Први приватни рудник на Руднику, две деценије касније
После две деценије од приватизације, у руднику код Горњег Милановца запослено је више од 450 радника. Иако су у овој години формирали тим младих школованих радника, стално је отворен конкурс за радно место помоћника рудара.
На посао у рударске јаме и производне погоне рудника код Горњег Милановца из варошице Рудник долази више од 20 одсто запослених, а доста радника је из Чачка, Љига и других околних места.
У последње време, спас је стигао и из Босилеграда, одакле су упослили 14 рудара, а новоформирани тим стручњака просечно има од 30 до 35 година.
"Посао је јако динамичан. Ниједан дан није исти и то је нешто што је добро у овом послу, изазовно. Имамо добру сарадњу са старијим колегама, који нам преносе њихова искуства. Њима преносимо нова знања и технологије. Сви засад лепо сарађујемо", каже Марко Младеновић, управник рудника.
У руднику на истоименој планини, ове године произведено је 286.000 тона руде и око 15.000 тона концентрата олова цинка и бакра.
Препреке и инвестиције
Максимално раде са постојећим капацитетима, а због велике потражње за производима и концентратима посла би било и више.
"Када та рудна тела буду исцрпљена која су велика, богата и захтевају модерне механизације, онда морамо поново да се враћамо на оно што је било пре пет шест година – то су мања рудна тела и градилишта која траже већи број запослених", каже Ацо Илић, генерални директор "Рудник и флотација".
Без обзира на бројне препреке, годишњи план реализације послова је испуњен, а и у следећој години планирају инвестиције пре свега у истражне, припремне радове, али и куповину нових машина и ангажовање већег броја радника.
"Година 2025. мислим да ће бити још успешнија. Ако цене метала на светском тржишту, а везани смо директно за те цене, остану овакве какве су, смањићемо трошкове производње", каже Иван Коматина, директор предузећа "Contango".
Рудних резерви има за дугогодишње рударења на Руднику, у руднику који је 2004. године постао је први приватни рудник са подземном експлоатацијом после Другог светског рата.
Коментари