Принцип енергетских спојених судова - шта ако Америка уведе санкције НИС-у и колико коштају алтернативе

Председник Александар Вучић синоћ након разговора с америчким званичником Хозеом Фернандезом о санкцијама НИС-у и енергетици рекао је да нема превише лепих вести, али да ће Србија очувати своју енергетску безбедност. Детаље о разговору с Хозеом Фернандезом председник Вучић ће, како је саопштио, моћи да објави за неколико дана.

Уредница економске рубрике листа "Политика“ Јасна Петровић Стојановић сматра да Србија може да избегне америчке санкције

"Ово нису само санкције НИС, ово су и санкције држави Србији, с обзиром да је Србија 30 одсто акционар у НИС-у, тако да би то био директан удар и на нас. Верујем да би могло да се нађе неки заобилазан пут, или нешто што ће мање да нас боли, поготово после споразума у области енергијске безбедности и сигурности, који је потписао наш министар спољних послова у септембру или у октобру, када је био у Америци. Надам се да Америка неће прекршити оно што је сама потписала“, истакла је Петровић Стојановић.

Међутим, ако до санкција ипак дође, каже, алтернативе би биле - национализација до већинског преузимања или да неко трећи купи НИС, али колико располаже информацијама то ће се тешко догодити да Русија уступи свој део Србији јер то није ствар бизниса, већ политике.

Уредница портала "Енергија Балкана“ Јелица Путниковић појашњава да НИС снабдева, поред бензинских пумпи и целокупну привреду, производи нафтне деривате и за грађевинарство, за индустрију, за петрохемијски сектор.

Ако то све буде морало да се увози, онда би, напомиње, то стварно утицало и на процењен раст српске привреде у 2025. години.

Путниковићева верује да није у реду да одлазећа администрација у САД се на крају мандата окоми баш на Србију.

Колико коштају алтернативни начини снабдевања

Као алтернативе, Петровић Стојановић помиње Мађаре, Аустријанце, Грке, међутим додаје да ако геополитичка ситуација буде лоша, свака од тих компанија која је у Србији гледаће да задовољи пре свега своје потребе.

"НИС је тај који покрива 70 одсто тржишта и он треба да настави у континуитету исто да ради. Он је број један овде. Могли бисмо да се снабдевамо код комшија, да се ослонимо на те домаће резерве и залихе које треба да имамо и да чекамо да ова администрација у САД оде, да дође нова и да Трамп ипак промени плочу“, истакла је Петровић Стојановић.

На питање да ли би било решење да се умањи руски удео, Путниковићева сматра да то у суштини није право решење јер је онда питање колико ће то Србију да кошта када се једном заврши рат у Украјини, кад престану све санкције.

"Нису Гаспром и Гаспром-њефт, дошли у Србију зато што воле Србију. Они су проценили да им је улазак на српско тржиште нафте и нафтних деривата добар пословни потез“, напоменула је уредница портала "Енергија Балкана“.

Додала је да нема могућности да ми кажемо Русима, да препродају свој удео неком трећем, да задовољимо Американце или Брисел, јер нема фер плеја у привреди, сви гледају да зараде.

Путниковић као једно од решења види да евентуално Гаспром преузме од Гаспром-њефта све акције, што би онда значило да ће Американци морали да уведу санкције Гаспрому.

Док Петровић Стојановић као другу алтернативу види да Транснафта, наше јавно предузеће, почне да увози нафту и да онда на тај начин можда решимо тај проблем, али је питање колико би све то коштало јер је гориво и овако најскупље код нас после Албаније и Грчке.

Шта после завртања вентила у Украјини

Вентили у Украјини, кад су у питању гасоводи, су заврнути. Европска унија каже, неће бити никаквих проблема због тога.

Путниковићева се слаже да сад тренутно нема проблема јер су напунили складишта уочи зиме, међутим каже, чим се таква ситуација деси у енергетици, увек на берзама поскупе енергенти.

"Значи, плаћаће Европљани мало скупљи гас, њих у суштини нико ништа не пита, али ће се осветити својим политичарима на предстојећим изборима у Немачкој, у Француској. Видели смо како је Макрон прошао. Значи, Европа неће остати без гаса да се смрзава ове зиме. Они ће имати довољно, неки стручњаци кажу, за народних 50 дана, то је отприлике до краја фебруара“, рекла је Путниковићева.

Петровић Стојановић каже да Европа неће сигурно моћи да избегне поскупљење гаса зато што је ЛНГ од увек био много скупљи од руског гаса.

"Друго, начин на који се он претвара из једног у друго стање, начин на који се он допрема, све то има додатне трошкове, Много земаља нема инфраструктуру да га преточи из једног у друго стање. Проћи ће ових 50 дана, али највећи део привреде је на гасу у Европској унији. Они имају гасне електране које производе струју“, указала је Петровић Стојановић.

"Кад Американци кину, сви добију грип"

Министарка Дубравка Ђедевић-Хандановић је такође изјавила да то неће утицати на Србију, пошто се гасом не снабдевамо преко Украјине, него преко Турске и даље гасоводом Балкански ток.

"Сад је све остало на Турском току и на Балканском току и они који се нису снабдевали сад ће почети тим правцем. Богу хвала што смо га направили на време и што ће сад гас моћи да иде до Мађарске, до Аустрије, али проблем је заиста Словачка која је ту прва на удару, проблем је Чешка“, каже Петровић Стојановић.

На питање ако у Европи буде већих енергетских потреса, може ли све то да заобиђе Србију, гошћа Јутарњег програма каже да је то тешко и да се већ види скок цена јер када Америка кине, ми овде добијемо грип.

Путниковићева сматра да смо ове зиме што се гаса тиче мирни.

"Ја верујем да смо мирни и у будућности, јер нико није помињао да ће се нешто урадити да се престане са транзитом кроз Турски ток, а Турска покушава да постане гасно чвориште“ рекла је Путниковићева и истакла да чим се поремети снабдевање енергентима негде, онда се то прелива, у принципу спојених судова.