Банке и грађани очи у очи – како преживети дуг

Закон о заштити корисника финансијских услуга који је измењен, ступио је на снагу пре двадесетак дана.

Виши стручни сарадник у Сектору за заштиту корисника финансијских услуга НБС Ђорђе Гојковић каже да се ефекти примене закона виде, али не само због закона, већ и због онога што је претходило закону.

"Пошто је тема разговора стамбени кредити, с обзиром на то да је последња мера привременог ограничења каматних стопа предвиђала практично исто законско решење које имамо сада по ступању закона на снагу", додао је Гојковић.

"Дакле, када је закон почео да важи, привремена мера је престала да важи, али се практично исто правило, односно ограничење на каматне стопе на стамбене кредите примењује и овим законом, тако да бисмо могли рећи да су већ приметни ефекти овог закона”, појашњава Гојковић.

Финансијски стручњак Владимир Васић каже да су и банке на добитку дугорочно.

Ниже камате на дозвољени минус, на кредитне картице

Око 70 или 80 одсто људи у Србији користи дозвољени минус. “Сада је нижа камата и на дозвољени минус, на недозвољени минус, на кредитне картице, на стамбене кредите и на потрошачке кредите где се ефекти уштеде значајно виде“, рекао је Гојковић.

Корисници су у овом периоду, од када важе мере ограничења, вишеструко уштедели на тим услугама. Просек за дозвољени минус је 19 одсто каматна стопа, да нема ограничења било би око 26 одсто, а за недозвољени минус би био 25, а сада је око 18 одсто, наводи Гојковић.

Да ли банке треба нас да обавесте о променама

Васић верује да је закон о заштити корисника финансијских услуга предвидео ту клаузулу. "Заправо, када причамо о стамбеним кредитима, ми добијемо од банке информацију на мејл да је дошло до смањења каматне стопе. Месечне рате су ниже због пада еурибора и то је тренд који се наставља и надам се да ће тако и остати", каже он.

Додаје да је заправо овај закон био 12 година на снази. Како каже, с једне стране имамо неке директиве Европске уније где ми покушавамо то што је најбоље у пракси да имплементирамо у наш закон, а с друге стране имамо и нешто што смо ми сами, вероватно и Народна банка Србије, научили у међувремену и видели шта је мањкало, шта би могло да се поправи, тако да је то уграђено у овај закон.

Појачана транспарентност, право да се предомислите

Васић издваја да је транспарентност појачана. Саветује грађане да када дођу у банку, не  жур јер узимање кредита или куповина кредита је као куповина било чега другог.

“Увек је крај године, односно почетак, следећа прилика да планирате зашто вам је нешто потребно. То немамо баш навику да радимо. Као и компаније, тако и ми као физичка лица треба да направимо неки мини план. Довољно је да разумете где ће вам и када ће вам бити потребан новац. И то је кључно. Нема журбе, кад је журба, имате шансе да погрешите", рекао је Всић.

Наравно, и закон је предвидео да имате право и да се предомислите, односно постоји рок од 14 дана ако сте нешто увидели, ви можете рећи - ја одустајем, нећу овај кредит, наводи Васић.

О ненаплативим кредитима

Такође, дата је могућност да онај ко је носилац кредита, прво може да нађе купца за своју непокретност и прода је, ако може по већој вредности, а онда разлику да врати банци, што раније није било. На сву срећу, таквих случајева је све мање, зато што се редовно измирују обавезе, додаје Васић.

Никада нисмо имали нижу стопу ненаплативих кредита, сложили су се гости Београдске хронике.

"Према подацима којима располаже Народна банка, рекордно је најнижи удео НПЛ-ова у стамбеним кредитима и у фебруару је био 1,35”, навео је податак Гојковић.

То значи да од 100 кредита, само 1,35 не може да сервисира своје обавезе редовно.

Саветодавне услуге у банкама

Гојковић напомиње да већина банака припада матицама које су у земљама Европске уније. "Ми се на овај начин усклађујемо са правилима ЕУ и радити у једном транспарентнијем окружењу је у сваком случају и за банке корисно, а наравно да морају да се придржавају и закона", подвукао је Гојковић.

Гојковић је напоменуо да је по први пут у нашем правном систему практично уведено  новим законом о заштити корисника - институт саветодавних услуга које банке морају да дају својим клијентима.

Саветодавне услуге могу давати искључиво банке и то је бесплатно за кориснике.