професор Економског факултета.

Говорећи о Трамповој формули која је изазвала много непознаница, професор Бијелић је рекао да му је јасно како је примењена формула.

"Он је применио на америчким подацима. Разлика је огромна. По нашим подацима, ми имамо дефицит 60 милиона, а према америчким имамо суфицит 600 милиона. Разлика је у методологији статистике спољне трговине. На пример, ја сам гледао када се нама јавља дефицит, негде од 2010. године. Тада Фијат почиње да извози, али ми сав износ фактуришемо и гледамо као извоз у Италију, а један део иде у Америку. Могуће је да америчка царина то води по земљи порекла, а не земљи увоза и онда то приписује Србији", навео је Бијелић.

"Формула показује неусклађеност размене, не може да израчуна еквивалент царине коју ми примењујемо"

Напоменуо је да методологија статистике није прецизна и да има доста неусклађености. Као пример, Бијелић је навео извоз кукуруза преко луке Констанца у Румунији, који се код нас води као извоз у Румунију, док се у кинеској статистици види да они доста кукуруза увозе из Србије, али се то не види у нашим подацима.

Професор Бијелић је навео да америчке царине нису биле оволико високе чак ни двадесетих и тридесетих година 20. века када је протекционизам био на врхунцу.

"Ово мени делује као тако нешто трапаво, није осмишљено како треба, није израчунато, јер та формула која је представљена, већина економиста се слаже да је то формула која показује неусклађеност размене, а не може да израчуна еквивалент царине коју ми примењујемо њима. За то постоје друге методе", нагласио је професор Бијелић.

Емисију Око о америчким царинама у целости погледајте у видео-снимку на почетку текста.