Нови аграрни прописи – мали фармери брину да ће субвенције отићи великим системима

Предлог власник великих аграрних система да им се повећа праг за право на пољопривредне субвенције, изнет прошле недеље у Привредној комори, остао је углавном испод медијског радара. Чак се и власник једне од највећих индустрија меса пожалио због неконтролисаног увоза меса.

Зоран Матијевић из "ИМ Матијевић" указао је на проблем са ограничењем субвенција.

"Ако радите више хиљада хектара, имате субвенције само за 100 хектара и онда се праве проблеми – региструје се више газдинстава. На фарми имам 60.000 товљеника, а само 6.000 има право на субвенцију", рекао је Матијевић.

Мирослав Мишковић из "Делта холдинга" сматра да субвенције, ако је циљ развој пољопривреде, не треба да буду ограничене.

"А ово што се ради до сто грла, предлажем да добију субвенције од Министарства за социјалну заштиту", каже Мишковић.

И Александар Костић из "МК Групе" сматра да помоћ малим пољопривредницима треба да има префикс социјална, као и да треба подстицати ефикасност и што већу производњу.

"Ми, и велики, средњи и мали, бисмо то дочекали оберучке ако би сви били једнаки у тој производњи", рекао је Костић.

Субвенције за мале фарме и ставови стручњака

Позив привредника да им се повећа обим субвенција, председник Србије је проследио министрима финансија и пољопривреде.

Наредних дана требало би да доставе рачуницу у којој потреба за додатним улагањима не сме да се подмирује повећањем аграрног буџета.

Чедомир Кецо из Удружења пољопривредника "Агропрофит" указао је на значај малих фарми за производњу млека.

"Мале фарме су највећи произвођачи млека у Србији и дају скоро 80 одсто укупне производње која добија премије. Велике фарме производе свега 120 милиона литара за потребе млекарске индустрије. Однос треба уважити и не треба стварати погрешну слику да Србија зависи од великих фарми", рекао је Кецо.

Стручњаци су предложили да се субвенције повећају са 29 на 50 млечних грла по газдинству, истичући да четворочлана породица може обезбедити пристојну зараду и производну опрему са 50 грла.

Проф. др Зоран Рајић са Пољопривредног факултета у Земуну нагласио је да аграрна политика не може бити вођена због малог процента великих газдинстава.

"Имамо свега 0,29 процената газдинстава изнад 100 хектара. Трагедија је што у овој земљи 81 одсто газдинстава има бруто пољопривредни производ чија је вредност мања од 15.000 евра, од чега не можете да живите", упозорио је проф. Рајић.

На фармама са 300 млечних грла годишње се заради око 6.200 евра по грлу.