Штедња у динарима "сигурнија опклада" од чувања девиза

Штедња у динарима се у протеклих 12 година повећала 11 пута - то су последњи подаци Народне банке Србије.

Наташа Понигер, директорка Одељења за девизно тржиште у Сектору за монетарне и девизне операције Народне банке Србије рекла је да је динарска штедња крајем 2024. године достигла износ од преко 191 милијарде динара и то је рекордни износ динарске штедње.

Додаје да је та штедња у поређењу са 2012. годином повећана за готово 11 пута, а њен раст 2024. године, када се посматра у апсолутном износу, је рекордни.

Динарска штедња повећана за 53,3 милијарде

"У 2024. години динарска штедња повећана је за 53,3 милијарде динара, а када посматрамо процентуално, такође долазимо до веома високог раста динарске штедње прошле године од готово 40 одсто. Поред динарске расте и девизна штедња, што је такође одраз поверења становништва у банкарски и финансијски систем Србије“, наводи Понигер.

Међутим, каже она, тај раст девизне штедње је умерен, док је раст динарске штедње изузетно динамичан.

Који су разлози раста динарске штедње

"Један од разлога овако динамичног раста динарске штедње јесте атрактивност и исплативост динарске штедње у поређењу са штедњом у еврима, која је доминантна у девизној штедњи. Народна банка Србије редовно на сваких шест месеци објављује резултате анализе исплативости динарске и штедње у еврима и те анализе указују на већу атрактивност и исплативост динарске штедње у поређењу са штедњом у еврима. Последња таква анализа израђена је и објављена средином фебруара ове године. И она указује на то да је штедња у динарима исплативија како у кратком, тако и у дугом року“, каже она.

Конкретни примери

Према њеним речима, у том извештају који је објављен на сајту Народне банке Србије, на конкретним примерима је указано колико је то исплативије.

"Рецимо, уколико је штедиша уложио износ од 100.000 динара крајем 2023. године, на рок од три месеца, у поређењу са улагањем евроеквивалента, он би улагањем у динарску штедњу остварио за око 500 динара више у том периоду орочења, у поређењу са улагањем на девизну штедњу у еврима“, каже Понигер.

Када је рок дужи, та разлика је још већа. Рецимо, на годину дана остварио би за око 2.200 динара више у поређењу са тим да је штедиша улагао у штедњу у еврима.

"Слични резултати добијају се и када, рецимо, посматрамо период од 2012. године и када се ти улози на годину дана обнављају из године у годину. У том случају, у том 12-годишњем периоду, разлика између динарске и девизне штедње износила би око 48.000 динара, што није тако мала разлика", каже она.

Повољније каматне стопе код динарске штедње

Што се тиче саме исплативости и атрактивности динарске штедње у поређењу са штедњом у еврима, она произилази из повољних каматних стопа на динарску штедњу, затим из чињенице да се на динарску штедњу не плаћа порез, штедиша у еврима на остварену камату треба да плати порез у износу од 15 одсто, док тога код штедње у динарима нема, подвукла је гошћа Јутарњег програма.

"На атрактивност динарске штедње и њен динамичан раст, нарочито изражен последњих година, утиче и то што генерално у Србији постоји остварена стабилност - ценовна, финансијска, свеукупна, макроекономска, укључујући и релативну стабилност девизног курса динара према евру, што такође подстиче штедише да користе ту атрактивност штедње у динарима у поређењу са штедњом у девизама“, истакла је она.

Случај календарског ефекта

У 2024. години највише су расли динарски улози на шест до 12 месеци, па затим они на три до шест месеци. Улози чији рок од једне до две године су благо опали.

Објашњење постоји и лежи у календарском ефекту преступне 2024. године, због чега се у 2024. години бележи пад тих улога преко једне године.

"Календарски ефект није присутан само код штедње у динарима, већ и код штедње у еврима. На пример, улози орочени на годину дана у марту 2023. године, били су орочени на 366 дана због преступне 2024. године и аутоматски су прешли у улоге орочене преко једне године. Док од марта 2024. године имамо ишчезавање тог ефекта и преливање депозита из дугорочних у оне који имају краћи рок од једне године. Значи, искључиво је реч о календарском ефекту, при чему треба напоменути да у неком дужем временском периоду посматрано, ситуација наравно није таква“, каже она.

Поверење становништва у националну валуту

Понигер наводи да штедња у динарима указује на поверење које становништво има у националну валуту, односно у стабилност динара.

"Тај раст штедње у динарима указује и на поверење становништва генерално у банкарски и финансијски систем наше земље, у кредибилитет централне банке. Такође, указује и на поверење које грађани имају у мере које актери монетарне и економске политике у нашој земљи доносе“, додаје она.

Како наводи, у поређењу са периодом од пре 10 до 12 година, па и више, може се рећи да је наш банкарски систем стабилнији.

Према њеним речима, раст динарске штедње повећава кредитни потенцијал банака за кредитирање становништва и привреде. И то пре свега динарско кредитирање становништва и привреде које са становишта динаризације сматрамо пожељнијим.

Што се тиче утицаја на каматне стопе, ту нема директне везе.

Евро, долар, динар

Евро ће се вероватно наћи под ударом због америчких царина на робу из Европске уније. 

"Што се тиче самог евра и најављених царина САД према другим земљама, укључујући и ЕУ, одлука још није донета и није извесно колико ће царине износити. Очекује се одлука у наредном периоду. Међутим, оно што је битно јесте да таква одлука утиче, пре свега, на кретање евра према америчком долару, при чему је реч о пару валута који је најтргованији на међународном финансијском тржишту и који је изузетно волатилан управо зато што је под утицајем великог броја фактора на глобалном нивоу. И као такав однос евро-долар не може да утиче, бар не директно, на кретање евра према динару на домаћем девизном тржишту“, истакла је она.

Динар под утицајем бројних фактора

Динар је под утицајем великог броја фактора из домаћег, али и из међународног окружења.

Под утицајем је, како каже, и геополитичких кретања и разних криза које долазе из међународног окружења.

"Међутим, кад је реч о односу евра према динару на домаћем девизном тржишту, Народна банка Србије је протеклих 12 година посвећена одржању релативне стабилности курса динара према евру. Реагује по потреби, било на страни куповине девиза, било на страни продаје девиза, како би тај однос евро-динар и даље остао релативно стабилан, што је од великог значаја за ценовну, финансијску и свеукупну макроекономску стабилност наше земље и, наравно, од значаја је и за динарску штедњу“, закључила је Наташа Понигер.