Руси, Американци и Србија око НИС-а - коме иде добит у великој енергетској партији?

Потписом на уговор из децембра 2008. године НИС је прешао у већинско руско власништво. Којим потписом и како ће прича око власништва у НИС-у да се заврши видећемо током наредних 40 дана. Оно што смо видели је да су у петак Сједињене Америчке Државе, објавиле да, због руског власништва, уводе санкције НИС-у. Шта ће бити разрешење ове ситуације, какве ће бити последице по Србију, а какве по регион?

Душан Бајатовић, директор "Србијагаса" рекао је за Око да су Американци санкцијама подигли цену нафте на берзама са 74 на 81 долар за барел, што ће бити већи приход за Русе него што ће их санкцијама оштетити.

Приметио је да нису уведене санкције на уранијум који треба Сједињеним Државама, али све то како каже, отвара питање зашто баш сад и зашто администрација која завршава свој мандат.

"Ако пажљиво читате папир тамо пише - 50 плус власништва имаш санкције, 50 одсто и мање, немаш санкције“, навео је Бајатовић.

Међутим, навео је да ОФАК има дискрециона права и зато се чека и промена америчке администрације, појашњења и онда кључни разговор са Путином. Како је навео, формално не би требало да бринемо, али ипак ми не знамо шта ће САД да траже, па да у том смислу разговарамо и са Русима.

"Србија води суверену политику, а доказ је и ово што се уводе санкције у овом сектору. Ми не знамо шта ће тражити Американци, да ли је услов испод 50 одсто власништва, да ли је трећина или је то 100 посто власништва“, истакао је Бајатовић.

Сматра да није тачно да се санкције неће одразити на економију и тврди да неће доћи до непријатељског преузимања НИС-а.

"Мислим да ће ово питање бити позитивно решено, јер ми толико дугујемо њима (Русима) и они нама наћи ћемо позитиван договор и никаквих кантица неће бити“, истакао је Бајатовић.

Санкције по америчким правилима

Милош Бањац, професор на Машинском факултету такође истиче да је проблем што не знамо шта су тачно услови које САД хоће да наметне.

Истиче да Американци намећу санкције другим државама по њиховим правилима, а интересантно је шта ће ЕУ да каже по овом питању.

Давор Штерн, бивши министар енергетике у Влади Републике Хрватске сматра да ако дође до примена санкција НИС-у очекује пад прихода Јанафа, мада како каже он има могућности и другог пословања.

"Догађа се нешто неуобичајено, уведене су санкције Русији, а Србија је колатерална штета, као и Јанаф. Мислим да ће се доста тога разјаснити са доласком нове америчке администрације. Међутим, не значи да ће оне одмах престати кад дође Трамп. За скидање санкција потребна је можда двотрећинска већина у Сенату и Конгресу. Поступак је много тежи, него увођење санкција. Ја навијам да Јанаф и даље пружа своју услугу“, навео је Штерн.

На питање шта ако амерички ОФАК каже не можете да платите Русима, да ли следи принудна национализација, Бањац каже да је то правно питање.

"Ако Американци кажу да нису санкције према Србији надам се да ће нам дозволити да се извучемо некако, јер како да се извучемо ако нам вежу руке. Лицемерство је да причате једно, а радите друго“, истакао је Бањац.

Без јединствене формуле према руским компанијама у ЕУ

Штерн је коментарисао како руске компаније несметано послују у неким државама ЕУ. Каже да је ситуација различита од државе до државе и да нема јединствене формуле.

"Знам неколико држава где су се Руси повукли, негде смањили власништво испод 50 посто, негде 25 посто. Нема правила. Поред неких земаља у ЕУ и у Швајцаркој се догађала национализација руске имовине“, навео је Штерн.

На питање како то да "Гаспром" није на црној листи, а "Гаспром њефт" јесте, Штерн одговара да је цео свет парадокс и понавља да нема јединствене формуле.

Бајатовић напомиње да не би требало да од Руса правимо непријатеље.

"Имали смо случајева где су уведене, па суспендоване санкције. Русија неће оставити Србију без гаса. Добро је што је Вучић постигао са Азејберџаном договор и да нема обуставе испоруке гаса, али у наредним годинама гасна једначина неће бити решена без Руса за цео овај простор“, истакао је Бајатовић.

Према његовим речима, Американци јесу велики и моћни, али није мала ни руска улога.

"Најскупљи је гас којег нема. Суштина је да већи део новца који је НИС показао као добит, он је рефинансиран, а нису га послали у Москву“, каже директор „Србијагаса“.

Да ли смо спремни за различите опције

Истиче да је Србија спремна за различите опције, а можда ћемо морати да донесемо и неке законе. У понедељак долази нова администрација. Мислим да нам неће требати две трећине у Конгресу. Питање је да како да водимо нови стратешки дијалог кад хоће да нас убију“, рекао је Бајатовић.

Гледајући са стране Штерн каже да делује да је "Гаспром њефт" улагао у НИС и да је то чињеница и да је рафинерија у бољем стању него раније.

Поздравио је Пленковићеву изјаву о санкцијама и покушајима да се ова ситуација ублажи, да се казни Русија, али не преко ње и Србија.

НИС је 2008. завршио са губитком, то није уобичајено за енергетске фирме, преузимањем он је променио начин пословања. Бањац сматра да је добро да Влада има контролу над енергетским компанијама, а добро је и да "имате своју њиву па дате пола пола, то је добар договор, а друга половина није одлазила у Москву већ је остала овде“,

Бајатовић истиче да се прави нови светски поредак са новим утицајем.

"Све је ово велики притисак. Не смемо да урадимо ништа да Србија застане, а камо ли да се распадне. Енергетску сигурност морате да платите. Ове санкције су доказ да водимо самосталну политику. Морамо да будемо мудри, ради се о томе да минимализујемо штету“, закључио је Бајатовић.