Саобраћајни колапс у Београду - да ли је у метроу спас

У Београду има више од 700.000 регистрованих аутомобила и сваке године региструје се још између 13.000 и 15.000. Ова чињеница, кажу из Секретаријата за саобраћај, објашњава стање на улицама. Стручњаци су сагласни да је највећи проблем у градском превозу, као и да је неопходна изградња метроа.

"Ми имамо инфраструктуру какву имамо, дакле не можемо рушити зграде у центру града. Са друге стране, имамо одређени број паркинг места и број саобраћајних трака и раскрсница и неопходно је у Београду битно више улагати у јавни градски превоз, посебно градски масовни превоз, што подразумева да што пре изградимо и метро," рекао је др Крсто Липовац са Катедре за безбедност саобраћаја Саобраћајног факултета у Београду.

Прва траса - линија која спаја стари и нови део града

Др Сања Фриц са Грађевинског факултета у Београду, додаје да прва траса мора решити постојећи саобраћајни проблем, а све наредне трасе решавају неке будуће проблеме и ту је јако важан тај избор, етапности изградње и која линија ће бити прва у приоритету.

"Нажалост, то је годинама уназад била линија која спаја стари и нови део града. Последњи планови по реализацији метроа су то променили. Факултет грађевински је дао своје примедбе, за то оне нису уважене и реализација је настављена," навела је Фриц.

У Београду је у претходне две и по године урађено много нових саобраћајних решења. Проширени су булевар Зорана Ђинђића и Тошин бунар, Вишњичка улица и Земунска улица, док је једна од мера, наводе из секретаријата за саобраћај, која унапређује услове у саобраћају - давање саобраћајницама карактер транзитних, као што је Карађорђева улица.

Увођење кружних токова

"Град Београд уводи кружне токове, као нову меру која возачима треба да омогући нове опције кретања, повећану безбедност и континуирани ток кретања. Нови кружни ток код Бранковог моста један је од пет кружних токова који ће функционисати у том делу Новог Београда и који ће заједнички возачима омогућити да се одабрано определе који ће мост користити за прелазак у стари део града," наводе у Секретаријату за саобраћај града Београда.

"Кружни ток не може повећати капацитет, може се наћи нека мера са калибрацијом тих семафора, али мени је јако жао што од почетка овде није укључена струка, струка која би анализирала ситуацију пре, анализирала ситуацију после и радила на балансирању и додавању неких нових мера којима ћемо добити боље решење," навео је Липовац.

Стручњаци су сагласни да је град комплексан систем и да се мора више пажње посветити планирању саобраћаја у граду. У складу са планирањем треба радити реконструкције постојеће мреже, планирати будућу мрежу и проширење капацитета. Наглашавају да мере које се спроводе не доприносе побољшању и да нека уведена решења нису добра.

Нема решења преко ноћи

"Значи, како долази до тих решења, до предлога решења, промена типа раскрсница, методолошких поставки које су супротне оним што јесу нека правила струке и верујем да је то последица да имамо тренутно један слободно могу рећи хаос на саобраћајној мрежи у граду," навела је Фриц.

Иако ниједна мера неће решити саобраћајне проблеме Београда преко ноћи, комбинацијом неколико – улагањем у јавни превоз, паметним саобраћајним системима, промовисањем алтернативних видова транспорта и бољим урбанистичким планирањем – могу се постепено ублажити гужве и побољшати укупна мобилност у граду.

Дугорочно планирање, политичка воља и сарадња градске управе, привреде, струке и становника кључни су у успешно решавање саобраћајних изазова.