Око: Два јајета, најбоља цена и највеће марже

Министар трговине Томислав Момировић каже да је циљ акције "Најбоља цена" да се грађанима у периоду повећаних издатака на почетку школске године дâ конкретна подршка.

Наводи да је реч о 81 групи производа и да је акцијом обухваћено више од 2.500 објеката на територији Србије.

Са друге стране, на констатацију да акцијом нису обухваћене најсиромашније општине попут Бојника, Прешева, Црне Траве, Блаца, Момировић каже да се ради на томе да се укључе мале општине и трговци, али да Влада не може то на силу да учини.

Момировић тврди да је акцијом покривено 98 одсто територије, засад је нема у шест општина.

Према његовим речима, за државу је изазов да те општине укључи у акцију "Најбоља цена".

"Радимо на томе, није једноставно обезбедити и логистику, обезбедити да људи имају снабдевеност по најнижим ценама на територији целе државе и укључивати нове играче", каже Момировић.

Министар о изјави да се дан може преживети са два јајета

Поновио је да је акцијом замишљено да грађани у септембру и октобру добију могућност да уштеде десет, петнаест или двадесет хиљада динара.

На питање да ли је мислио на нојево јаја када је пре неки дан изјавио да са два јајета може да се преживи дан, Момировић је одговорио да је то скретање пажње са акције и да не мисли тако, да је то само био део разговора.

Како је додао, цена од 11 или 12 динара за јаје је веома повољна, пошто у продаји има и оних од 60 динара.

"Kуповина по најбољој цени, куповина на акцији, куповина јефтинијег није одраз сиромашта, него је одраз одговорности", истакао је Момировић.

Горан Петковић, професор Економског факутета, сматра да ће акција донети неки резултат ако дође до свих грађана Србије.

Сматра да би се могао препоручити читав низ неких других мера које би биле ефикасније.

"Ова мера сама по себи неће проузроковати штету. Не знам колико ће користи донети, али неће проузроковати штету. То је нешто што трговци повремено раде, и они сами. Kад уђете у неке супермаркете, ви ћете видети да је ова акција доста дискретна у односу на акције које малопродавци предузимају", додаје Петковић.

На опаску како би неки трговински ланац смео да одбије акцију државе, министар трговине наглашава да је у тржишној привреди потребно да у одређеним околностима држава подржи грађане и привреда своје клијенте.

"Мислим да је ово вин-вин ситуација. Није поента да неко изгуби или врши притисак. Поента је да сви покажемо мало одговорности, да људима омогућимо да у овим околностима уштеде", додаје Момировић.

Акција или договорна економија?

Жаклина Стојановић, декан Економског факултета, сматра да читава акција са једне стране може бити оправдана док са друге сматра да постоји проблем у тумачењу како је до тих цена дошло.

Према њеним речима, будући да је сигурно било разговора који су вођени између државе и представника привредних субјеката како би се акција и остварила да јој све то личи на оно што се у прошлости звало договорна економија.

Додаје да то сигурно не води ка дугорочно добрим резултатима и ефектима који су везани за побољшање животног стандарда становништва.

"Та најнижа цена појединих артикала довела је до тога да бирамо тај производ у нашој потрошачкој корпи. Ја с тим имам велики проблем, будући да најугрженијим слојевима становништва треба прићи на потпуно другачији начин и решавати тај проблем коришћењем мера социјалне, а не економске политике", каже Жаклина Стојановић.

Напомиње да ће се дугорочно то одразити на погошање позиције потрошача.

Момировић одбацује оптужбе за договорну економију јер, како каже, држава стимулише а не одређује конкуренцију. "Стимулишемо да трговински ланци у одређеној групи производа ставе један артикал на акцију. Не инсистирамо", додаје министар трговине.

О домаћем млеку скупљем него у региону

На питање зашто је храна која се производи у Србији скупља овде него у земљама региона, као на примеру млека "моја кравица", Момировић каже да је, према његовим подацима, 20 одсто јефтиније него у Црној Гори и Хрватској.

Нижу цену тог истог млека у Босни и Херцеговини, Момировић тумачи као "изузетак."

Жаклина Стојановић указује на то да су просечне цене хране у Србију у нивоу са онима у ЕУ.

"Али ако посматрамо дебљину нашег новчаника, односно новце којима ми располажемо, видећемо да смо ми у далеко горој позицији. И више од два пута је ниже примање нашег просечног домаћинства у односу на домаћинство у ЕУ. Ако имамо у виду да у ЕУ, у укупној структури потрошње, храна и безалкохолна пића учествују у просеку са 17 одсто, а код нас близу 40, то ће вам говорити о тежини ситуације у којој се налазе наши потрошачи", наглашава деканка Економског факултета.

Неефикасна пољопривреда и сектор прераде хране

Истиче проблем који се тиче неефикасне примарне пољопривредне производње и да ту лежи проблем високих цена.

"Иза примарних пољопривредних произвођача следи сектор прераде и сектор прераде је изразито неефикасан, ту се суочавамо и са проблемом неадекватне тржешне структуре што се пребацује кроз ланац снабдевања храном до финалног потрошача", каже Жаклина Стојановић.

Ту су, како додаје, и трговинске марже, и да неефикасност целог ланца снабдевања храном плаћа финални потрошач.

Поред извештаја Комисије за заштиту конкуренције коју стручна јавност ишчекује, професор Горан Петковић нагласио је да је потребно удардити анализу у области малопродаје као и анализе у неким другим секторима привреде.

"Контроверзно питање марже и ко зарађује у том ланцу, видећете ако погледате билансе успеха различитих учесника у производњи, преради и продаји неког производа као што је млеко или месне прерађевине", истиче Петковић.

Целу емисију Око можете погледати у видеу на почетку текста.