уторак, 15.10.2024, 21:00 -> 21:16
Извор: РТС
Случај "велике четворке" – договорене цене и монопол или преписивање цена од лидера на тржишту
Сувласник и оснивач "Гомекса" Горан Ковачевић рекао је за РТС, поводом покретања поступка против четири велика трговинска ланца, да очекује да Антимонополска комисија ради свој посао и оценио да је Србија пуна монопола - видљивих и невидљивих. Не мора да значи да су ланци априори договорили цене, сматра професор Економског факултета Зоран Богетић и указује да у пракси постоји "заточеничка дилема малопродаваца“, када је продавац фасциниран ценама лидера и покушава да их следи. Нама је потребна додатна конкуренција, оценила је професорка Економског факултета Јелена Жарковић.
Антимонополска комисија је покренула поступак против четири велика трговинска ланца због основане претпоставке да су закључили такозвани рестриктивни споразум, односно договарали цене. Под лупом комисије су Делез, Универекспорт, Меркатор С и ДИС. Шта на ову одлуку комисије каже велика трговачка четворка, шта то значи за кретање цена у малопродаји, шта значи за тржиште, а шта за потрошаче?
Сувласник и оснивач "Гомекса" Горан Ковачевић рекао је у емисији "Око", коментаришући поступак против четири трговинска ланца, да је то посао који држава треба да ради јер људи теже живе после короне, и да држава треба да реагује. Међутим, каже да би могло да се разговара о томе да ли је ово адекватан начин да држава реагује. Додао је да је сличну ситуацију провере имао и "Гомекс“ пре неколико година, да је поступак вођен и обустављен јер је све било у реду.
"Очекујем да Антимонополска комисија ради свој посао. Србија је пуна монопола - видљивих и невидљивих. Постоје две тезе - да је повећан профит предузећа и, као друга, да је одређан број артикала имао исте цене. Има доста објашњења зашто се то дешава“, каже Ковачевић.
РТС-у су достављени одговори три трговинска ланца "Делеза", "Меркатора С" и "Универекспорта" док ДИС није доставио одговор.
Одговори три трговинска ланца
Компанија "Делез" између осталог истиче да у целости послује у складу са прописима Републике Србије и редовно подноси извештаје. "Универекспорт" је навео да у потпуности сарађује са Комисијом за заштиту конкуренције и да, такође, поштује законску регулативу Републике Србије. Меркатор С је навео да има добру сарадњу са свим државним органима и са Комисијом за заштиту конкуренције, као и да су им доставили све што је потребно како би се уверили да је њихово пословање у складу са законом.
Професор Економског факултета Зоран Богетић прокоментарисао је одговоре као озбиљне и сугерисао им да направе темељно анализу имајући у виду ранију праксу, не само код нас, где следбеници прате праксу лидера.
"Треба проверити да ли је до преклапања цена у различитим ланцима дошло спонтано“, рекао је Богетић и истакао да трговци знају да се забораве и следе праксу лидера.
На питање да ли види нешто спорно у томе што се на фотографији од 8. августа виде представници неколико трговинских ланаца како седе у ресторану, профсор каже да у томе не види ништа спорно.
"Трговински ланци су под пресијом шта да раде са маржама, како да се помогне животном стандарду становништва. Ако разговарају на ту тему, не мора да значи да су априори нешто договарали“, рекао је Богетић.
Навео је пример из праксе који се назива "заточеничка дилема малопродаваца“, када је продавац заточен ценама лидера на тржишту, и када је он фасциниран ценовном политиком најбољег и покушава то да ради.
"Када је рад Комисију у питању, они ће савесно одрадити свој посао. Међутим, имате скок оперативних трошкова у малопродаји, сам промет је дупло спорије растао него што су плате расле. Малопродаја је имала озбиљан задатак да надокнади то - спорији раст промета, наспрам раста трошкова. Како је то решавано, провериће Комисија за заштиту конкуренције“, рекао је Богетић.
Више од 200.000 људи у трговини
Професорка Економског факултета Јелена Жарковић је рекла да се на основу изјава представника власти може закључити да је држава сумњала и као увод је била акција "Најбоља цена“, а сада и истрага против четири трговинска ланца.
"Трговина је важна, запошљава 200.000 људи. Међутим, можете да приметите да од 2022, 2023. године до данас расту порески приходи по основу опорезивања профита фирми и то врло значајно и то је реални раст прихода. Такође, још више расту приходи од царина и од ПДВ-а. То значи да неки профит расте“, каже Жарковићева.
Навела је пример истраживања које је спровео ММФ на европском нивоу и које је показало да је раст инфлације допринео расту трошкава пре свега сировине, али да је највише раст инфлације допринео расту профита компанија.
Фама око маржи
Ковачевић истиче да је пре 10 година било потребно око 20 одсто марже да би били рентабилни, а да је то сада 27 посто како би се преживело.
"Можда једна компанија у Србији има марже од 44 одсто. Бруто маржа код нас се креће између 28 и 29 одсто. Цела трговина је зарадила 5 пута мање него НИС или три, четири пута мање него рудник бакра из Мајданпека. Није нормално да 200.000 људи оствари профит пет пута мањи него НИС, где имате не знам колико пута мање запослених него у трговини“, оценио је Ковачевић.
Оснивач "Гомекса“ сматра да је неко искористио ову ситуацију да би зарадио, али да то није у трговини. Ковачевић објашњава да сви трговци прате 100, 200 артикала које купци препознају и дешава се да има "преписивања" од великих трговина.
Професор Богетић је оценио да је маржа комплексна категорија и да је трговина својеврсна игра на основним животним намирницама.
"На месо су мале марже - између 9 и 10 одсто и трговина то гледа како да ће да надокнади. Марже основних животних намирница су пристојне, не видим екстремна одскакања. Поента је у бекстејџу, имате екстремне разлике у односу на просечну маржу“, рекао је Богетић.
Појаснио је да су марже на месу толике да су трговци на губитку и да онда они то надоместе на другим производима.
Републички завод за статистику указао је на олигополе у млекарској индустрији. Богетић напомиње да Комисија треба да се позабави тиме, али и да то није усамљен случај и да је таквих примера било у европској пиварској индустрији.
Српски производи јефтинији у региону
Кад људу дођу из иностранства коментаришу колико су порасле цене у Србији, приметила је Жарковићева.
"Српски производи који се продају у иностранству су јефтинији него код нас. Нама недостаје додатна конкуренција. У Хрватској имају још страних ланаца. Имали смо ситуацију да су људи прелазили границу да би тамо куповали неке јефтиније производе“, каже Жарковићева.
Напоменула је да поступак против четири трговинска ланца није без разлога покренут и да држава прати своје токове.
"Последњи податак показује да је реална потрошња опала, раст цена је почео да нагриза дохотке“, каже Жарковићева.
Без изрицања максималних казни за трговце до сада
Први пут се дешава да Тужилаштво води поступак против трговинских ланаца. Запрећене су новчане казне од 10 одсто профита и затворске казне до 5 година. Међутим, у пракси није било изрицања највећих казни.
Ковачевић истиче да, када би била изречена њиховом предузећу казна од 10 одсто профита, они би пропали, као и многи други ланци.
"Инфлација на производима које смо ми продавали није била 15 посто него 25 посто. Када имате велике ланце који имају залихе онда они могу да калкулишу. Производ који је коштао 10 динара могу да продају за 12. То се у неком тренутку покаже као велика зарада. Међутим, када се спушта инфлација, онда морају да се спусте цене и видећете да ће ове године бити лошији резултат него прошле“, каже Ковачевић.
Трговци су прошле године имали профит, али су за 1.400 људи смањили број запослених. Професор Богетић је прокоментарисао да је трговина услужна делатност и да се не може радити без људи, као и да су купци фрустрирани када не могу да нађу радника.
"Удар на запослене и запошљавање је потенцијална странпутица“, истакао је Богетић.
На питање да ли самоуслужне касе могу заменити запослене, сувласник "Гомекса“ истиче да сви "плачу" за радницима и да цифра од 1.400 радника мање вероватно указује да су се неке фирме затвориле.
Коментари